yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Термоелектрана „Морава“ почеће ускоро другу фазу капиталног ремонта блока снаге 120 мегавата, у коју ће бити инвестирано око 15 милиона евра. Детаљније
Две пијаце у Свилајнцу
Иако су једна уз другу разлика је велика. У реконструкцију зелене пијаце уложено је незванично 50 милиона динара. Продавци са балканске пијаце надају се да и они добију боље уређен простор.
РП
Група студената прве и друге године мастер студија Машинског факултета из Београда посетила је Термоелектрану Свилајнац. Детаљније
После прве фазе капиталног ремонта блок Термоелектране „Морава“ прикључен је на електроенергетски систем Србије.
У току петомесечног ремонта, осим стандардних радова, урађени су велики инвестициони послови на турбогенераторском постројењу. Најобимнији радови изведени су заменом турбине средњег притиска и средњег лежајног блока. Урађен је фабрички ремонт и балансирање у тунелу ротора високог притиска, уграђен систем радијалног заптивања генератора, фабрички ремонт ротора генератора и уграђена тиристорска побуда. Такође је реконструисан постојећи регулациони систем турбине, урађена је „by-pass“ станица, замењене критичне површине економајзера и саниран је бубањ котла. Детаљније
ЈАГОДИНА – Захваљујући програми самозапошљавања Националне службе за запошљавање од јуче је 129 незапослених лица из Поморавског округа себи обезбедило посао. Они су јуче добили уговоре, којима је предвиђено да добију по 160.000 динара
У Чачку је одржана Регионална конференција о женском предузетништву под називом Независне и запослене. Организатор конференције, на којој је учествовало око 120 предузетница из Србије и Црне Горе је Удружење пословних жена „Надежда Петровић“ из Чачка.
Кроз три дебате говорило се о женама у бизнису и проблемима са који се суочавају, женама у политици и на руководећим положајима и омладинском предузетништву.
Горана Танасковић из Пословног удружења Надежда Петровић подсетила је да је ово удружење основано пре шест година са идејом да број предузетница расте из године у годину. Нажалост, тај проценат није повећан у протеклом период.
-Проценат је остао исти, око 25 одсто регистрованих друштава воде жене. Женске фирме се углавном односе на услуге а оне су мање плаћене. Самим тим немају могућност да финансирају бољу производњу која би их одвела на друга тржишта. Жене су мање склоне ризику па их можда зато мање има али су боље платише и редовније испуњавају своје обавезе. У тој почетној фази, жене немају у својим рукама имовину и немају хипотеке на које могу узети кредит, истакла је Горана Танасковић.
Министасртво за рад и социјалну политику је за последњих годину дана израдило разне планове и програме за помоћ женама предузетницама.
– На томе се вредно ради и жене преудзетнице су осетиле бољитак од неких нових мера које доносимо. То је сваки вид помоћи, сугестија, информација у вези отварања посла и самог вођења посла. Желимо да стимулишемо жене у Србији да иду напред, да се отварају радна места јер су веома успешне и енергичне, наводи саветница у министарству Беатрис Грозданић.
Председник Регионалне привредне коморе Краљево и један од најуспешнијих привредника у Србији Петрашин Јаковљевић, каже да је предрасуда о женама у бизнису данас мање него што је то било раније. Према његовом мишљењу, жене су данас равноправне, али им треба више храбрости и подршке, пре свега од мушких колега али и државе како би се осмелиле у бизнису.
– Сигурно је да треба да постоји подршка финансијске природе и стимулативне пореске политике које би омогућиле да се жене што више охрабре и оснаже у бизнису. У досадашњем раду са женама видим да су оне вредније, радније и прецизније у односу на мушкарце. Као личностима им недостаје више храбрости, каже Јаковљевић.
Да се жене предузетнице и даље суочавају са предрасудама у пословном свету, чули смо од прве директорке у производњи електричне енергије Марије Стевановић која се налази на челу Термоелектране Морава.
– Прва сам жена директор у производњи електричне енергије. У првом тренутку је било необично, колегама је било мало чудно. Сусретала сам се са предрасудама. Временом сам се наметнула пословним резултатима, и мислим да свако треба да буде професионалац. Више жена је неопходно на свим местима у ЕПС-у, на руководећим местима и у свим делатностима, каже директорка ТЕ Морава Марија Стевановић.
Како се могло чути на скупу, женско предузетништво је један од најмање искоришћених ресурса економског раста, не само у Србији, већ и у читавој Европи, због чега је подршка његовом јачању важан задатак свих актера друштва. У том смислу, важна је кредитна подршка од финасијских институција, што је последњих година све присутније. Тако Европска банка за обнову и развој планира да са 20 милиона евра допринесе креирању кредитних линија за подршку женском предузетништву преко локалних банака у земљама западног Балкана, док је Влада Шведске обезбедила додатних 3,6 милиона евра за јачање капацитета институција како би помогла банкама у региону у развоју финансијских производа који испуњавају специфичне потребе женског предузетништва, али и обезбедила предузећима којима управљају жене знање које им је потребно за развој и унапређење пословања. За овај програм на располагању су и средства другог донора, Луксембурга, у укупном износу од 1,5 милиона евра.
