Одата пошта палим родољубима

Покољ на Дивотину 29.априла 1944.године код Свилајнца

 Одата пошта палим родољубима

У знак к сећања на ликвидацију родољуба од стране четника и недићеваца 29.априла 1944.године у  Дивотину у атару села Црквенца на месту покоља положени су венци на спомен обележје.

Тада су убијени: Михајло Јовановић – Мика Брада, учитељ, Чедомир Протић, агроном –референт за избеглице, Душан Китић, обућар,   Душан Миљковић, обућар, Петар Лазаревић, месар, Илија Бућин свештеник и  Иван Димитријевић, службеник.

Венце су положили Мирослав Тошић председник општинског СУБНОР-а Свилајнац и Живан Ватић, а у име СУБНОР-а Шумадијског округа председник  Милић Цветковић уз присуство мештана Црквенца и делегације села Кушиљева.

Минутом ћутања одата је пошта закланим родољубима. Обраћајући се присутнима Мирослав Тошић је рекао да се млади морају упознавати са историјским истинама и да се никоме не дозволи прекрајање историје.

Затим је пук. Др Жељко Зиројевић потпредседник СУБНОР-а Србије истакао да се ниједан злочин учињен према српском народу од стране четника Михајловића, Недића и Љотићеваца не могу  заборавити. Клањајући се данас сенима часних родољуба, патриота  са овог места, које је за нас светилиште, можемо само да кажемо да недамо да се историја прекраја и понавља. Поздрављајући вас у име председништва СУБНОР-а Србије поручујем општинском одбору Свилајнца да истраје на светлом задатку,  да омасовљавају чланство, обележавају  јубилеје и да се не ставља  у службу дневне политике. Револуција и СУБНОР нису дневна политика већ то је трајање нашег народа.

Председник Удружења ратника и добровољаца 1912 – 1918 из Свилајнца професор Никола Станковић подсетио да су родољуби тучени па заклани и да му је несхватљиво да су четници Михајловића рехабилитовани, а још више је изненађен захтевом за рехабилитацију  Милана Недића.

Мештанин Предраг – Драги Живановић имао је десетак година када су четници мучки убили родољубе у Дивотину. Сећа се да је  дан раније ископана велика јама у  Дивотин месту изван села на коме  су чобани напасали стоку. Сутрадан четници  су прво жртве ударали виноградарским колчевима у главу и тело, а затим их довлачили до јаме и клали.  Тог  29. априла 1944.године приликом зтрпавања појединци су још увек давали знаке живота.

Нико од ликвидираних није био члан комунистичке партије, изузев учитеља Мике Браде и њихов највећи грех је био што су поштовали ослободилачки покрет и борбу против фашизма.

Фото и текст Р. Ђ.