Задружно село Црквенац, некад и сад

Села у Ресави

Задружно село Црквенац, некад и сад

( први део )

Црквенац једно од најнапреднијих села у Србији, тридесетих година 20. века у Бановини Моравској. Ресава се поносила радом и делима домаћина из Црквенца. Црквеначка општина, са руководством на челу била је добро организована, прави домаћини који су о селу бринули као о својој породици. Препознавали су све оно што је било напредно, прогресивно и могло да допринесе бољитку и бољем животу, идеје које су биле развијане у Европи тога времена.

Задругарство је у земљма какве су тада биле Француска, Немачка, Италија било у замаху, осниване су на задружним принципима што је био пример и осталим државама да се прикључе Задружном савезу. На просторима Србије оснивање задруга било је тек у самом зачетку, а прва је основана 1894. године у Вранову код Смедерева. Брзо је постала пример и осталим селима Србије и домаћинима да се прионе њиховом оснивању како би удруживањем себи олакшали, а њиховим фамилијама подигло стандард живљена.

У Црквенцу, селу у Ресави захваљујући пре свега Димитрију Kатићу који је завршио Вишу трговачку школу у Београду( био је члан главног савеза Српских земљордночких задруга 1894. године, председник Скупштине Србије 1891-1892. Године) основана је Земљорадничко- кредитна задруга са 35 домаћина 31 марта 1897 године. Први председник је био управо он који се вратио на своје имање и био пример сељанима. Подигли су и први Задружни дом у Ресави који је представљао и био симбол задругарства, а мештанима постао друга кућа. Све је почињало одатле и и доприносило развоју села у сваком погледу, идејама и памећу домаћина који су бринули о будућности свога потомства.

Посејано семе задругарства давало је плодове, ширило се, ницале су нове задруге у селу, Потрошачка, Набављачка, Сточарска, Пчеларске, Риболовачка, Дрводељска са стругаром и 1.априла 1929 г Виноградарско-Воћарска са подрумом за прераду грожђа. Да би задругари добили кредит за изградњу подрума избројали су милион чокота винове лозе у селу 1933 године, што је била гаранција за одобрење Министарства Пољопривреде. Подигли су, други Задружни дом 1936 године, преко пута старог , већи и лепши показавши да су достојни својих предака. Нешто раније су сакупљањем доброчинитељских прилога саградили и Цркву у селу коју је освештао Владика Браничевски Митрофан за Велику Госпојину 1928 године.

Нова основна школа, већа од оне прве из 1870 године саграђена је на крилима колективног Задружног духа 1964 године који је у селу био изражен. Још 1926 године постојала је апотека, Друштво за негу народног здравља, које је водио учитељ и јавно купатило које је радило све до 1965 г одине. Омладина и ђаци су давали приредбе за Светог Саву и Беле покладе сакупљајући добротворне прилоге за сиромашне ђаке, учили се хуманости и доброти, свести да се помогне другоме.

Црквенац као сложно Задружно село је бележио брзи развој и раст, млади су се школовали и враћали на своја имања и видели сугурност у Задргама које су оплемењивале и удахнуле нови живот и перспективу. Школа је била пуна ђака,117 школске 1949-1950 године. Kултурни, спортски живот као и подизање стандарда живота допринео је да село педесетих година, има 502 куће и 2055 житеља, највише у својој историји.

Сточарство је пратило развој на просторима Југославије и Европе, па се бележи да је још 1908 годнине, свршени ученик Практичне пољопривредне школе у Ћуприји Живан Живановић из Црквенца за одличан успех добио пар јоркширских прасади и винограрске маказе. Задруга је имала и свиње корнвалске расе као и бика сименталца 1934 године тако да су наши претци из својих штала изводили расна грла на сајмовима и добијали награде. Драгиша Постоловић је за јуницу сименталске расе на Сајму пољопривреде у Новом Саду, добио другу награду 1967године.

Спорт је од Соколске чете и Стрељачке дружине развијјан до ФK ,,Виноградар,, а како би се другачије клуб звао у ,виноградарском селу? Све је одисало, младошћу, полетом и свежином. Недељом и о празницима на игралишту се окупљало и старо и младо, девојке и момци да се „ гледају,, и славе победе својих миљеника.

Наставиће се…

Мирољуб Спасојевић
Председник  Скупштине Удружења,,Воћара и виноградара „ Димитрије Kатић“
Црквенац