Kамелеони без образа и карактера – Сатирична рубрика из 1871. године

             У вароши светле традиције где се о чојству и јунаштву беседило, држало до морала и поштења, дувају нови ветрови. Шири се нови „талас“, трг војводе краси позорница коју власт крсти као културно лето. Забава за народ или опсена? Политичка папазјанија, клоковар, власт и опозиција у љубавном трансу, екстаза и сладо-влашће. Благо теби народе кад њима лепо, теби како ти се заломи. Не пада им на памет да сиђу већ умислили да су незамењиви. Јадни .

            Ови вечита опозиција, глумили и обмањивали народ, своје чланове и бираче са градитељем на челу. Сада сладострасно љубе руку коју им пружио жути тајкунски поборник. Мирише на привилегије па је лако прогутати све увреде и понижења које им сервирао самоуки економиста-експерт. У паници од губитка власти, параноја јер га напуштају врли и верни саветници и ветеринари, верници за које нема љубави без власти, он решио да улети у загрљај „љутог опозиционара“ градитеља. Глумили годинама, изборе и изборне крађе, струји чаршијом прича разочаране жуте братије. Овај постао богати извођач грандиозних грађевина, рестауратор црвених вила, развратник и комформиста. Од бицикла до скупих џипова, од некадашњег скутоноше до загрљаја самоуког економисте. Е мој ојађени и преварени народе, нису они у „љубави“ за њихово добро већ због твоје несреће, оће да вам „дигну“ стандард као њима што се „диже“. Ми смо мала варош, фала богу још не пасемо траву, нијесмо баш дебили, а у чаршији се све зна. Велика подвала али народ је тешко преварити, насамарити и понизити, може али се то скупо плаћа. Кад тад „у лажи су кратке ноге“. Ситна је то боранија која седи у првом реду па је вата вртоглавица, политичарчићи. Будуће министарке са перспективом „Покондирене тикве“ не мисле и не трепћу већ слепо верују самоуком економисти и техничару грађевинском. Ни Милош велики није овако био способан као ова братија која узурпирала власт. Био је опрезан, неписмен али неповерљив, па му оваква „елита“ и писмењаци, скутоноше, нису измицали далеко, његова их рука стизала као божја правда. Нова шефица велике ујдурме власти у вароши коју лично устоличио велики везир уз Калимегдан по препоруци овога што му пружио руку, се уписала у најстранку жртвујући свој демо-кратски образ и своје идеале сахранила зарад опстанка на власти. Кези се скорост отварају карте будућности. Коме је до образа нека иде у манастир, ко да се одрекне овоземаљских благодети, часна жута реч. У нашој вароши часне прошлости политичка папазјанија жутих и жељних власти, гурају прст у око народу. Као време је помирења, али и полагања рачуна за сваки утрошени народни новац. Не сме бити заштићених. Војводо часни ти што ово гледаш, опрости, и народе који ово трпиш уз литру млека и векну хлеба, страхујући за сутра. Фамилије ових на власти те проблеме немају захваљујући твојој доброти.

              Но, чудо и провиђење се јавило у центру природе међу рептилима. Један бригочувар пријавио да се један малиша почео да смеје када чуо да ће нова група на власти колективно бринути о његовој вишемиленијумској перспективи. Малиша је наивац. Али роде не праве гнездо у парку из доба јуре, не верују власти и будућности већ се селе, сваке године путују да им се подмладак не индоктринира. Сељаци нашег краја никад издајници нису били иако били жртве идеала. Богу хвала, он све види и чува од зла. Тражи се ко ће да одпоје молебан и благослови овај нови „групњак“ на власти у вароши. Они са образом напуштају и једне и друге, то је једино што им вредно остало.

Мито и К. учитељ

Ђаво не спава у Касаби – Сатирична рубрика покренута 1871.

