Категорија: медији, издаваштво, вести,

медији, издаваштво, вести,
текстови који се пишу на терену, и објављују уживо, интернет додатак ресавског поштоноше

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

медији, издаваштво, вести, Ресавски поштоноша, вести из Свилајнца, Деспотовца и околине, СВЕ О РЕСАВСKОМ KРАЈУ
ВЕСТИ И НОВОСТИ ГОРЊЕ И ДОЊЕ РЕСАВЕ - ВАШ РЕСАВСKИ ПОШТОНОША
 mediji, izdavaštvo, vesti, Resavski poštonoša, resavski postonosa, vesti iz Svilajnca, Despotovca i okoline

У деветој деценији „фићом“ на прославу матуре

05/06/2015 resavski postonosa Leave a comment

У деветој деценији „фићом“ на прославу матуре

Бранка Ђурковић, возач
Бранка Ђурковић и Добрила Милојевић

Сваке године у јуну нове али и старе генерације ученика прослављају дан када су завршили средњошколско образовање. Поново седају у клупу и евоцирају успомене.Најтеже им је када виде колико их је остало. Тако су Бранка Ђурковић, возач и Добрила Милојевић сувозач, дошле на прославу. Бранка живи у Београду, а Добрила у Крагујевцу. „Фића“ из 1982. године је Бранкин миљеник, каже да је никад није изневерио а путовала је са њим до Атине. Возачку дозволу има од 1969. године.
Желимо им још пуно матурских прослава и срећну вожњу.

РП

Сликару, песнику, педагогу прете избацивањем на улицу

05/06/2015 resavski postonosa 9 comments

Сликару, песнику, педагогу прете избацивањем на улицу

Детаљније

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

03/06/2015 Rade Djordjevic Leave a comment

Изглед зграде пре избацивања редакција на којој су реконструисани кровови и унутрашњост

ТВ Ресава, која се емитује посредством кабловског оператера Коперникус из Свилајнца искључена је неовлашћено из програма 4. јуна 2008. године и на груб начин избачена из изнајмљених просторија од стране пописне комисијекоју је, истог дана, формирао заменик председника Општине Свилајнац Предраг Милановић, иначе председник Окружног одбора Демократске странке Поморавског округа.

Наведене просторије у улици Светог Саве бр. 60 у Свилајнцу Д.О.О. „Јаблановић ЦО“ Плажане – Деспотовац изнајмила је августа 2007. године од Општине Свилајнац, путем јавног надметања на 10 година. Сачињен је уговор који је оверен у Општинском суду. Иако су уговором прецизирани рокови и разлози за његово отказивање, исељење је извршено усменим налогом са роком одмах.

На тај начин, применом невиђене самовоље и кршења неколико закона прекинут је програм ТВ Ресаве која се. посредством других кабловских оператера гледала у општинама Деспотовац, Жагубица, Рача и Жабари. Ова станица, осим сервисних информација, има и информативни програм са вестима у три и више термина. Свакодневно су снимани прилози, репортаже, културно-забавни, дечији, спортски и други програми. Због актуелности и разврсности програма изузетно је гледана, а носилац је и значајних акција. Реализујемо директне преносе Скупштинских заседања, спортских и других манифестација.

Поново пуштен програм из црквеног стана, преко пута бивших просторија

Зграда у којој се налази стан у власништву цркве, бивше уредништво тв ресава и ресавски поштоноша — Зграда у којој се налази стан у власништву цркве

У редакције ТВ Ресаве и „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа из 1871. године, осим запослених укључен је велики број новинара-сарадника старије и млађе генерације. У томе учествује и Радомир – Раде Угрнић, најстарији ТВ извештач у Србији, а имамо и дописника са Космета.

На овакав начин прекида рада ТВ и избацивања редакције штампаног медија реаговало је Удружење новинара Србије саопштењем у којем је истакнуто да овакав поступак према медијима није запамћен у новијој новинарској професији.

Новинари су спречени у обављању својих задатака чиме им је одузето право на рад – највећој демократској тековини. Прекид телевизијског програма наноси нам велику материјалну штету. И до сада смо имали претњи, вербалних напада и покушаје забране рада, а то се нажалост, сада и реализовало. Након избацивања опрему смо привремено пребацили у просторије Црквене општине Свилајанц.

