Из историјата новинарства у Свилајнцу – Први локални лист у Србији “Ресавски поштоноша”

Ове године обележава се 150 година од покретања локалних новина

Из биографије оснивача Јована Шарића

           Јован Шарић је рођен 4. децембра 1836. године у Скрадину, близу Бенковца. Као наочитом детету, са изразитом склоношћу према књизи, предодређен је пут свештеника или учитеља. Уз проју или качамак, овај скромни сељачки дечачић завршио је Православни богословски завод у Задру. И тај период изучавања књиге био је за Шарића од пресудног животног значаја. Стекао је основна сазнања и љубав према Његошу, Мажуранићу, Чика Јови Змају, Прерадовићу и другим српским романтичарима, као и о народним јуначким песмама и приповеткама и свим оним уметничким делима проистеклим из народа. Истовремено се у њему развила љубав за сакупљање народних умотворина.

           Шарићеву љубав према свеукупном народном благу ојачавао је све бруталнији притисак римокатоличке цркве према православљу. Живахног и радозналог духа, зналац грчког, латинског и немачког језика, још од тих младалачких дана отпочињао је разноврсно културно послеништво, све у служби националних идеала. Дубоко је осећао да будућност српског народа зависи од оживљавања његове богате традиције, и духовне и световне, и зато је желео да свој разуђени народ упозна у свим његовим крајевима.

           И још један снажан мотив нагонио је немирни дух Јована Шарића да крене у матицу српску; сазнање да ће удахнути праву свежину православља на њеним лековитим изворима, који би испрали горчинуу души, јер је у свом крају могао да види поунијаћене православне свештенике. И када је 1862. године довршио школовање, кренуо је пут Београда, где се и оженио. Рукоположен је за свештеника и свету литургију је служио у селима Зајечара, Врања и Пирота. Његова завидна духовна радозналост огледала се на различитим пословима духовне и културно-просветитељске делатности у свим местима где је службовао. За време службовања у Свилајнцу у септембру 1871. године покренуо је први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша”. Био је издавач и главни уредник листа. „Поштоноша“ је штампан на две стране, у формату 41 x 25 cm. Примерак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду.

           Од ране младости био је дописник најзначајнијих новина: Видовдана, Световида, Србије, Школе, Јединства, Будућности, Срапскога листа, Отаџбине и др. Као и да није било новина у којима се није оглашавао својим прилозима, који су увек били актуелни, са високим степеном аналитичности и изразитим нервом за природу новинског текста. Био је енергичан критичар друштвених недостатака, али добронамеран, драматичан и занимљив кад се упуштао у приповедно описивање, а уз то дидактичан, са неопходном жаоком ироније, а мудар, расположен да посаветује и упозори, са јасно одређеним моралним, националним и друштвено-политичким гледиштем.

          Јереј Јован Шарић до пензионисања служио је у Боки Которској у селу Кути, затим у близини Бенковца у селу Равне Котаре. Написао је пет књига. Умро је 28. 11. 1905. године, а сахрањен је у селу Буковику код Бенковца.

Р. П.