            Потоња жута странка се удала за напредну странку, мада они кажу на радију да су само преузели локални одбор велике странке. Снашу из сокака лично послао први демократа, маскиран у групи, да она буде принудни управник одбора. Она од посла има богато искуство политиканта, доушника општих послова, извршитеља, принудних исељења као вечити послушник. Кадар за све партије и све политике. Уживела се у улогу. Неки кажу била би права за “стрељачки” строј. Политичарење је исплативо у Касаби ако си послушник, дежурно уво и доушник вести из чаршије. Вашар летњи прође са комендијашима и наравно циркусом који је незаобилазни забављач народа. Не лези враже, а Касаба се тресе, комендијаши на сцени, актуелна власт маскиране „групе грађана“ са сателитима хара сценом „удаје се за вечиту опозицију“. Раја занемела, чудо невиђено у Касаби, ово је могао да смисли само неко који увек побеђује. Вечно ће бити власт поред ових неспособњаковића. Диносауруси весело машу репом, аплаудирају, подрепаши се радују остаће на функцијама, а ови смењени у чуду траже необјашњива објашњења. Образ, ма какви, сада групно љубе руку опозицији да оперу грехе ако треба исповедиће се и код попе. Пеглају биографије и савест, мењају идентитет, своје велике тајкуне и не помињу. Само да избегну полагање рачуна за баљезгарије и баханалије. Све ће то раја позлатити, за срамоту не хају. Поносна власт у Касаби, жути се клањају опозицији спремни на сарадњу и сопствене жртве. Бескичмењаци забрљали па се сада клањају великом неимару са везама у врху. Враћа се у инат. Јуриш на нову поделу функција, жртвују жути све за дил са опозицијом. Сад ови они, а они ови. Ваздух устрептао око базара, ћепенака, чајџиница и крчми, чауши затечени. Мудраци кажу да им дошло из дупета у главу. Стигао ферман из Пашалука, ћата чита лојаница трепће, трипут чита пет пута проверава, очи има њима не верује, мили боже греха великога кад хануму из нашег сокака на трон уздигоше из племена са љутога камена. Много нам се главни везир расрдио кад овакав ферман шаље, вако чини јал му ђаво не да мира па нам сада потурице сеире.

            Проклетсво, жута мука и хећими немоћни. Јал мушкијега међу нама нема правду да дели ил му муда ка у зеца. Ој Касабо славна да ли сада грехе црне окајавамо? Раја не зна више коме да се клања, Паши јал Субаши или смерној Султанији, да се крсти левом или десном. Стиже нама низ тврђаву у Касабу Попечитељка укрућена. Раја занемела, бирачи збуњени,навијачи одушевљени борба за власт у Касаби се распламсала, ко ће победи. Зна се он не губи. Народ се не пита за овакве намештаљке, он само гласа. Када ће се и народ питати?

Мито и К – учитељ

 

Ја сум Мирча бре, на бели коњ

           Влада, влада клика Солеa, Зоћа, Влаја и Лија. Власт коју, кројио, наш каријерни бирократа, свје власти у касаби. Све држи, чврсто у шаке. Није власт зец па да се пусти да побегне то је бре лија препредена да се снађе и у свињцу и у кокошињцу. Једном се и њему карта отворила да буде противкандидат али без праве подршке најбољега председника о коме се књиге писују. Није смео у конкуренцију против дива већ оде да ради „сплeтке“ његове омиљене игрице – слагалице. Власти се никада није манисао већ као куче пред касапницу џоџео и чекао кокало, привилегија која се добија за верност у служби. Своје мецене издао, а они га послали као кадар да учи и влада се по партији и закону.Скројио кованицу Про-Си-Бел против мрских му црвених бандита наше касабе. Одужио им се за апанажу. Од дива бегао као ђаво од крста радио му иза леђа. Постао је СПО-самостални политичар ловац на плаву крв и кљукану династију у очајању чекајући на обали реке. Дочека почетак века на власти, опет, кадар за промене из прикрајка као саветодавац и експерт, додуше без белога коња.Брзо догура до главнога саветодавца, недоношчету на власти кога гура по табли као погубљеног пиона.Ту не помажу ни коњи ни топови већ врли бирократа од каријере. За награду именује и разрешава персоне и мења имена улица и тргова неподобних патриота. Незамењив када су одликовања и звања у питање, једини се пита искуство је много важно да се испита и прађед и ђед и бабина линија . Доживотно ће бити на бели коњ по терену на проверу поверљивих података. Власт је озбиљна работа. За функцију у власти, на одговорна места савесно све проверава са недоношчетом, именују се „кадрови“ строго фамилијарно и по групној линији. Копају дубоке траншеје за многаја лета на власти. У пензију неће ићи све док траје власт. Ја сум Мирча бре, на бели Коњ се очекује да поднесе Грамату у име недоношчета да им се призна плава крв и прогласе династију.Синод“ у касаби нестрпљиво чека да благослови нову“ложу“. Задужбина ће бити миро-помазана јер ће глави фамилије бити лично призната плава крв од Луја 101 ,због високе апанаже која је на располагању новоустоличеној династији. Каријерни бирократа ће „продумати“ акта о крунисању монарха наше касабе, а круну ће исковати по посебној поруџбини. Због габарита памети, то мора да уради ковачка експертска радња. Колико дана ће лупати звона у касаби у част дина-стије лично ће обзнанити „Ја сум Мирча бре на бели коњ“, јер он једини ишао на Свету гору по „камен мудрости“ да се узида у темељ династије. Хроничар касабе, покој му души, све је описао о путешествију на Свету гору као на голготи. Одредиће ОН и поверљиве попе које ће појати на Миро-помазу височанству своме, достојан, дос-тојан, дос-тојан. Народно весеље и одушевљење у чаршији као незабораван културно-касабски догађај свираће плех-музиканти, за бакшиш по одлуци Центра за културно опамећивање раје. Мезетлук, иће и пиће,тулумбе, бакљаве за народне масе у чаршији се отказује, до новога ребаланса касабине касе. Врховни саветник династије укида изборе, неће бити поштене кампање, јер нам свевишњи послао примерак. Чему бирачке кутије и листићи, који одмах на првом бројању фале. Двокат да се стара за „апанажу“ комисији да броје са терена „мачку у џаку“ контролори контролора као бајаги контролишу, а „Бугарски воз“ пролази кроз касабу носећи дарове власти.

