Категорија: Наше домаће ствари

              Културни центар преузео је сва права или боље рећи узурпирао традицију и обичаје које су нам сачували преци и у најтежим временима по српски народ.То их држало и одржало да опстану и оставе потомцима у аманет да чувају свој идентитет и обичаје. Организатори се данас хвале како су осмислили „светски“ маскен-бал у Свилен-граду чији је симбол свилена буба коју су преци хранили дудовим лишћем за добробит фамилије. Откуд културним посленицима идеја о машкарама на тргу нашега славнога војводе. Хране ли они своју сујету на терет народа да обичаје и традицију села уништавају тиме што организују машкаре. Мађионичари, гутачи пинг-понга и штулко атракција, плаћени да „увеличају“ Покладне обичаје и увесељавају дечицу. Зашто не дозволе дечици да искажу свој дух ведрину и креативност у својој средини,селима где одрастају и живе са својим декама и бакама, родитељима, другарима и комћијама.Ко то наређује да сви ђаци дођу у варош на тргу да се сликају пред камерама твцц за светски маскен-бал. Бира се нај маска,нај пар и појединац који за награду могу бесплатно изблиза да осматрају рептиле који су постојали на планети земљи. Уместо да посете своје рођаке и пријатеље, другове и другарице, баке и деке и у духу традиције и обичаја терају „зле силе“ и болести од њихови породица. Покладнe обичајe су наши стари чували вековима и у најтежим тренуцима их очували али се и радовали празнику који се обележавао са ближњима. Дању љуљашке и старо и младо весело јер по обичајима је тада све опроштено. Навече тек весело „Олалије“ окупљали се око ватре, прескакали и терали зле силе и болести од себе и фамилије. Културни центар руши традицију и обичаје из незнања или помодарства да личимо на неке друге, као да нема обавезу да их чува јер вековима трају. Ко ово чудо благосиља на улицама Свилајнца или служи неким кул посленицима да испоље своју сујету. Маскенбал, вештице, булумента није у бићу српскога народа, већ су као чир на задњици. Учитељи веронауке воде децу на „кермес“ понижења, а попе ћуте и не тиче их се ова брука коју гледа свеколико српство као да зазиру од власника. Више није ни важно колико се пара списка за ову кул-турну „мани-фестацију“ дотакли смо само дно мој народе. Власт, локална наградила све учеснике Маскен-бала бесплатном посетом нашим рептилима да деца виде и опипају лепотана Чукасауруса. Покладни дан, а сад сви својим кућама, викну да сви чују поносно културни организатор. Оће ли неко да узме књигу „српских обичаја“ прочита и узме се упамет по нашки да се више не брукамо пред светом страним плагијатима. Нико нема лепше и оригиналније обичаје као Срби са духом.

Мито и К, учитељ

2022. лета господњег

         Наша област постала црна овца због понашања осионих чувара власти по интервенцијама органа јавног реда и мира. Кафеџија осетио да се ближи крај жутог предузећа и најоданији му окренули леђа ни чуда више не могу да га спасе од зглајзнућа са власти. Излизана и нова прича нам оде у други табор сад у загрљају са претходника, кога угура за посланика, нискоградње. Варош Ин нај – нај чистија по спољној хигијени, кези јој се „Туристички цвет“. Унутарња чистота дискутабилна јер дуго, дуго није проветравана, ваздух ужегнуо власт ухватила мемла. Кафеџија се забарикадирао у кабинет и не излази вата га параноја пушта само њему поверљиве и понизне њима не смета бајат ваздух, амонијак. Сада су сви власт мисле исто као једна глава сложни до бескраја у ери андроида не треба да се заклињу они су једноставно једна душа и једно тело,Пери-неко, Марин-еко. О моралу не размишљају, држе се политикантсва, кафеџија у цркву не иде, а ови који улетеше у загрљај због ради власти се ионако нису крстили па им ни ближњи више не верују. Па они знају добро шта причали о кафеџији. Осилили се као бахати кафеџија у моравској ноћи када морали да га бране органи јавног реда и мира од туче. Све заташкано због бруке ко сме да бије власт. Сад председници села заводе ред, зову их кафеџијине силеџије бију своје поданике само ако зину против најбоље власти икада у вароши.Туку људе ноћу по кафанама где органи реда имају пуне руке посла. Нема „балона“ који може да измери промиле. Гулашијада ринг у ситне сате, масовне туче где се незна ко је за кога и ко кога бије па органи реда до зоре не могу да све испишу и запишу. Гост који је претучен није знао да ту влада рогоња. Адвокати муку муче да по задатку одбране бахате председнике села који крше основне норме понашања у кафани. И у вароши гунгула, власница, центра за социјални ред, верни следбеник власти против законито 10 година у вд стању. Укрчкала се на власти па изгубила мерну јединицу шта је срамота „само напред“ одборница. Брата рођенога избацује из куће где има посла и за органе реда ако нећеш милом бато ти ћеш силом. Коалициони партнер власти који се одрекао идеологије кличе кафеџији под прозор „сви су добри ти си нај-бољи“.

