yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Извор: Фонет, 18. 05. 2016.
Председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегард изјавио је данас у Београду да је свестан кршења медијских слобода у југоисточној Европи, наводећи као пример ситуацију у Турској и Македонији, али и Србији у којој још нису решени случајеви убистава новинара. Детаљније
Поводом 3.маја Светског дана слободе медија редакција Ресавског поштоноше објављиваће у наставцима документа о насилном и неовлашћеном прекиду програма ТВ Ресаве и избацивању редакције нашег листа на улицу 4.јуна 2008.године. Детаљније
Људска права, демократска друштва и одрживи развој зависе од слободног протока информација, а право на информисање зависи од слободе медија, изјавио Бан Ки Мун, генерални секретар Уједињених нација (УН), поводом данашњег светског дана медија. Детаљније
Веза: Ваш бр 1317-1209/16, дел бр 10320 од 23.03.2016 године
Примио сам допис Вашег заменика у којем ме обавештава како „констатује“ да је моја притужба „у овом тренутку преурањена због тога што још увек није протекао рок у коме је другостепени орган дужан да одлучи о основаности“ моје жалбе. Стога је моја притужба „морала бити одбачена сагласно члану итд …“ Закона о Заштитнику грађана(„Службени гласник РС“ бр.79/2005 и 54/2007).
Пре тога, у другом пасусу Господин Сепи ме подсећа (или се преслишава) да је Заштитник грађана „независни државни орган, који штити права грађана и контролише рад органа државне управе …“.
У својим бројним дописима почев од 2007 године кад сам Вам се први пут обратио (предмет број 626/2007, о чему се Господин Сепи не преслишава), наслушао сам се многих одговора зашто нисам добио Вашу помоћ, или зашто се мој предмет одбацује. Подсетићу Вас на неке: „Референт је отишао у пензију“, „Пресељавали смо се па је предмет ето затурен“, до „Сачекајмо одлуку суда“.
Поред „оваквих“ одговора био је и један конструктиван, када сте ми предложили да ако сматрам да сам оштећен могу да поднесем тужбу и да онда са њом застанем како рокови за обештећење не би прошли. На жалост то Господин Сепи није потписао.
Себе не сматрам нешто посебно глупим човеком, ипак ми се деси да некад не могу да растумачим рачун за струју (нпр), па Вас молим да ми уз одговор на притужбу (ако Вас не мрзи) објасните како то (на коју фору) моја права нису угрожена? Ево конкретних чињеница које јавности Србије стављам на увид:
– РТВ Стил Медиа за закашњењем од неколико дана добија Решење о покретању контроле, која је већ покренута. (година 2007)
– Документација у поступку теренске контроле је без икакве потврде и записника однета у Пореску филијалу Свилајнац (претпостављам) где је боравила неколико месеци, после чега ми је враћена у просторијама Пореске ескпозитуре Лапово.
– После таквог законитог поступања дошло је Решење о привременој мери наплате пореза блокадом рачуна, при чему ни ПДВ нисмо могли да платимо иако је било средстава на рачуну. Неко је због тога и прекршајно гоњен. Погодите ко. Моја маленкост наравно.
– После усвојене Жалбе Пореском центру Крагујевац Пореска филијала Свилајнац није извршила деблокаду рачуна. Ко је крив за то? Ко је сносио последице? Господин Сепи? Он сигурно није. Противправна блокада по поништеном Решењу је остала на снази шест месеци без доношења новог Решења. Шта је Господин Сепи предузео по том питању?
– На основу претходно описане документације против мене је покренута (и) кривична пријава која је после неколико година малтретирања и провлачења моје маленкости по судовима пала у воду. Трошкове одбране срећом сноси Република Србија, јер ја то у овој ситуацији себи не бих могао да приуштим. Господина Сепија као што видите не помињем.
– Због свеколиког законитог поступања у којем ме је Ваш заменик (Господин Сепи) штитио телевизија је ликвидирана. Био сам присиљен да чувам имовину која је пренета у државину више година у изнајмљеном простору. Ко је то платио? Ако кажете Господин Сепи погрешићете.