„Ја сум Мирча бре, на Бели Коњ“ после студиозног думања и на крају богатога раднога века, укидам поштене изборе. Демон – кратски. Династија је рођена,некрштена, живео краљ недоношче, љуљај рајо. Себе самопроглашавам по-часним грађанином наше касабе. Туфегџија, Еманет, бурјум.

Мито и  К. учитељ

Време је за „опасуљивање“ браћо

          Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.

            Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.

Мито и К учитељ

Висока кота ДС – Сатирична рубрика покренута 1871. године

            Диносаурус сити 2021. године на дну дна у земљи по поштовању народа зашта је заслужна власт. Истраживање је показало да су власници власти по транспарентности закопчане до грла према својим финансијерима грађанима. Уместо информација о раду, трошењу пара, празан сајт, ни да бекну, ћорак, бе … Они никоме не подносе рачун иако им обавеза али би требало и савест да проради, за сваки динар потрошени да положе рачун. У време компјутера, интернет вести, подаци путују брзином светлости, а на сајту општине празно, без података о стручној спреми челника и дофункционера, јавним набавкама, тендерима, извештаја о раду јавних предузећа и установа о сваком потрошеном динару из буџета.

            Миш бели срећу дели, коме хоће, тешко грађанима, „њихови добију посао“, а ваши одоше да га траже у иностранству. Клели се у транспарентност, ма клањали се до црне земље од поштења. У цркве ишли да се закуну да неће завлачити руку у џеп грађана. ,,Дај му власт па да видиш какав је човек“, кола прича у народу одавно, као наравоученије. Ово истраживање показује да што мања варош шериф осионији, не сме нико да писне, он најпаметнији, најстручнији, паметни се склањају, а на сајту општине тама.Транспарентано о коктелима, репрезентацији, вискићима, а до јуче се баздило на џибру. Знају они где ко иде, ма и шта ко мисли у чаршији, рече најстарији и са стажом вечни одборник. Србија је то још мирише на касабу и династију. До јуче ни бицикл нису имали, сад их воза службена лимузина из које отпоздарављају, комшијама, рођацима и осталом грађанству на чији се рачун возају по службеној дужности на јасле народне, нити хране нит тимаре. Први посао па одма функционер, да није џаба дипл. омирао. Њихови „коњи“ паркирани у дебелом хладу. Најгора неписменост од свих неписмености је политичка из које се родила народна мудрост „политички неписмен човек је толико глуп да се диви сам себи“.