Према Закону о информсању „нико не сме да врши било какав притисак на јавно гласило и његово особље.“ Ради заштите права и личне сигурности обратили смо се одељењу за медије ОЕБС-а, као и другим међународним организацијама.

Општинско руководство 11. јуна обишао је председник УНС-а Нино Брајовић и члан Извршног одбора УНС-а Петар Јеремић. Заменик председника Општине Свиланац Предраг Миловановић уверавао их је да ће редакције бити враћене у просторије. Међутим то се није догодило. Напротив 25. јуна власнику ТВ и издавачу „Ресавског поштоноше“ стиже решење о исељењу, потписано од председника општине др Горице Димчић Тасић антидатирано на 5. јуни. За то време просторије из којих су ТВ и лист се увелико реновирају и преправљају за неку нову ТВ која ће радити по диктату локалних моћника.

Спроводећи самовољу појединци из општинског руководства учинили су кривична дела и нанели огромну штету слободи медија. Против оваквих и сличних поступака новинари морају одлучно дићи свој глас у циљу заштите наше тешке али одговорне професије. Користимо прилику да се захвалимо свима који су нам пружили подршку да истрајемо у борби за истину и правду.

Свилајнац, 01.07.2008.године
Уредништво

У Србији нема правде за медије

03/06/2015 Rade Djordjevic Leave a comment

у Свилајнцу, забрана рада ТВ Ресаве, и РЕСАВСКОГ ПОШТОНОШЕ, гашење и гушење медија у Србији,

Седма година од насилног прекида рада ТВ „Ресаве“

Злоупотребом овлашћења, комисија Општине Свилајнца коју је формирао заменик председника општине 4. jуна 2008. године, насилно је прекинула програм кабловске ТВ „Ресаве“ и наредила исељење из уредно закупљених просторија. Целокупна опрема и инвентар пребачени су у стан цркве у Свилајнцу. Одатле је настављено емитовање програма, али је НН лице пресекло кабл који је водио у кабловску телевизију. Иначе уговор о закупу на 10 година био је оверен у суду и уредно је плаћана кирија. Тада је избачена и редакција најстаријег локалног листа у Србији „Ресавски поштоноша“ из 1871. Године који и данас периодично излази и има интернет издање. Том приликом уништена је архивска грађа и фото документација.
Конститутивна седница локалне власти одржана је крајем маја 2008. године и први потез је био онемогућавање рада медија који нису по њиховој вољи. Тада су у коалицији ,све до 2012. године, били Демократска странка, Покрет за Свилајнац Бранислав Маринковић Маринко-генерал Миладиновић (сада СНС) и Г 17 плус. Шест новинара, сниматеља и монтажера је остало без посла, као и десетак хонорарних сарадника.
Удржење новинара Србије је тражило да општинско руководство врати редакције у закупљени простор и надокнади штету насталу незаконитим насилним прекидом програма. Тадашњи заменик председника општине Свилајнац Предраг Милановић обећао је пред зградом „комитета“ у Свилајнцу председнику удружења Нини Брајовићу и Петру Јеремићу, члану Извршног одбора УНС-а, да је у питању грешка.Међутим до данас редакције нису враћене у уредно закупљени простор. Надамо се да ће, ако не у Србији, правда стићи из Европе за самовољу и насиље над медијима у Свилајнцу. Нажалост ни један државни орган није тада заштитио новинаре, полиција, тужилаштво, суд.
У простор који су до 4. јуна 2008. године користиле ове редакције одмах је усељена приватна ТВ Центар која је регистрована у Агенцији за привредне регистре тек 8. септембра 2008. године. Општина је ангажовала „Маринко градњу“ да реконструише зграду за приватну телевизију. Већински власник ове медијске куће била је мајка заменика председника општине Предрага Милановића – Добрила, а директорка Драгана Радевић, члан општинског већа. Фирма, оснивач ТВ Центра била је регистрована на кућној адреси Милановића, садашњег председника општине. Када је УНС обелоданио ове чињенице, власничка структура телевизије је промењена. О вишегодишњем финансирању ТВ Центра из буџета општине и јавних предузећа јавност није упозната.Поједини радници телевизије су запослени и примају плату у општини, а раде у ТВ Центру.
Иначе у неколико наврата новинарима је онемогућаван рад у Свилајнцу, забраном уласка на седницу скупштине општине, приликом посета министара, партијских лидера, претњама најстаријем новинару у Ресави на улици од партијског портпарола.Уредник из ТВ Центара је такође претио другим новинарима. Случајеви су пријављивани полицији ( имена позната). Претње су стизале и од челника општинског ДС-а. И у време прекида програма и избацивања редакција 4. Јуна 2008. године није реаговала полиција иако им је случај у два наврата пријављиван.
Нажалост медијска слика у Свилајнцу је и даље иста, локална самоуправа и јавна предузећа новинаре деле на подобне и неподобне. Чак о гостовањима на приватној ТВ Центар одлучује најужи општински врх. И на изборној скупштини СНС маја ове године ометан је рад новинара прво забраном уласка и рада, а затим заклањањем сниматеља. Када ће доћи слобода рада и изражавања за поједине новинаре у Свилајнцу крајње је неизвесно.