– Пореска филијала Свилајнац је свој савестан рад наплатила што у новцу, што у опреми коју је продавала на лицитацији. Господина Сепија не помињем.
– Ја сам давне 2013 године постављен од стране Привредног суда за ликвидационог управника са овлашћењем да „извршим повраћај“ средстава што се ни до данас није десило. Јавни Правобранилац јесте поднео жалбу која је одбијена Решењем Апелационог суда па је моје постављење постало правоснажно.
– Мој захтев Пореској филијали Свилајнац за повраћај незаконито наплаћених средстава и (исто тако) незаконито одузетих средстава је одбијен са образложењем да Пореска филијала Свилајнац жели да понови поступак теренске контроле (са оном документацијом) а ја се као странка томе нисам одазвао.
Не желим да давим ни читаоце (а ни Вас) бројним бисерима и (некажњеним) детињаријама које по мојој скромној процени не приличе пореским органима који на мени читаву деценију тренирају безакоње. Помишљам како бих се тек провео да ме Господин Сепи није штитио.
– Наводим да је у питању нонсенс јер мој захтев не би требао да се одбије због моје немогућности учествовања у поступку у којем (узгред буди речено) ни не могу да учествујем, јер од стране Привредног суда нисам овлашћен за тако нешто. За ликвидационог управника сам постављен на основу члана 453 став 7 Закона о привредним друштвима, са посебним овлашћењима (да извршим повраћај незаконито одузетог).
– Још само једна ситница: Пореска филијала Свилајнац нема никаквих овлашћења да покреће поновни поступак теренске контроле у предмету који је окончан пре осам година, нити јој је било ко тако нешто наложио. Телевизија Стил је одавно ликвидирана. Мртвој баби сахрањеној пре деценије нико не може да измери притисак јер (ни) откуцаја срца одавно нема. Сагорелог нико не запали, рекао би песник. За разлику од песме и медицине овде је могућ финансијски повратак у претходно стање што је законом и прописано. После свега очекивао сам од вас да бар тада адекватно реагујете.
Уједно Вас обавештавам да неће бити нове притужбе на рад Пореске филијале Свилајнац јер мислим да је и једна (од пет колико сам Вам послао од 2007 до данас) превише. Ја после свега не бих да будем ни један (уместо пет) од више хиљада предмета како мученички истичете по медијима. Ова притужба се односи на рад Вашег несавесног чиновника, који је уз то и Ваш заменик.
Искрено ми је жао што нисам у кожи Кинеског дисидента, добитника Нобелове награде који о Вама као демократској тековини вероватно има најбоље мишљење. Руку на срце пореска бирократија и ја смо се заиста трудили (ја као статиста). Проблем је изгледа што сам одавде. Зато размишљам да ову притужбу пошаљем и кинеској амбасади.
Обавештавам Вас, да сам против Пореске филијале Свилајнац поднео тужбу за накнаду штете. Везано с тим ако Господин Сепи до сад није ништа предузео против несавесних, корумпираних чиновника који би да рекетирају (а могао је), не морате ни Ви. Ни судбина Господина Сепија ме претерано не занима. Нисам ни тужибаба ни злопамтило, али нисам ни провинцијска поданичка будала како ме преплаћени надобудни Господин Сепи доживљава. Кривичне пријаве ни против кога нисам подносио, сигурно није ни Господин Сепи. Сигуран сам и да је Тужилаштво необавештено.
Признајем, имао сам жарку жељу да ме Господин Сепи импресионира ефикасношћу, али, изостао је баш тај део. Како су сви актери ове срамне работе аванзовали инсистираћу да се и мени врати моје, незаконито одузето. После наших судова остаје ми суд у Стразбуру, али не бих Вас више задржавао.