За разлику од главе – стомак јавља кад је празан.

Мито и К, учитељ

           Избори некад били прилика да се људи надмећу памећу, идејама и програмима за напредак свеколиког српства. Народ бирао и веровао својим трибунима који су се борили за народна права, слободу и достојанство. Сањали сан када ће „да се народ пита“. Шта се збива у касаби кад се шуто и рогато „сложи“? Који их је хајван ујединио од десних радихала преко острашћене демонкратске камариле, обнове српства и краљевине до левих левака? Аморфна маса огрезла у корупцији. Касабу окупирали, народ у чуду шта га снађе „поштени избори“. “Сложна браћа“ нова ујдурма власти која се у касаби потура народу. Арче паре убогих пореских обавезника који једва састављају крај са крајем. Бирач бира колико их нацртали на листи без конкуренције. Ни Турци се овога нису сетили. Накарада од избора рађа послушнике на власти. Ко их нахвата и споји у групу ЈОКС на нивоу интелекта ове власти да дижу два прста без памети и сеире. Мур. Ефендија Раша – амин његове групе „храбро“ јавно објави да њему „наређено“ из централе да се изљуби са чуварима судбе ради будућности колиције на власти. И не трепну. Остаће записан у тефтеру као жртвено заблудело јагње. Познат иначе по томе да крпио гуму на путу ветеринару из демонкратске када га водио у главни штаб на Равну гору да спасава директорску фотељу. Ветеринар није сачекао Ефе-Рашу као колиционог „сабрата с љубављу“ већ љут моментално поднео оставку у све функције од ослобођења. Понижен, изненађен и увређен. Главног тајкуна из престонице Ђеласа не помену као ослободиоца наше касабе, садашњи Дахија Мула – Јусуф га не готиви јербо „као мањина кињи већину?“ Како је Ефенди-Раша заскочио и првог бирократу и сиву еминенцију демонкрата у касаби који се уживао дибидуз, лични саветник Муле-Јусуфа само њему знано. Доакао и њему сад се излежава на канабету, бозу лоче и снује планове. Чувари будућности су своју заменицу Ин жртвовали за опстанак на власти да слети код Ефенди-Раше у крило и постане ханума Ин у касаби са печатом из пашалука. Демонкратски „бисер“ придикује бившој опозицији касабе. Као награду за спојено неспојиво и неприродно Ефендија Раша, нови пакер будућности у касаби, награђен вољом хануме екс за поверенство и бригу о кркодилима. Ефенди Раша очекује нова признања, изненадио све какав се капацитет крије кад је у питању власт макар и са хајванима пактирао. Сирома био вечита опозиција но дође и њему из одоздо у главу. Еурека народе. Они намирили своје личне потребе, а ти што као бираш благо си теби зрео за суву грану и … Довели ћораву кутију до савршенства, сва се провиди, вама контролишу кажипрст спрејом за окореле криминалце, свој крију, контролори блиска родбина и колициони партнери са једноумне листе, броје гласове за у џак! Надмашили своје дедове и очеве из диктатуре пролетаријата, двотрећинска већина без ћораве кутије. Људска глупост нема краја, премудрост, премудрост. У трци где трчи само магаре може и кљусе да победи. Циркус, дно дна ала – Мула Јусуф. За одбрану листе по селима уходе, потказивачи, за глас нуде радно место, мељу карактер младих људи. Потурица било и у време Турака, мењали веру за вечеру „Образ и брука довијека“. Ово ни „Босански лонац“ у вилајету не може да поднесе можда, лесковачка мућкалица, са папричицама „Ветрион“ миришу на проминцле. Од њих додуше страда, јао „гужњак“ али су ови за власт спремни на све жртве. Чучавци. Ефендија Раша и ханума екс су листу „пактирали“ за власт у празним селима има да се копа, ради и гради, али и култура и демагогија да народу цветају . Касаба ових дана избора после Божић-бате мирише на проминцле што се пренело и у села. Испирање мозга и понижавање младих људи. Једноумна листа слави победу. Касаба се напреже од гасова као после гулашијаде, Биг-а – бенд свира чудне ноте, неимар сања нове квадрате, овај се пакује да затре прљаве стопе. Фруштук хајвана. Инструктори за „подвалу“ беху Турци али и наше Дахије у Пашалуку који кињили сиротињу рају, кулуком и харачем рецепт чува Мула-Јусуф. Издаде свога личнога саветника и ђоку аброношу шпију, ветеринара, двокате и вернике демонкратије. Многе спопала „сраћка и повраћка“ морал. Ефендија Раша, лукави лисац, скројио власт са ханумом екс из исте шерпе. Ф-амилија, само за јаке стомаке. Разбуцао демонкратску елиту касабе, ослободиоце сатерао у глодарску рупу. Еј бре, кротитељ кркодила … Није џаба крпио гуме у опозицији, „молио“ вечиту народну посланицу, мајку Терезу да га запосли у Земљоделски лицеј, хвали се она. Мило јој, јер њен кадар сада власт, крсте се понекад левом, куну у верност и поштење. Ко о чему…

