27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

Поводом 100 година од ослобођења Свилајнца у Првом светском рату делегације удружења, које негују традицију ослободилачких ратова, положили су венце на споменик палим ратницима , познатији као споменик Мари Ресавкињи. Српска и француска војска су заједно на дан Свете Петке 27.октобра 1918.године протерале окупатора и ослободиле Свилајнац. Интересантно је да је Свилајнац 27. октобра 1915.године био окупиран од стране Немаца.

После тачно три године страдања стигла је слобода, а благородно потомство подигло је споменик 1926.године. На мермерном постаменту урезана су имена и постављене фотографије 353 војника изгинулим са овог подручја.
Иначе српски народ је поднео велике људске и економске жртве. Погинуло је милион и триста хиљада људи, двеста шездесет хиљада је рањено.

Србија је много платила слободу. Јунаштву наших војника дивили су се и непријатељски генерали. Велики пријатељ српског народа Арчибалд Рајс у књизи „Чујте Срби“ написао је да се највише чувамо сами од себе. Нажалост ово упозорење нисмо схватили озбиљно ни до данашњих дана. Неопходно је да се више поштујемо и међусобно уважавамо рекао је један од присутних на данашњем полагању венаца.

Венце су положиле делегације Удружења добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Ниша, Деспотовца, Жабара и Свилајнца.
Присутне је поздравио и подсетио на славне дане ослобођења председник Удружења добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“из Свилајнца Никола Станковић, а пригодан рецитал припремили су гости из Жабара.

Р.П.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019