Парадоксално ову притужбу прилажем на увид јавности да бих и Вама олакшао живот. Сво то омбудсманисање без резултата мени је вештачко и смешно. Додуше и Ви сте путем медија указивали на тај проблем па зашто не бих и ја дао мали (стручни) допринос, јер, Господин Сепи је на овом случају тотално подбацио. Не улазим у његову стручност и мотиве само констатујем видљиво из авиона.
Верујући у новостворени демократски систем са Вама и свим тим регулаторним телима ушао сам у бизнис својим парама, које ми је држава бројним злоупотребама одузела. Ни Ви ни систем у целини по мом скромном мишљењу нисте положили испит. Декоративни скупи фикуси су једно док је плодоносно дрвеће нешто сасвим друго. Данас ми је као грађанину Србије драго да сам као главни и одговорни уредник почетком 2008 године одустао од Вашег гостовања у мојој емисији, после Вашег првог повлачења са случаја 2007 године.
Био сам у праву. Додуше нисам желео да будем баш оволико у праву, читаву деценију. Владе су се смењивале у том периоду али сте Ви, бројне државне агенције и остала бирократија опстајали, при чему сву ту ефикасност нико не доводи у питање. Пошто су и данас резултати голим оком видљиви мени остаје само да честитам (и тек подсетим на моје опљачкане паре).
По речима Господина Нина Брајовића генералног секретара УНС-а „ТВ Стил из Лапова (поред БК телевизије) је најтежи случај гушења слободе медија после петог октобра 2000, односно најочитији пример злоупотребе механизама којима располаже држава, као што је Пореска управа. Парадокс је још већи ако се зна да је држава медијима који су кажњавани драконским казнама у време Милошевића вратила новац без судских и правоснажних пресуда. У случају ТВ Стил имамо пресуду која доказује да је фирма била незаконито блокирана и да новац треба да се врати, а власник медија не може да оствари то своје право“.
Господину Сепију ово није довољно, мада би смо и као друштво могли да ставимо прст на чело кад следећи пут искрсне потреба да се бране права кинеских или руских дисидената. Парадокс ће бити комплетан кад се погледа које медијске перјанице о овоме не смеју да зуцну (Б92, Блиц, Нин, Време, Недељник, Информер, Нови Стандард …), за разлику од оних који смеју попут УНС-а, НУНС-а, Танјуга, Фракфуртских вести, Политике, Таблоида, Цензоловке, Крагујевачких новина, Погледа, Видовдана, Ресавског поштноше …
Све у свему ако и остале грађане који Вам се обраћају штитите као што сте заштитили мене… Не желим да говорим напамет, јер то захтева посебну студијуб али Вас свакако нећу препоручивати пријатељима. Од мене толико. Одговор (прави) не очекујем. Волим и ја вас.
У Крагујевцу Ликвидациони управник
24.03.2015.
РТВ „СТИЛЛ МЕДИА“ ДОО
мр Радосав Лазић
Аутор: И.М.- В.М. Извор: Вечерње новости
Предизборна кампања протећи ће први пут без закупљених страначких термина на телевизијама! Ово ново правило, објашњавају у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ), уведено је да не би странке које имају велике буџете закупиле велики број сати на телевизијама.
Митинзи ће моћи да буду емитовани, али према проценама уредника, као део предизборног програма, и без дискриминације странака.
Још једна новина је да овог пута и комерцијалне телевизије морају са странкама да потпишу уговоре о сарадњи, ако желе да се њихов програм емитује. До сада су ту обавезу имали само јавни сервиси – Радиотелевизија Србије и Радиотелевизија Војводине.
Како би у кампањи било што мање кршења правила, стручне службе РЕМ раде појачано.
– Први пут се надзор предизборног програма врши одвојено од стандардног надзора – каже за „Новости“ Горан Петровић, заменик председника Савета РЕМ. – Почео је да ради и нови софтвер, тако да се програми двоструко снимају 24 часа, без престанка.
Да не би добили казну, емитери ће морати да поштују Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање, који је РЕМ објавио. Тамо је, између осталог, наведено да предизборни програм мора бити одвојен звуком и сликом од остатка програма, а током трајања мора да буде јасно означен текстуалним обавештењем. Не сме се емитовати у току и најмање десет минута пре или након емитовања емисија за малолетнике. РЕМ ће реаговати на сваку неправилност.