Мито и К.  учитељ

            Последњи тајкун, камуфлиран у политици, отварао је и приватно предузеће на кућној адреси и себе проглашавао локалним шерифом. Хвале га „обожаватељке“ које збринуо у јавним установама и предузећима али и на политичким функцијама које су им веома драге. Некад их користи за „митовање“ залуталих одборника који дижу два прста из „уверења“. Безочност, снисходљивост, савитљивост је одлика тих који брину за „народно добро“. Свикли на привилегије тако па се заборавили, а ово је 21. век знања и нових технологија који не признаје лажне дипломе, персоне и безобразлук. Иако сумњивих интелектуалних квалитета, уз саветнике из престонице наш велики шериф на локалу се добро позицинирао. Опозициони лист из престонице га прогласио за менагера године. Екипа Твцвц летела око локалног шерифа, направила импресиван прилог са лица места. Репризирано до изнемоглости тако да се здрав разум пита, геније или медиокритет?

              Рачун не подносе народу, што изазива отворене сумње за тендере и јавне набавке које „оборници“ сада помешаних група једногласно усвајају без икакве дискусије. Материјале не читају. На миг шерифа спремни су да изгласају и промену времена, да дан прогласе за ноћ. Нигде се у Европи не вређа опозиција на тако вулгаран и бљутав начин као у парламенту наше касабе од стране шерифа који демонстрира сву снагу примитивизма. Бахато као у кафани. Својом „понудом“ да подели власт са опозицијом за „добро народа“, да раде заједнички, показа сав свој таленат упрпљеног менагера. Осетио је немоћ и да се ближи крај секте на власти. Демократски стил са престоничких кружока покојне демо-странке која је опљачкала државу. Жути тајкуни најбогатији свет, а на локалу види се како живи власт. И нађе место међу напреднима које је „побеђивао“ на изборима. Сада имају дупле поверенике и општински одбор без председника јер неимару истече мандат. Шериф лукав па инсталира преко свог пајдаша и стручњака за боје и лакове своју перјаницу која се куне у демо-кратију, слепо одана али по задатку преузе печат повереника у гнезду напредних. Она не бира гнездо само да је удобно, залегла па се заборавила но тада се обично излегу само мућкови. Жути поштењак са образом. Ово шериф уради у „демок-стилу“ са капацитетом без интегритета ради, групе својих паразита које инсталирао на телу народа сада уз помоћ отпадника са верификованим одборничким мандатима који су сада њихова лична својина и „подарише“ жутом тајкуну из ината. Све финансирао и режирао први неимар, вечити губитник. Чланство и симпатизери збуњени и утучени шта им приреди врх напредних, али и ови други који демонстративно напустише шерифа.

