Општине, локални шерифи и нахијски кнезови, данас

          Народни трибуни су се пре 150 година борили за идеале, права и политичке слободе, социјалну правду, против заосталости, за равноправност жена, за школовање деце и напредак. Сањали да се формира општина, самоуправа, нахија – срез са кнезом. Многи су поникли у сељачким срединама које је народ бирао за своје депутирце и посланике о скупштинским заседањима у Крагујевцу. Србија још беше вазална, народ осиромашио од плаћања пореза и приреза и још којекаквих дажбина цару и султану, паши-београдском, кнезу и војводама, спахијама, обер-кнезовима, капетанима, жандармима, писарима, судијама, кметовима, поповима. Народни трибуни, родољубиви и частољубиви пре свега поштено су се борили да село и сељаци буду поштовани и да живе боље са својим потомцима. Они су заступали народне интересе по сваку цену јер је било превише угњетавања „зеленаштва“ сиромаштва, беде, често и свирепости. Династички и бирократски интереси су стајали испред интереса народа у Србији против чега су били народни трибуни који су врло често трпели „притиске“ власти, а неки и главом плаћали. Како данас на почетку 21 века у Србији функционишу општине „локалне – самоуправе“ са „шерифима“ и нахије – срезови са кнезовима. Извитоперена и издана стварност, борба за идеале наших предака и праведнији живот свих Срба се преточио у супротност. Партијске бирократије и „Групе грађана“ који општину доживљавају као „своју прћију“ служе за богаћење и личне привилегије.

         Одборници из опустелих и остарелих села као никад, а мање вароши сведене на неколико хиљада становника изигравају као бајаги општину „локалну самоуправу“ са буџетом кога „распоређује“ олигархија на власти по „жељи“ локалнога шерифа. Скупштине трају 10 минута, са два прста без главе, она служи за потчишивање. Против нема никога, јер не читају, а гласају за „боље“ народа. Све се преноси на локалне тв-е чији су власници или уређивачи „шерифи“ на локалу. Демократија нам процветала па нас Срба све мање. У први план „ искочила“ нова „класа“ обогаћена знојем народа.

Мито и К. учитељ

Илустрација В. Н.