Председавајућа клуба Марија Стевановић најавила је другог уводничара Силвану Илић доктора економских наука. Професорка је истакла да су све стране инвестиције у Шумадијском и Поморавском округу, о којима је говорио Предраг Лучић као најуспешнијима, унеле капитал, знање, нове технологије и опрему и извозе 70 одсто својих производа. Нема привредног развоја без инвестиционог улагања. Неопходно је да се испуне неки општи услови да би се привукле стране инвестиције. На првом месту је макроекономска стабилност, смањена је стопа инфлације, али је пожељна блага инфлација од један до два одсто јер подстиче нову производњу. У развијеним земљама Европске уније инфлација је од један до три одсто. Затим је неопходна ефикасна државна управа и конкурентни ниво пореског оптерећења који је од 2014.године са 10% подигнут на 15%. У земљама пореског раја као на Кипру је три одсто, а на пример у Хонг Конгу га и нема. Страни инвеститори анализирају правну сигурност и ставили су пуно примедби јер поједини уговори нису дефинисани до краја, као што нису прецизирани ни уговори о концесији. Међу условима су и одговарајући људски ресурси,квалитет факултетског образовања, изграђеност привредне инфраструктуре и на крају постојање специјализованих државних институција за промоцију и спровођење улагања.
Професорка је затим навела инфраструктурне секторе који су погодни за улагање путем концесија: аутопутеви, пренос и дистрибуција електричне енергије, железница, пренос воде и дистрибуција гаса. Концесија се уговара на 20 до 30 година и после истека уговора изграђени путеви и други објекти остају држави на коришћење. Позитивни ефекти улагања путем концесија се огледају у ангажовању, знања, домаћих капацитета, повећања кредитног рејтинга земље на тржишту капитала, повећању квалитета услуга и увођења иностраних стандарда у домаће пословање. Најчешће су концесије по моделу Бот, што значи пројектуј, уради, изгради и предај и највише је присутан у области енергетике.
Јавно приватно партнерство представља дугорочну сарадњу између јавног и приватног партнера. Код нас су најчешћа у локалним самоуправама које се удружују са правним или приватним лицима, ради обостране користи.
За нашу земљу је битно да се привуку стране инвестиције, али и да се заштите интереси земље и природна богатства. Сва изворишта минералних вода су приватизована са страним и домаћим капиталом. У стратегији привредног развоја наше земље за период 2010. до 2020. године пише да свет види Србију само у две области и то: агробизниса и здравственог туризма. Зато је и приоритет у будућем развоју пољопривредна и прехрамбена производња, бање и природна изворишта воде. Процене су да ће за 30 година, земље богате нафтом нудити Србији три литре сирове нафте за литар воде нагласила је професорка Илић.
У Србију је највише страних инвестиција било 2006.године, због тадашњих великих приватизација, а у будућности оне се могу и морају повећавати покретањем производње и у инветирање у области агробизниса и здравственог туризма.
Следи наставак
Председавајућа клуба Марија Стевановић, поздрављајући присутне навела је да ротаријанци,као добровољно удружење грађана имају за циљ да помажу другима и наша порука за ову годину је „да будемо поклон свету“. То значи да осим хуманитарног рада ротаријанци желе да подигну ниво свести грађана на одређене теме. За предстојећу активну ротаријанску годину председница је најавила предавања о екологији, избегличкој кризи, мерама субвенције у привреди и пољопривреди, о пројектима и њиховом писању и друга.
Марија Стевановић, председник Рорати клуба Јагодина
Председник регионалне привредне коморе Предраг Лучић истакао је да је значај директних страних инвестиција велики. Отварају се нова радна места, најчешће се ради и о новим технологијама и новим објектима. Сматра да је привлачење директних страних инвестиција „нов занат“, стар је само неколико деценија и њиме се сви баве од најразвијенијих до најнеразвијених. Конкуренција су државе, региони и градови. Град са градом у истој држави и региону конкурише за стране инвестиције и ту чињеницу треба што пре схватити због оних који воде локалне самоуправе.
Предраг Лучић, председник Регионалне привредне коморе Крагујевац
За привлачење страног капитала битно је ребрендирање територија, то је оно што прво асоцира на неки производ или град и ради се о дуготрајним кампањама и по неколико година. Други начин за привлачење инвестиција је организација инвестициних конференција на којој локална самоуправа промовише кључне пројекте. Трећи начин су инвестиционе кампање које трају од три до шест месеци, као и наступи на сајмовима.
По мишљењу Лучића веома су значајне индустријске зоне и технолошки паркови. Приликом довођења инвеститора у индустријску зону битно је „привући“ праву фирму „локомотиву“ због које ће касније у зону доћи и њени добављачи и други партнери. Технички паркови развијају на знању предузећа која затим привлаче један број страних предузећа. Навео је неколико елемената које су битне инвеститорима, а има их око двадесетак.
Приступ железници, могућност рекреације, универзитетима у околини, каква је клима, приступ аеродрому,могућности тренинг програмима,адекватне здравствене заштите, цена становања, могућност градње станова и оцена квалитета школства. По Лучићевом мишљењу седам најзначајнијих интересовања инвеститора су: приступ ауто путу, обучена радна снага, цена радне снаге, цена енергената, репроматеријала, цена земљишта и државни и остали подстицаји.
детаљ са предавања
На крају је навео податке који говоре о спољно трговинској размени Поморавског округа. За првих шест месеци Поморавски округ је имао спољнотрговинску размену 142 милиона долара и остварио суфицит од близу 26 милиона. То је добро имајући у виду да се и на нивоу Србије остварује суфицит у износу од две милијарде и триста милиона долара. Међу првих десет извозника Шумадије и Поморавља су: први Фијат Крагујевац, друга Јура корпорација Рача, трећи Пештан Аранђеловац и четврти Панасоник Свилајнац. Суфицит у спољно трговинској размени у Поморављу нису остварили општине Параћин и Деспотовац.
следи наставак