 Ко би могао да разуме неимарско зелену тајкунску подвалу када нико не докучи ову спрдњу. Лично он образложио да је пружио „руку сарадње“ да спасе свог пајдаша са мандатом који ће подарити његовом предузећу како би прерасли у „Холдинг компанију“ за добро грађана. Са два прста без размишљања и пуним моралним капацитетом сви „прде у исту тикву“. Историја памти многе потурице који под скуте сеирише не марећи за образ и част фамилије, нису слутили да ништа није вечно. Кад протерасмо Турке утекоше и они без збогом са Читлука. Народ је говорио „с ким си такав си“. У нашој вароши очекују се објашњења, шта се то променило да се одједном „љути“ политички противници уједине и понизе бираче? У општинском одбору напредних влада конфузија, имају дупле поверенике без председника, а печат уручен новој повереници на миг стручњака за боје која сада делује као чир на задњици. Сви је „срдачно“ дочекали у одбору као спасиоца са пелцером партијског запошљавања и непотизма. Да ли то „паразитизам“ хара?

Мито и К – учитељ

            Дуго беше сумњиво гласање и „бирање“ на изборима за локалну власт. Глумели власт и опозицију, а тајно се љубили у уста варајући чланство и поштене али заблуделе бираче. Очигледно да је све било намештаљка „група грађана“. Чувари своје будућности гајили своје „непријатеље“ из најјаче странке и „самоуверено“ побеђивали, само за длаку. Извођачи радова народним парама се богатили, а они као опозиција нису залазили на седнице скупштине где се бахатио жути талентовани вођа као бајаги вређајући вођу им.

              Послали га као помоћ са празним торбичетом, а издавао се за градитеља. Диплому и имовину му нису проверавали. За кратко време постао општински извођач радова код „Бича божијег“, са народним парама. Ницали солитери, стара југа, породилиште пројекат свечано отворен, народу да се порађа, а њему бакшиш. Кад виде да без политике нема пара прелете, остави лидера и баци се у загрљај жутима, новој власти без пара и школе. Искусан са пуним бисагама порадио на политичком ангажману па се на општинском нивоу кандидовао у великој партији против магистарке. Помоћ стигла од жутих те се преко ноћи пререгистровали верни жути у „верне“ великопартијске чланове које бодигардови пуштали да гласују за председника градитеља у спртској хали, снимила и Тввц. „Поштено“ је победио али је остао дужан жутој „групи грађана“. Уцењен. Када се трка намести увек побеђује исто, жуто кљусе које себе види као „пунокрвног“ галопера. Непобедив уз дил лажне опозиције коју „води“ голем градитељ. Ћар деле иза кулиса, без аплауза. У трци за председника државе највећа партија добија преко шездесет посто а странка на локалу „губи“ од жутог предузећа и они редовно у опозицији. На заседања скупштине председник не иде да „омета“ рад нити ком полаже рачуне као први финанс партије. Август је био, не памти се оваква жега, а они сервирају бирачима нову велику коалицију, ови да оперу мућке, а ови да буду као бајаги власт. Народ ошамућен оваквом папазјанијом. Како ће да убеде народ и бираче да је ово за њихово добро и празне џепове. Добиће воду, канализацију, нове депоније смећа, нова гробља, покошена, и радна места. Безочно да они буду власт, жути живе на привилегијама и манипулацијама. Отписани председник највеће партије успео је у престоници да убеди челнике да нам нема помоћи без жуте братије и његове маленкости. Принудна управница је из жутог картела, вечита пратиља незаменљивога боса. Власт се удала за опозицију у нашој вароши. Противполитички блуд, зар са овима који жељно чекају да се жути челници што пре врате на власт у престоници. Постоји документација фото и видео записа о нераскидивим везама. Колико кошта велика коалиција пита чланство коме рађено иза леђа? „Група грађана“ жутих и нема чланство, они имају функционере и подмићене одборнике на терет грађана који дижу верно два прста за своје привилегије. Очекује се кад да председник велике партије једног дана појасни ову превару грађана и разочараних чланова. Наталитет бејби-бум којим се лукаво хвалисали жути ће постати пелцер, велике коалиције. Стварност суморна. Велики морталитет, а мали наталитет. Помоћ породиљама понижавајућа. Велика коалиција „жута група грађана“ и велика партија од краја августа се ваља у сопственом блату. Власт нема цену. На здравље вам образ и углед за потомке. „Да ли то може да схвати здрав разум?“, пита се народ.

