Обележен 8. октобар Дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату

Центар за истраживање „Ресава“ Свилајнац

          У просторијама центра, уз поштовање свих епидемиолошких мера, на Дан слободе у Другом светском рату говорио је Никола Станковић, професор и публициста, дугогодишњи друштвени радник и истраживач. У врло надахнутом обраћању са пуно детаља Станковић је испричао ток ослобађања и ситуацију у окружењу.

           У Свилајнац су 8.октобра 1944. године око 16 часова ушле руске трупе оклопно моторизоване јединице из правца Жабара и ослободиле га без икаквог отпора. Ослободиоци су дочекани од стране одушевљеног народа, а збринути су рањени и војска.

           Преко Велике Мораве у Лапову на железничкој станици су биле стациониране немачке трупе у повлачењу из Грчке. Руске „каћуше“ су са Гушевачког брега из Црквенца гађале железничку станицу у Лапову и пресецале пут повлачења. Захваљујући дејству „каћуша“ онемогућено је и веће бомбардовање Свилајнца од стране Немаца. Истовремено се убрзано, за четири дана, градио дрвени мост на Великој Морави према Марковцу како би се пребацили тенкови и друга тешка оклопна возила „Црвене армије“ за ослобођење Београда. Тада је теже рањен дописник руске „Правде“ Димитриј Писхаров који је умро у Луковици где је и сахрањен.

           Формирани су и први Народно ослободилачки одбори. У Кушиљеву председник је био Стојимир Стојановић, отац народног хероја Лазара Стојановића, командира Ресавске партизанске чете, а секретар свештеник Вук Бјелојевић. За председника у Свилајнцу изабран је Благоја Јоксимовић, а за секретара Михајло Филиповић земљорадник. Ослобођењем стекли су се услови за обнову земље и само је слога могла да донесе боље сутра.

          До јануара 1945. године у јединицама на фронтовима широм Југославије се нашло око 1600 Ресаваца. Погинуло је преко 400 родољуба, а највећи број је био у саставу 20. Романијске, 16. Муслиманске и 12. Мајевачке бригаде и 23 Српске ударне бригаде.

           Публициста Станковић је нарочито указао на потребу чувања и неговања традиција ослободилачких ратова из оба светска рата. Оценио је да се после одређених политичких промена у Србији после 2000.године све мање обнављају и подижу нови споменици, као и да се гасе манифестације којима су се обележевали значајни датуми у општини Свилајнац.

          Због великих жртава и материјалних разарања неопходно је неговати традицију ослободилачких ратова, нарочито за млађе генерације, јер су се наши претци увек борили на страни победника.

Видео прилог са обележавања Дана ослобођења Свилајнца у Другом светском рату налази се на yu tube.

Фото: И. В.

М. С.