Некада пашњак и видиковац, данас дивља депонија

Некада пашњак и видиковац, данас дивља депонија

На изласку из Црквенца, са десне стране у правцу Гложана велико сметлиште

Некада пашњак и видиковац, данас дивља депонија

У селу Црквенацу реновирана је основна школа и дом културе. Ради се и кров на месној цркви, а реновиран је и пут у центру. Место постаје све уређеније и повећава се квалитет живота нарочито завршетком канализације.

На узвишењу Ташевачки брег, у војним картама евидентиран као Гаровац, већ годинама се формира дивља депонија на коју се одлажу готово све врсте отпада. Пластика, шут, грање, а ту се празне и тракторске цистерне из септичких јама. Дужина депоније је око 50 метара, ширине и до тридесет, а са доње стране висине је четири – пет метара. На основу ових података може се израчунати колико кубика отпада има на овој депонији. Сметлиште обилазе пси луталице, а уочени су и пацови. Остатци костију животиња налазе се по трави испод депоније, а својевремено на том потезу напасане су овце. Мештани су у страху од заразе и кажу да је ово место права „еколошка бомба“.
Повремено депонија се очисти тако што се сав отпад гурне низ падину.

У време Другог светског рата са тог места Црвена армија је 1945.године каћушама гађала положаје у Лапову. Са узвишења се види плодна моравска равница и део Свилајнца. Некада су са тог места рађени снимци за потребе рекламних материјала о општини Свилајнац.

И док су једни забринути, други несметано довозе отпад и депонују га где му место није. Загађује се ваздух, земљиште и водени токови. На пут неодговорнима може се стати само ригорзнијом казненом политиком, ограђивањем тог простора и предавањима којима би се подизала свест о штетности одлагања отпада изван места која су за то одређена. Општина Свилајнац највише средстава из буџета издваја за развој туризма, а на пропагандним материјалима се налазе и манастири уз Мораву. На путу ка Миљковом манастиру и Златенцу туристи треба да прођу поред ове, можда и највеће дивље депоније у Свилајнцу.

Отпад се и даље несметано баца и ускоро, ако се нешто не предузме, биће уз саму ивицу пута. Због свега наведеног потребно је што пре предузети мере заштите и чишћења простора, одвожењем смећа пре лета и високих темпeратура. Свима је у интересу да живе у здравој средини о којој морају бринути сви. Природа није у стању да оволику количину отпада сама преради.

Р. П.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019