Мито и к – учитељ

             У вароши светле традиције где се о чојству и јунаштву беседило, држало до морала и поштења, дувају нови ветрови. Шири се нови „талас“, трг војводе краси позорница коју власт крсти као културно лето. Забава за народ или опсена? Политичка папазјанија, клоковар, власт и опозиција у љубавном трансу, екстаза и сладо-влашће. Благо теби народе кад њима лепо, теби како ти се заломи. Не пада им на памет да сиђу већ умислили да су незамењиви. Јадни .

            Ови вечита опозиција, глумили и обмањивали народ, своје чланове и бираче са градитељем на челу. Сада сладострасно љубе руку коју им пружио жути тајкунски поборник. Мирише на привилегије па је лако прогутати све увреде и понижења које им сервирао самоуки економиста-експерт. У паници од губитка власти, параноја јер га напуштају врли и верни саветници и ветеринари, верници за које нема љубави без власти, он решио да улети у загрљај „љутог опозиционара“ градитеља. Глумили годинама, изборе и изборне крађе, струји чаршијом прича разочаране жуте братије. Овај постао богати извођач грандиозних грађевина, рестауратор црвених вила, развратник и комформиста. Од бицикла до скупих џипова, од некадашњег скутоноше до загрљаја самоуког економисте. Е мој ојађени и преварени народе, нису они у „љубави“ за њихово добро већ због твоје несреће, ’оће да вам „дигну“ стандард као њима што се „диже“. Ми смо мала варош, фала богу још не пасемо траву, нијесмо баш дебили, а у чаршији се све зна. Велика подвала али народ је тешко преварити, насамарити и понизити, може али се то скупо плаћа. Кад тад „у лажи су кратке ноге“. Ситна је то боранија која седи у првом реду па је ’вата вртоглавица, политичарчићи. Будуће министарке са перспективом „Покондирене тикве“ не мисле и не трепћу већ слепо верују самоуком економисти и техничару грађевинском. Ни Милош велики није овако био способан као ова братија која узурпирала власт. Био је опрезан, неписмен али неповерљив, па му оваква „елита“ и писмењаци, скутоноше, нису измицали далеко, његова их рука стизала као божја правда. Нова шефица велике ујдурме власти у вароши коју лично устоличио велики везир уз Калимегдан по препоруци овога што му пружио руку, се уписала у најстранку жртвујући свој демо-кратски образ и своје идеале сахранила зарад опстанка на власти. Кези се скорост отварају карте будућности. Коме је до образа нека иде у манастир, ко да се одрекне овоземаљских благодети, часна жута реч. У нашој вароши часне прошлости политичка папазјанија жутих и жељних власти, гурају прст у око народу. Као време је помирења, али и полагања рачуна за сваки утрошени народни новац. Не сме бити заштићених. Војводо часни ти што ово гледаш, опрости, и народе који ово трпиш уз литру млека и векну хлеба, страхујући за сутра. Фамилије ових на власти те проблеме немају захваљујући твојој доброти.

