„Југословенске колонизације 20. века у Војводини – узроци, карактер, поређења, промене“

          У процесу колонизације 1921–1941. године на подручју данашње АП Војводине формирано је преко 80 колонија које је населило између 65.000 и 70.000 становника. Формирана су сасвим нова насеља, док су неке од колонија сазиданих у близини старих насеља постале њихов интегрални део.

           Колонисти су били српски ратни ветерани – добровољци, бивши аустроугарски држављани из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна и Далмације, Срби из Мађарске и Румуније који су се преселили у матичну земљу и банатски беземљаши – мештани из банатских села из околине данашњег Зрењанина и Кикинде.

           Насеља која су формирана завичајно су мешовита, што је специфичност тих насеља јер су се у њима сплели обичаји српског становништва из различитих крајева. У колонистичким насељима, која су најмлађа у Војводини, негује се сећање на претке – пионире ствараоце тих насеља.

          У годинама 1921–1923. обележава се стогодишњица међуратне колонизације. Оснивачи насеља имали су своје вредности: изражени српски патриотизам, огромни животни витализам јер по досељавању нису добили куће, стоку и пољопривредна радила, већ су почињали „живот на голој ледини“, борбеност, животну енергију, изразиту међусобну солидарност, прилагодљивост новом начину живота, склоност и поштовање према образовању.

           Пројекат „Колонизација Војводине” део је званичног програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. у оквиру програмског лука „Сеобе”, који тематизује кретање становништва као уметничку инспирацију и подсећа на позитивне исходе миграција и прожимања  култура. Културни центар Новог Сада наведени пројекат реализује у сарадњи са Музејом Војводине.

Бачки Соколац

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Нови Сад