Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.
Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. ‘Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.
- Положени венци у Црквенцу поводом устанка против фашизма - 10/07/2024
- Анастасија Обреновић ниже медаље - 24/06/2024
- Додељена спортска опрема фудбалским клубовима - 24/06/2024

Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.