              Но, чудо и провиђење се јавило у центру природе међу рептилима. Један бригочувар пријавио да се један малиша почео да смеје када чуо да ће нова група на власти колективно бринути о његовој вишемиленијумској перспективи. Малиша је наивац. Али роде не праве гнездо у парку из доба јуре, не верују власти и будућности већ се селе, сваке године путују да им се подмладак не индоктринира. Сељаци нашег краја никад издајници нису били иако били жртве идеала. Богу хвала, он све види и чува од зла. Тражи се ко ће да одпоје молебан и благослови овај нови „групњак“ на власти у вароши. Они са образом напуштају и једне и друге, то је једино што им вредно остало.

Мито и К. учитељ

            Потоња жута странка се удала за напредну странку, мада они кажу на радију да су само преузели локални одбор велике странке. Снашу из сокака лично послао први демократа, маскиран у групи, да она буде принудни управник одбора. Она од посла има богато искуство политиканта, доушника општих послова, извршитеља, принудних исељења као вечити послушник. Кадар за све партије и све политике. Уживела се у улогу. Неки кажу била би права за “стрељачки” строј. Политичарење је исплативо у Касаби ако си послушник, дежурно уво и доушник вести из чаршије. Вашар летњи прође са комендијашима и наравно циркусом који је незаобилазни забављач народа. Не лези враже, а Касаба се тресе, комендијаши на сцени, актуелна власт маскиране „групе грађана“ са сателитима хара сценом „удаје се за вечиту опозицију“. Раја занемела, чудо невиђено у Касаби, ово је могао да смисли само неко који увек побеђује. Вечно ће бити власт поред ових неспособњаковића. Диносауруси весело машу репом, аплаудирају, подрепаши се радују остаће на функцијама, а ови смењени у чуду траже необјашњива објашњења. Образ, ма какви, сада групно љубе руку опозицији да оперу грехе ако треба исповедиће се и код попе. Пеглају биографије и савест, мењају идентитет, своје велике тајкуне и не помињу. Само да избегну полагање рачуна за баљезгарије и баханалије. Све ће то раја позлатити, за срамоту не хају. Поносна власт у Касаби, жути се клањају опозицији спремни на сарадњу и сопствене жртве. Бескичмењаци забрљали па се сада клањају великом неимару са везама у врху. Враћа се у инат. Јуриш на нову поделу функција, жртвују жути све за дил са опозицијом. Сад ови они, а они ови. Ваздух устрептао око базара, ћепенака, чајџиница и крчми, чауши затечени. Мудраци кажу да им дошло из дупета у главу. Стигао ферман из Пашалука, ћата чита лојаница трепће, трипут чита пет пута проверава, очи има њима не верује, мили боже греха великога кад хануму из нашег сокака на трон уздигоше из племена са љутога камена. Много нам се главни везир расрдио кад овакав ферман шаље, вако чини јал му ђаво не да мира па нам сада потурице сеире.

            Проклетсво, жута мука и хећими немоћни. Јал мушкијега међу нама нема правду да дели ил му муда ка у зеца. Ој Касабо славна да ли сада грехе црне окајавамо? Раја не зна више коме да се клања, Паши јал Субаши или смерној Султанији, да се крсти левом или десном. Стиже нама низ тврђаву у Касабу Попечитељка укрућена. Раја занемела, бирачи збуњени,навијачи одушевљени борба за власт у Касаби се распламсала, ко ће победи. Зна се он не губи. Народ се не пита за овакве намештаљке, он само гласа. Када ће се и народ питати?