             Има вароши из ове елитне групе по нетранспарентности где се годинама одржале баш групе грађана на власти са шерифом на челу. Они ево су на дну дна по поштовању својих грађана измерено европским вредностима. Сада би да остану власт, „за добро народа“. Он им „на првом месту“, више воле Тита него родитеља. ТВ цц јавља о попустима на картицу за улазак у вулкан, вежбање у води и друге битне потребе грађана. Био је и јазавац пред судом са попустом. ЦК ишао испред свога времена па продуцирао и радио позоришну представу од које се очекивала велика зарада. Тако је када се улажу паре из туђег џепа без одговорности. Колико је то коштало грађане ћуте, транспарентно. Шериф вређа своју опозицију, гази по достојанству, за њега и доктор наука неук, не зна дужину улице и цену асфалта. Просу бисер са говорнице на седници скупштине општине да ће владати доживотно као Цар Хаиле Селасије. Можда се ради на биоинжењерингу у нашем природном центру јер тешко се одрећи таквог ума. Експерт, али диплому и школу где је написана није транспарентно донео на увид одборницима као други. Један лист га чак прогласио и за менаџера године. Први је уземљи угледао диносауруса, који је пролазио поред кафане, а он га свратио да за добро грађана носи златна јаја. У главној касаби наше земље на својим сајтовима постављају ажурне информације за грађане. Шта се то у Диносаурус ситију ради када смо доспели на готово последње место по информисаности грађана? Шта „мисли“ општинско веће у име власти? Да ли је опозиција крива што смо на дну лествице по транспарентности? Шериф, општинско веће владајућа већина гласаше против својих најстаријих суграђана. Они гласају на седници скупштине општине против пензионера и старих да се возе бесплатно од села до града, да имају свој Дома пензионера и да село не плаћа уличну расвету. Има међу 25 одборника већине и пензионера и одборника са села, чак и директорка за социјални рад. Сви су они против пензионера који примају 12500 динара пољопривредне пензије, а има и оних са наслеђеним пензијама од шест до девет хиљада. И некадашњи одборници социјалне правде дигоше два прста против пензионера. Врли борци, за социјалну правду и солидарност.

            Грађани их бирали да решавају њихове проблеме, а они уживају на јаслама са паузом у подне да се сконцентришу, где ће нових улагања бити у њиховом, а не интересу грађана. Време је да се грађани питају о капиталним улагањима у општини како то други раде.

Мито и К – учитељ

Несум Трајче ја сум Мир-ча – Сатирична рубрика из 1871.

            Крокодилске сузе рони вечита народна посланица,високе моралне чистоте са народних јасала. Она се борила у свим властима да касаба буде боље место за живљење. За себе, јадо кажу неки. И код необавештеног била је коловођа са колегиницом. Љубав беше кратка, јасле се измакле али кад зашкрипало на локалу жути понудили руку. Наша морална громада улете у фотељу заменице овоме због кога патила. Она вечито за народ, лично доводила министре неимаре који све путове које Марко изорао, посуо ,,ризлом“ без ваљање. Било и обећање да ће да прескоче велику реку код генераловог села. Нов мост за нове гласове на власти, а у ту сврху принета жртва дивља свиња. Министар оправи скелу и постаде почасни грађанин наше вароши на њен лични предлог.

             Да ли те „навучене“ милионе помињаше са говорнице или има још за ових 20 година на јаслама народним из којих зоба ли зоба? Да ли сада на њу дошао ред за одликовање па набраја „мукотрпан“ рад и навучених стотине милиона евра? Колико је ту непроспаваних ноћи било бар за значку ударничку. Макар је опозиција предложила па да им опрости ове комплименте. Није лако бити у свакој власти, наћи интерес и опстати. После, кад се власт променила, јавно се дивила пред камерама тв-цц како се само он сетио да њих „навуче“ у чаршију и подигне Диносаурус Сити за „вјеке и вјеков“. Није га дала за по-часног иначе би комисија за одликовања нови орден склепала, а „Мирча да гу прочита на народ“. Више верује у магије него у молитве, а сиромахе презире. Не сум Трајче, ја сум „Мирча“ који је њу својевремено проценио “да би се и са црним ђаволом удружила да реализује своје циљеве”. Она сад са њим и гледа нас право у очи, безочно са говорнице, збори о поштењу као да ће се убудуће узимати мера за вредност и моралност наше вечите народне посланице, а можда и ситну књигу извезе библиотека о њеним постигнућима и прегнућима. Они јој верују, јер и за њихово ладовање навукла неко милионче. Лично возила и свој „ауто акала“ на скупштинска заседања. Чак и квите за паркинге „приносила“. Не би она узела, ма какви тежачки зној и корицу леба сиротињи. Дневнице нису приказане или их прескакала. Како би вас у очи погледала кад вас сретне јадна не била. Као крпељ се залепила на народна леђа па све тежа и тежа. Нема се ту мере ни образа. Кад оде на летовање сви је љубоморно гледе јер је она лидер у реону. Јако је постала пре-познат-љига. Увек гласовала и била уз скуте власти, борила се да Диносауруси боље и удобније живе, мање да раде, да им се папци не истроше јер више нема школе за поткиваче, сада су на сцени ПО-тказивачи.

