Новинар Радомир Угрнић из Свилајнца активан и у деведесетој години

          Камером, пером и микрофоном бележи догађаје у Ресави

         Доајен новинарства из Ресаве прву новинарску легитимацију добио је 1948. године. Седамдесет и три године Радомир Угрнић извештава о свакодневним догађајима, сетви, жетви, посетама политичара, спортским догађајима и другим темама. Био је први дописник Телевизије Београд, а снимљени филмски материјал слао је аутобусом. Урадио је на хиљаде фотографија, вести, бележио догађаје дана, радио интервјуе, репортаже и коментаре. Писао је и песме, а имао је и неколико изложби о свом раду.

         Уредници из телевизије, радија и листова имају само речи хвале за његово извештавање. Уредник „Политике –експрес“ Мирослав Мирковић написао је: „Радомир Угрнић је широко отворених очију заједно растао са Свилајнцем и његовом околином, и то је његов новинарски и поетски „континент наде“. Заједно се будио са његовим ранораниоцима, стизао на тек отворена радна места, на мале и велике скупове, на акције и мобе, на предвојничке маршеве и регрутске прославе, на стару калдрму и тек асфалтиране путеве.

          Са слухом за свакодневни живот, хроничар по емоцији човека заљубљеног у живот како он расте и прераста сваки претходни, дневни и ноћни тренутак, он је сажетом вешћу, једноставном репортажом или људски топлом фотографијом вајао обичне људске судбине и говорио заједници како социјалистички живи и ради наш град, наше село, наше насушно и наше жедно сутра“.

          Пре две године Угрнић је добио награду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе. Честитајући му на награди многобројни читаоци, слушаоци и пријатељи пожелели су му дуг живот и још много новинарских записа. По мишљењу многих Угрнић је оставио дубок траг у новинарству у Свилајнцу и Ресави, а неуморним радом мотивисао је посустале. Раде „Фис“ како га из милоште зову бивши ученици радо га се сећају и оцењују да је био наставник кога су волели. Својим педагошким радом био је пример млађим колегама којима је несебично преносио знање и искуство. Дописник „Спорта“ био је од 1948. године до његовог гашења. Велики ентузијаста није се одрекао ни свог великог хобија планинарства и као дугогодишњи председник Планинарског друштва „Бељаница“ успео је да обнови планинарски дом на Бељаници и унапреди рад.

         И данас Угрнић, како сам каже у границама својих могућности, извештава за Радио Београд, регионалне и локалне листове и портале. Припрема и селектира своју богату документацију за објављивање у књизи која би била значајно сведочанство о догађајима из овог дела Србије. Почасни је и председник Актива новинара „Ресава“ при Удружењу новинара Србије. После разговора са Угрнићем пожелели смо му добро здравље и да припреми своју богату новинарску архиву за објављивање.

Р. Ђ.

Фото: Д. К. Ђ.