Мито и К – учитељ

           Влада, влада клика Солеa, Зоћа, Влаја и Лија. Власт коју, кројио, наш каријерни бирократа, свје власти у касаби. Све држи, чврсто у шаке. Није власт зец па да се пусти да побегне то је бре лија препредена да се снађе и у свињцу и у кокошињцу. Једном се и њему карта отворила да буде противкандидат али без праве подршке најбољега председника о коме се књиге писују. Није смео у конкуренцију против дива већ оде да ради „сплeтке“ његове омиљене игрице – слагалице. Власти се никада није манисао већ као куче пред касапницу џоџео и чекао кокало, привилегија која се добија за верност у служби. Своје мецене издао, а они га послали као кадар да учи и влада се по партији и закону.Скројио кованицу Про-Си-Бел против мрских му црвених бандита наше касабе. Одужио им се за апанажу. Од дива бегао као ђаво од крста радио му иза леђа. Постао је СПО-самостални политичар ловац на плаву крв и кљукану династију у очајању чекајући на обали реке. Дочека почетак века на власти, опет, кадар за промене из прикрајка као саветодавац и експерт, додуше без белога коња.Брзо догура до главнога саветодавца, недоношчету на власти кога гура по табли као погубљеног пиона.Ту не помажу ни коњи ни топови већ врли бирократа од каријере. За награду именује и разрешава персоне и мења имена улица и тргова неподобних патриота. Незамењив када су одликовања и звања у питање, једини се пита искуство је много важно да се испита и прађед и ђед и бабина линија . Доживотно ће бити на бели коњ по терену на проверу поверљивих података. Власт је озбиљна работа. За функцију у власти, на одговорна места савесно све проверава са недоношчетом, именују се „кадрови“ строго фамилијарно и по групној линији. Копају дубоке траншеје за многаја лета на власти. У пензију неће ићи све док траје власт. Ја сум Мирча бре, на бели Коњ се очекује да поднесе Грамату у име недоношчета да им се призна плава крв и прогласе династију. “Синод“ у касаби нестрпљиво чека да благослови нову“ложу“. Задужбина ће бити миро-помазана јер ће глави фамилије бити лично призната плава крв од Луја 101 ,због високе апанаже која је на располагању новоустоличеној династији. Каријерни бирократа ће „продумати“ акта о крунисању монарха наше касабе, а круну ће исковати по посебној поруџбини. Због габарита памети, то мора да уради ковачка експертска радња. Колико дана ће лупати звона у касаби у част дина-стије лично ће обзнанити „Ја сум Мирча бре на бели коњ“, јер он једини ишао на Свету гору по „камен мудрости“ да се узида у темељ династије. Хроничар касабе, покој му души, све је описао о путешествију на Свету гору као на голготи. Одредиће ОН и поверљиве попе које ће појати на Миро-помазу височанству своме, достојан, дос-тојан, дос-тојан. Народно весеље и одушевљење у чаршији као незабораван културно-касабски догађај свираће плех-музиканти, за бакшиш по одлуци Центра за културно опамећивање раје. Мезетлук, иће и пиће,тулумбе, бакљаве за народне масе у чаршији се отказује, до новога ребаланса касабине касе. Врховни саветник династије укида изборе, неће бити поштене кампање, јер нам свевишњи послао примерак. Чему бирачке кутије и листићи, који одмах на првом бројању фале. Двокат да се стара за „апанажу“ комисији да броје са терена „мачку у џаку“ контролори контролора као бајаги контролишу, а „Бугарски воз“ пролази кроз касабу носећи дарове власти.

„Ја сум Мирча бре, на Бели Коњ“ после студиозног думања и на крају богатога раднога века, укидам поштене изборе. Демон – кратски. Династија је рођена,некрштена, живео краљ недоношче, љуљај рајо. Себе самопроглашавам по-часним грађанином наше касабе. Туфегџија, Еманет, бурјум.

Мито и  К. учитељ

          Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.

            Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. ‘Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.

Мито и К учитељ

            Диносаурус сити 2021. године на дну дна у земљи по поштовању народа зашта је заслужна власт. Истраживање је показало да су власници власти по транспарентности закопчане до грла према својим финансијерима грађанима. Уместо информација о раду, трошењу пара, празан сајт, ни да бекну, ћорак, бе … Они никоме не подносе рачун иако им обавеза али би требало и савест да проради, за сваки динар потрошени да положе рачун. У време компјутера, интернет вести, подаци путују брзином светлости, а на сајту општине празно, без података о стручној спреми челника и дофункционера, јавним набавкама, тендерима, извештаја о раду јавних предузећа и установа о сваком потрошеном динару из буџета.