РП

http://uns.org.rs/sr/desk/media-news/30945/-sedma-godina-od-nasilnog-prekida-rada-tv-resave.html

Resavski Postonosa | Create Your Badge

Капитални ремонт ТЕ „Морава“

03/06/2015 resavski postonosa Leave a comment

Капитални ремонт ТЕ „Морава“ Детаљније

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

02/06/2015 resavski postonosa Leave a comment

Споменик наредника Милоша Стевановића у Црквенцу,

Сећања на наредника Милоша Стевановића у Црквенцу

Из Црквенца, као и многих других села у Србији, отишло је много војника и добровољаца да бране част народа и отаџбине. Из рата се није вратило 65 житеља, махом младих који су положили своје животе на олтар отаџбине. Њих 105 су имали ратне среће, храбрости и вештине, да се врате кући, неки тек 1920. На црквеначком гробљу је и споменик нареднику, артиљерцу Милошу Стевановићу из Пирота, студенту технике у Минхену, који се одазвао позиву да брани своју отаџбину. Са положаја „Ђурђева главица“, виноградско брдо изнад села Црквенца, чета наредника Милоша је 14. октобра 1915. године дејствовала топовима према Свилајнцу по немачкој претходници. Тога дана од гранате испаљене са непријатељског положаја погинуо је наредник Милош Стевановић, артиљерац треће чете, трећег батаљона, осмог пука Дунавске дивизије. Саборци и мештани сахранили су га на сеоском гробљу, а јединица је наставила преко села Војске пут Јагодине.

Учитељ Светолик Милошевић, родом из Кушиљева био је у чети у којој је Милош био командир и саборац. Он је обавестио његову мајку Кристину, учитељицу из Пирота, где је њен син јединац сахрањен. Учитељ Света, како су га Црквенчани звали, 1922. године долази на службовање у основну школу са супругом Милицом, где је остао до 1930. године и он се брине о гробу свог командира. Мајка Кристина је често посећивала гроб свога сина и била гост у школи учитеља Свете и његове супруге Милице. Она је одлучила да не ремети вечни мир свога сина, већ му је подигла споменик. Приликом прикупљања новца за изградњу цркве у селу у периоду од 1921. до 1928. год. Кристина је марта 1925. приложила на име свога сина Милоша 1.000 динара за цркву, што је био један од највећих појединачних прилога.

Милош и данас почива на црквеначком гробљу, а о његовом споменику брину радници Подрума Навип из Црквенаца. Наредник Милош Стевановић почива у миру окружен својим саборцима из Великог рата, на црквеначком гробљу.

„Скоро је било – још људи знају

још се старци тога сећају

када се оно Србија мала

снажити стала.

…………………………………………….

Скоро је било још спомен живи

да му се Србин поносом диви“.

Драгомир Брзак

РП

Све мање стада на српским пашњацима

02/06/2015 resavski postonosa Leave a comment

Шишање оваца, породица Здравковић, Суботица, код Свилајнца,

У селу Суботици код Свилајнца све je мање домаћинстава који гаје овце. Углавном кажу не исплати се. Већина младих из села је на раду у иностранству, а они који су остали у том послу нису нашли рачуницу. Овца се храни целе године и када труд треба да се исплати јагњићима је ниска цена. Породица Свете Здравковића гаји петнестак оваца, углавном за своје потребе, а вишак јагњади врло брзо прода. Да им је цена већа Света би увећао стадо. Домаћин нам је рекао да овце гаји из хобија и да има заграђене ливаде и вођњаке где се оне напасају, јер би га плаћање чобанина одвело у губитак. Захваљујући њиховој паши нема кошења, а оне очисте и годинама запуштене површине. За потребе исхране оваца обрађује два хектара земље. Осим механике, којом се професионално бави, гајење оваца за њега је одмор за „душу“.

