У ЗАЈЕЧАРУ НАУЧНО СТРУЧНИ СKУП ,,ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ, ФАРМАЦИЈЕ, ВЕТЕРИНЕ И НАРОДНА ЗДРАВСТВЕНА KУТУРА“

 извор Лист Тимок

У ЗАЈЕЧАРУ НАУЧНО СТРУЧНИ СKУП ,,ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ, ФАРМАЦИЈЕ, ВЕТЕРИНЕ И НАРОДНА ЗДРАВСТВЕНА KУТУРА“

ПРЕДСТАВЉЕНО 20-АK РАДОВА ИЗ СРБИЈЕ, МАKЕДОНИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ, БУГАРСKЕ И ХРВАТСKЕ

Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару организовао је јуче девети по реду Научно – стручни скуп „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. Учесници скупа су били аутори радова из Србије, Македоније, Црне Горе, Бугарске, Хрватске.

-Све је почело пре девет година ентузијазмом неколико људи и ево дошли смо до традиционалног и међународног научног стручног скупа. Историја медицине је захтевна и велика област, а то је нешто чиме се и ми бавимо, рекао је директор зајечарског Архива Велибор Тодоров.

На скупу је представљено 20-ак радова. Говорио се о првим лекарима начелства округа Црноречког и начелства округа Тимочког, о ветеринарском законодавству Kраљевине Србије у очувању јавног здравља, о првим приручницима о нези болесника код Срба, здравственим приликама у југословенским земјама до краја 19. века, епидемијама, историји онкологије у Србији, етномедицини Сокобањског краја, значају манастира западног Срема у очувању здравља, здравственој култури Валакоња… Виши архивисти зајечарског Архива, Миљан Ћирић и Агим Ј. Јанузи, представили су документа медицинске превенције у фонду општине Вражогрнац за период од 1880 до 1920, као и упутства и саопштења за чување од болести из фонда општине Мариновац за период од 1918. до 1920. године.

Један од предавача, Др Петар Пауновић, учитељ здравља из Рајца, је истакао да је важно то што се у рефератима често нађу и сасвим нове ствари које до сада никада нису испричане, а односе се на локалну историју, али и шире, на историју медицине и здравствену културу Србије.

-После сваког оваквог скупа објављујемо Зброник радова тако да истраживачи могу да га искористе и да даље унапређују своја сазнања о историји медицине и здравствене културе.Већ три године уназад ми обрађујемо и теме везане за Велики рат, казао је Др Пауновић.

На јучерашњем скупу говорило се и о психичким реакцијама и поремећајима понашања у српској војсци у периоду од 1914. до 1916. године. О овој теми говорио је академик Др Зоран Ј. Војић, психијатар и психотерапеут из Београда. Он је представио ситуацију после првих успеха српске краљевске војске, ситуацију после Kолубарске и Церске битке, када су Аустроугари истерани из Србије и када је заробљено преко 40 хиљада војника и официра. Говорио је о кратком затишју након тога, агресији над Србијом 1915. године, мешању народа, повлачењу српске војске, о великим проблемима у комуникацијама, бежању из јединица, коцкању у то време, заразним болестима, војним лекарима, а посебно се осврнуо на одређене психичке појаве и поремећаје понашања код људи у време рата, беде, глади…

-Зајечар као велики град источне Србије веома поштује, гаји и чува традицију Српског народа у свим ратовима, а посебно у Великом рату, односно Првом светском рату, који је био велика епопеја читавог српског народа. На овом скупу сам говорио о психичким реакцијама здравих људи на ратна оптерећења, о реакцијама оболелих, рањених и оних са поремећеним понашањем…Зајечар је имао част да први пут чује о психичким поремећајима и поремећајима понашања у српској војсци у време Великог рата.. О овој теми нико до сада у Србији није говорио и она је из неких разлога ишла у страну. Међутим, ми морамо бити искрени и поштени и сагледати управо ствари какве јесу и презентирати их.

Треба истаћи да у оно време није било ни психолога, ни психијатара, ни лекара који су знали да се баве менталном хигијеном и здрављем војника. Све је то дошло касније, појавило се у Другом светском рату. Српска краљевска војска имала је као своје чуваре здравља своје командире, команданте, лекаре, хигијеничаре, рекао је овом приликом Др Војић.

Организатори овог скупа су, поред Историјског архива Зајечара, Архив Србије, Институт за новију историју и Рајачка школа здравља, а подржан је од стране Града Зајечара и спонзора.

Д.Живковић

https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/532745767061756

https://twitter.com/resavskipostono/status/922779099222945792