            Миш бели срећу дели, коме хоће, тешко грађанима, „њихови добију посао“, а ваши одоше да га траже у иностранству. Клели се у транспарентност, ма клањали се до црне земље од поштења. У цркве ишли да се закуну да неће завлачити руку у џеп грађана. ,,Дај му власт па да видиш какав је човек“, кола прича у народу одавно, као наравоученије. Ово истраживање показује да што мања варош шериф осионији, не сме нико да писне, он најпаметнији, најстручнији, паметни се склањају, а на сајту општине тама.Транспарентано о коктелима, репрезентацији, вискићима, а до јуче се баздило на џибру. Знају они где ко иде, ма и шта ко мисли у чаршији, рече најстарији и са стажом вечни одборник. Србија је то још мирише на касабу и династију. До јуче ни бицикл нису имали, сад их воза службена лимузина из које отпоздарављају, комшијама, рођацима и осталом грађанству на чији се рачун возају по службеној дужности на јасле народне, нити хране нит тимаре. Први посао па одма функционер, да није џаба дипл. омирао. Њихови „коњи“ паркирани у дебелом хладу. Најгора неписменост од свих неписмености је политичка из које се родила народна мудрост „политички неписмен човек је толико глуп да се диви сам себи“.

             Има вароши из ове елитне групе по нетранспарентности где се годинама одржале баш групе грађана на власти са шерифом на челу. Они ево су на дну дна по поштовању својих грађана измерено европским вредностима. Сада би да остану власт, „за добро народа“. Он им „на првом месту“, више воле Тита него родитеља. ТВ цц јавља о попустима на картицу за улазак у вулкан, вежбање у води и друге битне потребе грађана. Био је и јазавац пред судом са попустом. ЦК ишао испред свога времена па продуцирао и радио позоришну представу од које се очекивала велика зарада. Тако је када се улажу паре из туђег џепа без одговорности. Колико је то коштало грађане ћуте, транспарентно. Шериф вређа своју опозицију, гази по достојанству, за њега и доктор наука неук, не зна дужину улице и цену асфалта. Просу бисер са говорнице на седници скупштине општине да ће владати доживотно као Цар Хаиле Селасије. Можда се ради на биоинжењерингу у нашем природном центру јер тешко се одрећи таквог ума. Експерт, али диплому и школу где је написана није транспарентно донео на увид одборницима као други. Један лист га чак прогласио и за менаџера године. Први је уземљи угледао диносауруса, који је пролазио поред кафане, а он га свратио да за добро грађана носи златна јаја. У главној касаби наше земље на својим сајтовима постављају ажурне информације за грађане. Шта се то у Диносаурус ситију ради када смо доспели на готово последње место по информисаности грађана? Шта „мисли“ општинско веће у име власти? Да ли је опозиција крива што смо на дну лествице по транспарентности? Шериф, општинско веће владајућа већина гласаше против својих најстаријих суграђана. Они гласају на седници скупштине општине против пензионера и старих да се возе бесплатно од села до града, да имају свој Дома пензионера и да село не плаћа уличну расвету. Има међу 25 одборника већине и пензионера и одборника са села, чак и директорка за социјални рад. Сви су они против пензионера који примају 12500 динара пољопривредне пензије, а има и оних са наслеђеним пензијама од шест до девет хиљада. И некадашњи одборници социјалне правде дигоше два прста против пензионера. Врли борци, за социјалну правду и солидарност.

            Грађани их бирали да решавају њихове проблеме, а они уживају на јаслама са паузом у подне да се сконцентришу, где ће нових улагања бити у њиховом, а не интересу грађана. Време је да се грађани питају о капиталним улагањима у општини како то други раде.

Мито и К – учитељ