Стадо од петнестак оваца, спретно маказама сваког пролећа шиша Јон из Румуније који годинама долази у овај крај на „привремени“ рад. Док их шиша овце мирују, а сређује им и чисти папке. Са неколико врста маказа, које мења током рада, „берберин“ за овце за двадесетак минута је комплетно среди.

Шишање оваца за домаћинство Здравковића је и прилика да се укућани,родбина и пријатељи окупе и прославе Ђурђевдан уз жеље за бољом и берићетнијом годином. Овај пример многи би могли да следе па макар и из хобија. Испалти се.

РП

Бој на Чегру

30/05/2015 resavski postonosa Leave a comment

Стеван Синђелић

Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру.
Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.
Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби[3].
После ове погибије нишки паша наредио је да се све српске главе одсеку и однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је наредио да се сазида Ћеле-кула. И дан данас овај споменик палим чегарским браниоцима налази се у Нишу и претворен је у спомен обележје.

извор http://sr.wikipedia.orgр

Допис

29/05/2015 resavski postonosa Leave a comment

ОПШТИНА СВИЛАЈНАЦ ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ВОЈСКА -ДИРЕКТОРУ СВИЛАЈНАЦ

29.мај 2015.године.

Предмет:допис

Као и ранијих година, поновило се и ове, село Војска-место рођења бесмртног јунака Стевана Синђелића, потомка села Војске, где је рођен 1770.године, од оца Радована и мајке Синђелије (по њеном имену доби презиме Синђелић), у коме је живео седам година, па по смрти оца, мајка му се преуда у друго село ( које га на правди Бога и неразумних људи – преузима, већ дужи период , као свог, иако се није званично женио нити имао званичних потомака . . .), искључена је из манифестације „СИНЂЕЛИЋЕВИ ДАНИ“.

Несхватљиво, необјашњиво и врло болно за мештане села Војска, питају се због чега им се то дешава, које су им заслуге, ко локално прекраја историјске чињенице, нешто што се не може сакрити, нешто што сви знају (осим ТВ Б-92) ОДВАЈКАДА, или нам се то чини, што на крају испада жалосно и смешно, трагично!

Организациони одбор ове манифестације, на челу са директорком, по козна који пут чини велике превиде, из којих разлога –незнамо?!

Ово је и за Општину, у ширем смислу- срамота, јер сматрамо ако већ имају те функције, за шта су плаћени и нашим војштанским парама,онда би требало да раде тај посао ваљано и савесно!

Неизмерно смо повређени, као људи, као суграђани јунака који је ОВДЕ РОЂЕН, БИОЛОШКИ ОВДЕ СТВОРЕН – ТУ СЕ РОДИО!!!

Међутим, ми смо још увек ту, његови суграђани, ми га хвала Богу славимо, ми обележавамо његов дан херојске погибије, 31.мај 1809.године, као и много година раније, када Ви нисте ни чули за село Војску, наша школа носи име НАШЕГ ЈУНАКА, тада обележавамо Дан школе-31.мај, наставиће то генерације, са Вама или без Вас, Ви сте пролазни, а ЊЕГОВО ХЕРОЈСТВО И СЛАВА СУ ВЕЧНИ, као и његова биста у парку Дома културе.

( Са оваквим односом Центра за културу,обавестићемо на разне начине и ширу јавност).

П.С. За писање овог дописа,договорено је на седници Савета МЗ Војска,26.маја 2015.године,на

захтев великог броја грађана,где је у оквиру дневног реда Савета,увршћена и тачка-

неодржавање „Синђелићевих дана“ у селу Војска.

Савет Месне заједнице Војска

Председник

Слободан Вујчић

_______________

Пешице до Чегра

29/05/2015 resavski postonosa Leave a comment

Пешице до Чегра

Детаљније

Сликару, песнику, педагогу прете избацивањем на улицу

За Миомира Нешића је потребно решење, а не претње и уцене

У Србији нема правде за медије

Седма година од насилног прекида рада ТВ „Ресаве“

УНС

Капитални ремонт ТЕ „Морава“ Детаљније

Пешице до Чегра