Мито и К учитељ

Шојић прича у Диносаурус ситију

„Ја то радим због предузеће“!

           Тако данас мисле вечити функционери општинске власти јер друго не знају да раде, сем да „чувају будућност“ својих привилегија. Политичке функције су претворили у занимање без конкурса и без радног искуства. Описменише се у ходу по власти све дипломиране науке, док други иду путем редовног остручавања, уче мукотрпно, a када заврше онда им они испитују пулс, фамилију и цене њихову стручност. Разнежена вечита функционерка још из прошлог века, демос, депос, дссс, беше и са „црвеном бандом“, сместила се у наручје „великом лидеру“ који јој је омогућио перспективу кад оста на улици. Пре тога је живела у мраку „црвене банде“ и обећала је народу на Tргу војводе да ће кад она дође на власт све сијалице да попали да их обасја благодат и поштење. О поштењу мало сутра кад се дочепаш власти. Не прође много она са породичном групом у власт, са новом локалном „управом“ сви на функције за „добро народа“. И кад пада испод цензуса, „неће је народ“, она се дочека. Поста „мајка на сиромашне и убоге“ од којих сакупља потписе пред изборе и обећава да ће им буде лепо као њој, иако је противзаконито на буџету годинама. Образ је чудо, за три године посланиковања доби додатак од десет хиљада евра. На посао није ишла две године, а бојкотовала је и актуелну државну власт. Пљујеш власт а зарађујеш, па где то још има? За коришћење „свога аутомобила“, нећете веровати, добила је чак милион и седамсто, плус трошкови за паркинг. Навозала се јадна. Зна се да је на заседања возио службени ауто и општински возач и чекао по цели дан да је врати.

            Упаљене сијалице па се све види и у мраку.Значи ова лова од народа право у њен џеп за „поштен и прегалачки рад“ а као возала своја кола. Да ли је то корупција и криминал? Ако „свог гласача штићеника“ сретне у мимоходу одмах му обећа пакет за хигијену. За сав рад у престоници доби још три милиона. Примала је и плату као мајка најугроженијих за четири године, око три и по милиона. Због њене „верности“ главном, оста мајка са троје деце без посла. Радила је јадна на два радна места и није јој лако али је она способна и уметна. Хвали се како је „довукла“ силне паре у Диносаурус сити, свој образ подметала за наше добро и крваво радила. За ово сигурно не зна њен некадашњи шеф који би се запрепастио какву је радилицу имао. За четири лета инкасирала је преко шест милиона или око 50 хиљада еврића о чему може само да сања и грађанин из богатих држава.

            Да није смешно било би тужно али све је истина и бљутава стварност у Диносаурус ситију. Морал ли се ово зове или образ ? Изненађена и увређена како је ,опањкавају“, насрћу на образ кога нико не примећава, запослила се преко везе на јасле општинске, па за 20 година од кад упалила светло она увек уз власт, и образ би се излизао па да је од ђона. Боље да није палила светла. Мрак је за ове работе. Сад је касно за кајање јер после нема. Млади хоће, нешто паметније, питомије, хуманије, без мита и корупције, поштеним радом стечено. Неће лажне вредности.

Све знамо и видимо, млади су за поштено запошљавање.

