Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 Чегар | Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Душана испратили Раде Синђелић са породицом и чланови Удружења
Поводом 207 година од Чегарског боја и јуначке погибије војводе Стевана Синђелића, у суботу 28. маја 2016. године, други пут за редом, Душан Обиђановић – Обиђан из Свилајнца кренуо је пешице из Грабовца за Чегар. Од куће Стевана Синђелића у селу Грабовцу код Свилајнца, Душана су испратили чланови Удружења ратника њихових потомака, поштовалаца 1912-1918 „Стеван Синђелић“, чланови Удружења воћара и виноградара „Димитрије Катић“ и породица Радослава – Радета Синђелића из Грабовца. На исти дан 28. маја 2003. године рођен је Стеван Синђелић, десето колено славног ресавског јунака, ученик 6. разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. Овај подвиг, 130 километара пешачења, Душан Обићановић треба да пређе за три дана и планира да стигне на Чегар у понедељак 30. маја уочи годишњице Боја на Чегру. Обучен у мајцу на којој пише „Војводи у част 1809 – 2016“ и „120 година задруге у Ресави“, понео је у ранцу две флашице ракије из Подрума Црквенац.
Традиционални „Синђелићеви дани“ свечано отворени у Грабовцу
Споменик Стевану Синђелићу у центру Свилајнца
Војни оркестар „Станислав Бинички“ и Мерима Његомир
У организацији Центра за културу Свилајнац, а под покровитељством Општине Свилајнац, у Грабовцу у Дому културе свечано су отворени „Синђелићеви дани“.Детаљније
Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру.
Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.
Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби[3].
После ове погибије нишки паша наредио је да се све српске главе одсеку и однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је наредио да се сазида Ћеле-кула. И дан данас овај споменик палим чегарским браниоцима налази се у Нишу и претворен је у спомен обележје.
Као и ранијих година, поновило се и ове, село Војска-место рођења бесмртног јунака Стевана Синђелића, потомка села Војске, где је рођен 1770.године, од оца Радована и мајке Синђелије (по њеном имену доби презиме Синђелић), у коме је живео седам година, па по смрти оца, мајка му се преуда у друго село ( које га на правди Бога и неразумних људи – преузима, већ дужи период , као свог, иако се није званично женио нити имао званичних потомака . . .), искључена је из манифестације „СИНЂЕЛИЋЕВИ ДАНИ“.
Несхватљиво, необјашњиво и врло болно за мештане села Војска, питају се због чега им се то дешава, које су им заслуге, ко локално прекраја историјске чињенице, нешто што се не може сакрити, нешто што сви знају (осим ТВ Б-92) ОДВАЈКАДА, или нам се то чини, што на крају испада жалосно и смешно, трагично!
Организациони одбор ове манифестације, на челу са директорком, по козна који пут чини велике превиде, из којих разлога –незнамо?!
Ово је и за Општину, у ширем смислу- срамота, јер сматрамо ако већ имају те функције, за шта су плаћени и нашим војштанским парама,онда би требало да раде тај посао ваљано и савесно!
Неизмерно смо повређени, као људи, као суграђани јунака који је ОВДЕ РОЂЕН, БИОЛОШКИ ОВДЕ СТВОРЕН – ТУ СЕ РОДИО!!!
Међутим, ми смо још увек ту, његови суграђани, ми га хвала Богу славимо, ми обележавамо његов дан херојске погибије, 31.мај 1809.године, као и много година раније, када Ви нисте ни чули за село Војску, наша школа носи име НАШЕГ ЈУНАКА, тада обележавамо Дан школе-31.мај, наставиће то генерације, са Вама или без Вас, Ви сте пролазни, а ЊЕГОВО ХЕРОЈСТВО И СЛАВА СУ ВЕЧНИ, као и његова биста у парку Дома културе.
( Са оваквим односом Центра за културу,обавестићемо на разне начине и ширу јавност).
П.С. За писање овог дописа,договорено је на седници Савета МЗ Војска,26.маја 2015.године,на
захтев великог броја грађана,где је у оквиру дневног реда Савета,увршћена и тачка-
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481