Забрањено је прикривено емитовати предизборни програм, представљајући ра као информативни или неки други програм. Све листе на телевизијама морају да буду заступљене „без дискриминације“, каже правилник.
Телевизије имају обавезу да емитују политичке огласе свих изборних листа. Ако је заинтересованост већа од слободних рекламних минута, они морају да буду распоређени сразмерно заинтересованости.
Телевизије не смеју у ударним терминима, као вести дана и главне наслове, да објављују истраживања јавног мњења која процењују како се странке „котирају“.
„Вето“ на забавне емисије
Политичари, током предизборне кампање, не смеју да гостују у забавним емисијама, играном, дечјем и сличним програмима. Изузетак је само ако је садржај снимљен бар годину дана пре раслисивања избора. Забрањено им је и да преузимају улогу водитеља и репортера у ТВ програмима.
Од првих избора 1990. до данас на листама посланичких кандидата налазила су се бројна новинарска имена. Док траје изборна кампања, Јасмина Каранац неће радити као уредница на ТВ „Прва” јер се налази на 60. месту на напредњачкој изборној листи. За разлику од ње, посланик СНС-а Владимир Ђукановић ће као и до сада водити Јутарњи програм на ТВ Коперникус. И док на „Првој” вероватно желе да се ограде од могућих квалификација да су напредњачка телевизија, Ђукановићу не пада на памет да се одрекне улоге водитеља, али ни страначког активизма.
Могу ли новинари да учествују у кампањи истовремено радећи свој посао, питање је око којег се ових дана води расправа у Србији. На две изборне листе које су до сада проглашене: „Александар Вучић – Србија побеђује” и „За праведну Србију – Демократска странка”, налази се шест новинара.
Сигурно је да се одређени број новинара окреће политици због блискости са идеологијом. Истовремено, и све партије покушавају да врбују познате личности које им могу донети глас више. У тренутку када проруске странке оптужују напредњаке да приближавају Србији НАТО-у, СНС је направио вешт политички маневар. На листу су као нестраначку личност ставили познатог војног коментатора „Политике” Мирослава Лазанског, оштрог критичара НАТО-а. Има ли ефектнијег начина да се пошаље порука – ми нисмо за НАТО?
И док Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а, истиче да је политички активизам једно од основних људских права које се ни новинарима не сме ускратити, председник НУНС-а Вукашин Обрадовић сматра недопустивим кандидовање новинара и уредника у политичкој кампањи.
Кодекс новинара Србије прописује да „активно заговарање у политичкој, изборној или медијској кампањи не може да се обавља истовремено с новинарским/уредничким послом”, као и да би „новинар требало да учини све да избегне ситуације које би могле да доведу до сукоба интереса, стварног или привидног, и које би могле да га наведу да компромитује свој углед или углед професије”.
Нино Брајовић поручује да новинари не би смели да злоупотребе новинарство зарад политичке пропаганде, али то не значи да не могу да обављају свој посао.
– Новинар не би смео да извештава о активностима политичке странке на чијој је листи, као ни о активностима других партија. То не значи да не може да пише текстове на другу тему– истиче наш саговорник.
И Вукашин Обрадовић из НУНС-а није против тога да се и новинари баве политиком, али каже да већина свој политички ангажман схвата као активизам и уместо новинара постају пропагандисти.
– Сви новинари који се одлучили да се политички активирају, као што су Мирослав Лазански, Јасмина Каранац или Наташа Михаиловић, не треба да се у време изборне кампање јавно експонирају. Они могу да раде, али на неким другим пословима који немају везе са кампањом– изјавио је Обрадовић.
Ипак, председник Надзорног одбора НУНС-а Стојан Марковић одборник је чачанске скупштине још од 2008, на листи ЛДП-а, а и члан Комисије за жалбе Савета за штампу у име „Локал преса”, асоцијације локалних медијских газда.