Мито и К – учитељ

Хортикултура на силу, сече симболе општине као туђинско

Група грађана чува будућност без компаса“

           Бетон ивичњак је закон, власт развија бизнис по сваку цену и по улицама вароши сеје пустош,секу се стабла липа, храста. То су њихови преци садили испред својих дворишта ради украса и хлада да се на клупи са својим комшијама о благданима,вашарима у Бојачи, друже. Данас улица Браће Југовића, до 2000 године беше Иве Лоле Рибара. У будућности, неки предвиђају зваће се по човеку који је све називе улица који подсећају на Други светски рат избрисао. Бадњак је испред своје куће давно засадио Срба „Дачин“ власт посече, попа нису звали да чита опело. Дошла милиција на увиђај,потомак се испречио,брани своју дедовину и бадњак под којим је порастао. Али хортикултура може на силу, уместо да сади она сече старо, чупа и прави место за „бизнис“ како је наредио врховни чувар будућности. Шиша се на силу, тендери „тандара мандара“, ко паметан још у њих верује кад служе за покриће и трпање пара. Стандард уградње доведен до савршенства уз потпис архитекте? Кажу да се спрема стаза за кинеске бицикле испред хале чекају нестрпљиво да буду јахане за разгледање најчистије вароши на планети земљи зашта најзаслужнији он који прошао света.Чистаче улица не награђују већ на предлог котролора кажњавају у КЈП-у, са три месеца 30% од плате. Зар они да буду испред чувара будућности.

Храст пре сечења.
Липа пре сечења.
Диплодокус

            Коцке у Карађорђевој последњи модни крик „Франце-пелцер“, а онда потонуше за једно лето.Нови радови, коцке од бетона се утоварају у камионе и возе тамо амо одлажу за код куће, а нове новцате се уграђују за нове паре. Легално на срамоту улице. Случајно у улици живи чувар будућих невоља грађана који свој привате аутомобил паркира на тротоару,ту места за дрвца нема, хортикултурно да не сметају. Занела се власт и њен власник у Дино ситију, обелоданили као вампири,па се више ничега не стиде и не плаше као да неће никад полагати рачуне за свој рад народу. Фамилијарност цвета и обузима институције и установе, власт производи мито и корупцију јер све херметички затворено ако ниси по вољи и поверљив нема посла у народним установама. Можеш да имаш и просек 10 у индексу али не можеш да будеш секретар општине, ма ни за грејање стручњак јер место заузето од кадра без образа.Фамилија по угледу као она на оно „острво-Италијано“ кажу добро обавештени сада у паници од губитка власти, несаница их дрма и дрхтавица хвата при помисли губитка привилегија и моћи. Проклетство власти нико још није избегао. Секу света дрвца 2021 године у пролеће, насрћу на часне грађане где и за милицију има посла.Пример им није Веља који заобилазио Запис на магистрали јер нико паметан у Србији није хтео да сече столетно свето дрво ни за какве паре због части и проклетства фамилије у Срба. Осоколили се од када „ангажовали“ да их чува ДИПЛОДОКУС, то је драги грађани највећи Диносаурус на Свету. Телохранитељ је висок 11 метара, а дугачак 23 метара. Страва уличар покрај „Биџине аутостраде ружа“ и шлепери у мимоходу кад га виде „ходају на прсте“ па колко кошта да кошта народе. Безбедност нај-умног на прво место, за недај боже да останемо без овако визионарске власти па сви да идемо где нетреба или у Мораву. Шупљоглавци баве се периферним стварима, секу липе у цвету и свете божићне Бадњаке,иживљавају се на природи. Изводе на људима природњачке експерименте, а човек давно сишао са гране. Данас се то модерно зове мобинг.

