Писмо академика, професора и доктора Зорана Војића поводом Дана ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

         На дан Свете Петке, поводом ослобођења Свилајнца, у Првом светском рату, 27. 10. 1918. године, Ресавци, Свиланчани и ученици средњих школа изашли су, заједно за претставницима надлежних органа Општине, Центра за Културу, и Удружења потомака и поштовалаца славних ратника Србије 1912 – 1918. године, положили венце, уз кратко рецитовање ученика, о Великом рату. То је праћено одговарајућом прелепом музиком и лепим вођењем програма, и и положили су венце на споменик Маре Ресавкиње, који је посвећен славним изгинулим ратницима тих ратова. Величанствена свечаност, предивно стварно све, све је урађено како доликује. Нажалост са великим недостатком.

          Срби и српски народ када одаје почаст својим славним ратницима, по нашој светлој више вековној традицији, по нашим обичајима увек каже по неколико речи, о том ратном догађају и захвали се тим ратним изгинулим ратницима, који су положили своје животе за слободу свога напаћеног народа, и свих нас који сада живимо овде. Нажалост то је изостало. Осећамо се дужним да, уз поштовање свих учесника овог догађаја, исправимо то.

         Зато позивам све Ресавце, ма где живели, да сви заједно устанемо скинемо капе, у ставу мирно, прекрстимо се православно, да будемо јединствени и минутом ћутања одамо почаст изгинулим и умрлим славним ратницима, са једним кратким поздравом…

“ НЕКА ВАМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА. ПОЧИВАЈТЕ У МИРУ“

          Они то заслужују и очекују од нас, у свим временима, па и сада. Ми искрено мислимо на њих, волимо их,поносни смо, што смо њихови потомци. Наша је обавеза, да док смо живи, и дужни смо да преносимо сећања на њих, и њихове славне подвиге, младим генерацијама које управо долазе….

           Свим живим потомцима славних ратника Ресаве и Србије, желим добро здравље, слогу и напредак у овим тешким временима, како бисмо успешно пребродили доба Короне.

Академик Зоран Војић

Фото: Д. Станисављевић