Ко и зашто сече дрвеће у Свилајнцу?

Посечена липа и храст на тротоару у улици Браће Југовића

           Због реконструкције ивичњака и тротора посечени су липа и храст стари око 35 година. Свет негује и чува свако дрво, а ми га бахато одсечемо да несмета. Липа је ускоро требала да процвета, а њен опојни мирис ширио се већим делом ове улице. Старији су застајали у њеном хладу после повратка са пијаце. Нема више липе али ћемо имати нови тротоар. Сличну судбину је доживео и храст. Осало је, за сада само дебло које као да нас упозорава какво недело чинимо према природи и „плућима“ Свилајнца. Овакав потез наручиоца послова изазвао је оправдан гнев станара ове улице.

            У литератури и на интернету можемо много тога прочитати о значају ове врсте дрвета. Чај од липе је незаобилазан у нашим домаћинствима, а користи се и за испашу пчела. Ево и примера зашто су Стари Словени живели у липовим шумама: „У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме, дакле и душама били повезани с липом. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.“

           Бројне улице и кафане назване су по овој врсти дрвета, а о значају храста сувишно је и писати. Између осталог код „Старог храста“ се са ауто пута скреће у Свилајнац. Било како било они су у нашем случају сметали реконструкцији ивичњака и тротоара. Да ли смо чином сечења добили или изгубили остаће питање за све нас?

Р- П-