Порекло презимена, село Црквенац

Из историје Ресаве

Порекло презимена, село Црквенац

Порекло презимена, село Црквенац

Порекло становништва села Црквенац, општина Свилајнац, стање из 1921. године

У селу има нешто староседелачких породица и породица које не знају своје порекло. Досељеници су се досељавали од краја 17. века и касније.

Староседелачки родови:

Скокићи (20 к., Св. Јован), старинци. (Милоја Скоку терали су Турци босог да у зими скаче с камена на камен, па су после по њему и прозвани Скокићима).

Манојловићи (10 к., Св. Никола); старинци.

Протићи-Николићи (5 к., Св. Никола), стари род. Илија Протић био је дуго времена учитељ и преседник у Црквенцу. Они су дали доста свештеника, који су опслуживали доцније порушену цркву у Манстирском Потоку.

Јанковићи (10 к., Митровдан), старинци.

Не зна се одакле су досељени:

Матићи (1 к., Св. Никола).

Јеленићи (5 к., Св. Јован).

Станићи (1 к., Св. Никола).

Адамовићи (5 к., Св. Тодор -Тодорова Субота).

Филиповићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије).

Крстићи (5 к., Св. Никола), доселили се из Видина (Бугарска), два рођена брата Петко и Таско.

Симоновићи-Влајићи (25 к., Св. Симон); доселили из околине Ниша.

Великићи (5 к., Св. Симон), заједничког су порекла са Симоновићима.

Постоловићи (20 к., Св. Арханђео), дошли из Грабовца од рода Лукића, који су у Грабовцу староседеоци.

Стојићи (5 к., Св. Јован); доселили се из преко Мораве.

Маринковићи (20 к., Св. Арханђео); доселили из Тимочке Крајине.

Сесаљчани (15 к., Св. Никола); доселили из Сесаљца у Тимоцкој Крајини.

Катићи (15 к., Ђурђевдан и Св. Ђорђе); доселили се са Великог Косова (садашња шира околина Урошевца-Липљана). Некада су славили обратно (тј, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), па су доцније променили славу, да би сакрили траг од Турака. Име су добили по баба Кати, која се доселили са девет синова. Једном код њих падну на конак девет спахија и они их све побију, због тога што је један спахија покушао да им обљуби најмлађу снаху Мирјану. После су се зато исповедали у манастиру Буковици (познат као и М. Миљково), а калуђери су им (по причању) казали, да су боље дело учинили но да су манастир подигли.

Врачарићи (19 к., Св. Никола); доселили се око 1780. године из Илина у Црној Реци.

Богданићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили са Косова.

Милићи (10 к., Видовдан); доселили са Косова.

Турићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); дошли са Косова.

Корићани (20 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се из Пештера-Бихора.

Ђурићи (20 к., Св. Никола), дошли око 1720. године са Косова.

Јегићи (10 к., Св. Петка); дошли из Тимочке Крајине око 1820. године.

Млађинчићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шаркa Објављено: јул 22, 2012 На: Завичај – села и градови

• Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“
• Велико признање Културно -просветне заједнице Србије – Вукова награда Миомиру Нешићу
• Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018.)“
• Карађорђевачко столеће
• ЕВРОПЉАНИ И СРБИ НА ПРОСЛАВАМА ВЕЛИКОГ РАТА (3. део)
• ЕВРОПЉАНИ И СРБИ НА ПРОСЛАВАМА ВЕЛИКОГ РАТА (1. део)

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019