Сахрањен кнез Александар Карађорђевић
13.08.1924 – 12.05.2016
Заупокојеном литургијом и опелом у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у присуству председника Републике Србије Томислава Николића, чланова Краљевске породице Карађорђевић, и поштовалаца, пут вечног коначишта испраћен је у петак 20. маја, Александар Карађорђевић, кнез од Југославије. Црквени обред служио је епископ Шумадијски господин Јован са свештенством и уз помоћ Црквеног хора Опленац из Тополе. Поштовање приминулом кнезу својим присуством, полагањем венца поред породице, представника канцеларије ЊКВ Кнеза Александра, представника државног врха, венац су положили и представници Удружења Монархиста Србије. До гробнице у порти цркве, кнеза су отпратили пилоти припадници Ваздухопловне бригаде, а ковчег у гроб спустили кнежеви Шумадинци.
Сахрани су присуствовали супруга кнеза Александра Карађорђевић кнегиња Барбара, синови Душан, Михајло и Сергеј, кнежева сестра Јелисавета, принц Александар са супругом принцезом Катарином и сином принцом Петром, принцеза Линда и принц Михајло, представници владарске породице Лихтенштајн, као и представници дипломатског кора, Војске Србије предвођени генералом Диковићем, представници МУП-а Србије, председник Општине Топола Драган Живановић и председник Скупштине општине Драган Јовновић и бројни други сарадници, пријатељи и грађани, док је ЊКВ Принц Владимир са супругом принцезом Бригитом Карађорђевић пошту покојном Кнезу Александру одао у цркви у Паризу где је његово тело почивало док није пренено у Србију.
Кнез Александар Карађорђевић преминуо је 12. маја у Паризу у 92. години. Син првенац ЊКВ кнеза Павла Карађорђевића и кнегиње Олге, унук кнеза Арсена, млађег брата краља Петра I Ослободиоца, праунук кнеза Александра, најмлађег сина вожда Карађорђа Петровића, доајен Краљевског Дома, рођен је 13. Августа 1924. године у Вајтлоџу у Великој Британији. По мајчином родослову, кнез Александар је од руске царске лозе Романова, грчких и данских краљева и кнежева: баба му је Њено Царско Височанство Јелена Владимировна, Велика Војвоткиња Русије, а прабаба ЊЦВ Велика Војвоткиња Русије Олга Константиновна. Деда по мајци, ЊКВ кнез Никола од Грчке и Данске био је трећи син кнеза Виљема од Данске, ЊКВ грчког краља Ђорђа I.
Према породичном правилнику Краљевског Дома, од 1930. године, Александар Карађорђевић носио је титулу Кнез од Југославије. Школовао се у колеџу Итон – Енглеска. После пуча 27. марта 1941. био је у изгнанству, најпре у грчкој, потом Египту и Кенији. Са навршеном осамнаестом годином пријавио се као добровољац у РАФ. Као пилот РАФ-а учествовао је у Другом светском рату и имао 1000 сати борбеног лета. После рата био је пилот цивилног ваздухопловства.
Из два брака имао је петоро деце: четири сина и ћерку. Са кнегињом Маријом Пијом од Савоје синове Димитрија, Михаила и Сергеја и ћерку Јелену. Са кнегињом Барбаром од Лихтенштајна има сина Душана Карађорђевића.
Носилац је великог броја високих одликовања, као што су: Орден Карађорђеве Звезде Првог реда, Орден Белог Орла Првог реда, Орден Југословенске Круне Првог реда, Орден Светог Саве Првог реда, Витез Врховног Ордена Најсветлијих Благовести, Велики Крст Војног и Верског Ордена Светих Маврикија Лазара, Велики Крст Ордена Круне Италије…
После Другог светског рата, југословенске власти одузеле су му грађанска права. У изгнанству је био до 2000. године. За све време свог изгнанства кнез Александар био је одан свом народу и својој цркви. Јавно је осуђивао однос међународне заједнице према српском народу. Осуђивао је бомбардовање СРЈ, обраћајући се француској и светској јавности, Уједињеним нацијама, Европској унији… Пажњу српске јавности посебно је привукао 1999. када се извинио српском народу за учешће породице Карађорђевић у стварању Југославије, сматрајући ту државну творевину трагичном грешком.
Од 2000. године, у настојању да надокнади изгубљене деценије, интензивно је долазио у Србију и током следећих година обилазио је градове, села, цркве и манастире у Србији, Црној Гори, Републици Српској. Остаће упамћен и његов боравак на Косову и Метохији где је боравио пружајући подршку српском народу и осуђујући шиптарски терор и незаинтересованост међународне заједнице.
Био је потпредседник Управног одбора Западноевроске епархије СПЦ, обновитељ Витешког реда Змаја и покровитељ Центра за истраживање православног монархизма. Са великим одушевљењем и посвећеношћу, 2007. прихватио се покровитељства над пројектом Србија земља јоргована и сваке године долазио са супругом кнегињом Барбаром да засади први јоргован те тако помогне да Србија буде још лепша. Захваљујући њему акцији су се придружиле племићке породице Лихтенштајн, Бурбон и Орлеан. Својом појавом, понашањем и односом према саговорницима пленио је племенитошћу, отменошћу, витештвом и једноставношћу. Све говоре, саопштења и писма завршавао је поздравом – Христос посреди нас.