И други истакнути чланови НУНС-а активно се баве политиком, па је тако Жељко Бодрожић из Кикинде био члан Главног одбора ЛДП-а, а Зоран Остојић, некадашњи директор Студија Б, био је републички посланик ЛДП-а.
Упитан шта мисли о политичком активизму својих колега, Вукашин Обрадовић истиче да не подржава ни Стојана Марковића ни Жељка Бодрожића, као ни друге колеге који активно учествују у политици.
На питање зашто је НУНС тек сада осудио политички активизам новинара иако су чланови овог удружења годинама уназад присутни у политичком животу, Обрадовић истиче да „то што тада нисмо реаговали не значи да не треба данас да реагујемо”.
– Наше сaопштење нема политичку позадину и није усмерено ни против кога, само желимо да заштитимо новинаре и професију од евентуалних оптужби грађана или политичких странака– истиче наш саговорник.
Незванично учешће новинара у изборним кампањама велики је проблем српског новинарства 15 година уназад, потврђује Вукашин Обрадовић.
– Помагање странкама је најперфиднија злоупотреба новинарске професије. Много је часније бити члан неке партије или на изборној листи него да тајно, испод жита радите послове за поједине странке, а да се при том издају за нестраначког новинара – мишљење је нашег саговорника.
У Европи постоји традиција партијски опредељених медија, док је у САД-у новинарима забрањено и да јавно испољавају политичке симпатије. Новинарима Њујорк тајмса интерним правилником је забрањено да се баве политиком, да воде кампању и јавно подржавају неког кандидата или неки закон. Забрањено им је чак и да дају донацију неком кандидату или странци.
Још на првим вишепартијским изборима 1990. године осванула су новинарска имена на листи СПС-а, Слободана Милошевића. Тада су у посланичким клупама седели Александар Прља, главни и одговорни уредник „Политике”, али и тада позната новинарска имена Живорад Игић и Слободан Јовановић.
Али и на листама опозиционих странака налазио се завидан списак новинара – у првом сазиву је посланички мандат добио телевизијски водитељ Михајло Ковач, у време ДОС-а амбасадор у Аустрији. Посланици у наредним сазивима били су Захарије Трнавчевић, Милорад Јовановић, Љиљана Несторовић, Слободан Орлић…Један од највећих српских новинара Александар Тијанић се није налазио на изборним листама али је заслужан за низ веома успешних изборних слогана разних странака. Такође, неколико месеци био је и министар информисања у влади Мирка Марјановића. Деведесетих година демократску опозицију отворено су подржавали новинари и уредници медија који су се тада називали независним.
Ђукановић: А шта је са Ђорђем Вукадиновићем?
Посланик СНС-а Владимир Ђукановић сматра бесмисленом одредбу Кодекса новинара Србије по којој новинар не може истовремено да обавља свој посао и да учествује у изборној кампањи. – Шта то значи да неко ко је новинар не може да се активно бави политиком или не може да буде на изборној листи било које партије? Ја водим Јутарњи програм у који се уживо укључују гледаоци разних политичких оријентација који јако добро знају да сам члан СНС-а. Нема цензуре и развије се дискусија и не знам шта је ту спорно – наглашава Ђукановић. Он се запитао који то новинар нема свој политички став и истиче да је лицемерно етикетирати новинаре који су одлучили да јавно подрже неку политичку партију. У разним медијима, како каже, ради гомила „независних и професионалних” новинара из чијих се текстова види колико су политички острашћени. Он је запитао еснафска удружења која промовишу забрану рада новинарима који су на изборним листама, да ли то правило важи и за политичке коментаторе, попут колумнисте „Политике” Ђорђа Вукадиновића
Замолили смо Тамару Скроззу да текст о антологијском гостовању уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића на Пинку напише што пре, јер ће се сутра, како је Д. Ј. В. најавио, одиграти државни удар. Ово гостовање било је садржински готово надреално, драматуршки бизарно, кореографски смехотресно, а новинарски поражавајуће.