Мито и К, учитељ

Наше домаће ствари – Хумористичка рубрика из 1871.године

Биџиленд или Ђиласленд, а мож` и „Мишко-потрчко – ленд“

Предсказаније постаде Јава

           Баба Ванги са Балкана се није јављало шта ће задесити наше шуме и кад је господа из круга двојке посетила бивша елита жутих у вези промене власти. Дал` се смеши ил` се кези? Креманско пророчанство фалсификоваше, кад је власт у питању ништа им није свето, Попе их саветоваше. Само деда Милоје им поштено рекао „Не мирише на добро. Људи, ће буде убрзо тумбање код нас“. Српски зборио, а они „глуви“. Задимило се у престоници, утакмице се играју на „невиђено“, тамо имају много „невоља“, секу главе, буна као против Дахија, као оно кад „Црни Ђорђе“ диже рају. После и његова глава паде. Ово што се види на Тв-ее, у главној улози некад онај што народу нудио „мед и млеко“ само да се најуре лопови са власти? Круже снимци из 2007. године где се види гунгула у нашој чаршији, братија из пашалука на челу са Ђиласлендом тада перјаницом жутих. Министри се довукли службеним црним мерџанима са затамљеним стаклима појачани сер „оратором“ из Чарапановца. Дојездили да смене Социјалистичку перјаницу Биџиленда. Шефа државе беху испоручили као пакет странцима, а фамилију проказали и ољагали да је побегла код баћушке. Митинг, Ђиласленд-ослободилац беседио као најпоштенији кадар жутих. У патикама беше, да се народ питао купио би му пристојнију обућу, за „севап“. А када се испења на врх бине, „Мишко-потрчко“ рече требало још пре да се најуре црвени где и он некад био. Друго, он би да заседне у фотељу па да тера до краја 21. века. Шетали улицама као лешинари, ловили власт, ђаке учили врлинама демократије и поштењу бацали петарде у авлијама, остављали поган траг на прагу политичких противника. Ђиласленд данас један од најбогатијих, а сад испитују експерти бивши саборци. Позвали су се као „вештаци“ да утврде како он има већи конто од њих ? Наша варош постала ђубриште, депонија пропалих кадрова жутих. Увози их стручњак који им некада био шеф на Округу. Ако их жели што их кући не води, плаћа и храни? Зар ми немамо кадар ни за комуналца па га увезосмо? Где су наши кадрови, да ли још „уче“ или им фали „група“? Наше студенте са деветкама и десеткама у индексу народ стипендира, а када заврше власт им купује авионску карту у једном правцу. Ако се врате где би се запослили мамини синови? Дугогодишњи преседник општине из округа, кадар жутих пропао на изборима па атерирао у слободну зону као успешан привредник. Сад и њега треба да скућимо. И у природном Центру видале ране губитничке, директорке из округа. Отишле су својом вољом, мала смо касаба. Прц. Еј, Биџулане ко је тебе смењивао, Ђиласленд евро милионер који порезу није плаћао мајци Србији већ неком „Мау-рици -јусу“ из недођије. Мишко-потрчо узнапредовао, постао је спикер.

          Није хумореска већ горка истина. Народе ти се батргаш, отимаш од уста да дажбине измириш, дрхтиш као прут при помену извршитеља, стидиш се пред децом, а они се играју власти у изобиљу до развратности на твој рачун.

Мито и К Учитељ

На Младенце 2021.

Поштовала се вазда традиција као обавеза према прецима

Светогрђе или пад у бунар

             Докле се далеко отишло у чињењу нечасних радњи, данас се све изгледа пореметило у главама потомака када руше трагове дедова. Секу се шуме без реда и закона као никада, да ли слуте потомци на судњи час. Кад домаћин оде у свој забран, пустош, столетна стабла нестала нетрагом да се никада не пронађу. Правде нема. Храстов плод, жир је био на првом грбу државе Србије,традиција. Цар Душан у свом законику „у члану 24 записа да се шуме морају чувати за поколења и не смеју, дивље сећи,а камоли отимати“. Посекоше ђерам на старом бунару, однеше све, а он јадан оста сам, оскрнављен да тугује.Ту је још после првог светског рата, у атару села Црквенаца званом „Тушево“ ископан Скокића бунар. Хладну и добру воду користили су да се крепе после напорног рада у пољу и појила стока. Около њега подизаше се колибе где ноћеваше, а ноћу је на корито долазила дивљач у реду на појило. Сељани су се дружили о Ђурђевдану где су венце плели и ђерам на бунару китили,песме певали коло играли за родну годину. Бунар и вода беху култ и живот. Севнула савремена „моторка“ у недоба, нечовека,посекла стари багрем бели који је носио Ђерам на бунару да би се вода захватала, на чијем је крају била кофа –тег са каменом. Памтио многе путнике намернике, чувао тајне стогодишње.    

Одсечена кофа.

                 Бунар стоји обешчашћен као младом створењу када насилно насрну на част. Порашће млади багрем бели и ђерам на њему али ову срамоту пред прецима и образ неможе ни једна вода опрати. Опростите, записа путник намерник згранут, занемео од призора судбином бунара. Процветаће багрем бели 2021 године господње, за наук потомцима. О скрнављењу ђерма на бунару сведоче наше фотографије које нас опомињу да се морају чувати нематеријалне вредности, а нарочити оне које се односе на воду извор живота.

Р. П.

 


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107