ГЛАС ПОМОРАВЉА |

Окречено или закречено измотавање

Обавезно свечано отварање и измотавање где локалне власти на челу са шерифом славе, тобоже велике радне победе. Једва успевају да окрече оно што преци градили пре 50, 60, 80 година. Локални писар по наређењу власти све по списку зове народ на тазе окречено уз иће и пиће и послужење конобара. Као да се отвара кафана, а не једна озбиљна установа каква је школа.

Кров изгорео прошле године, а тек била реновирана, после 50 година сада по други пут ново комплетно кречење које свечано отвара и беседи лично ОН који обећао да ће све бити сређено. Све „јово наново“ народ плаћа дупло, а он поентира пред камерама приватног јавног сервиса чије је прво перо конферансије ове параде. Све дупло голо, поданички.

Локални шериф одржа беседу из рукава помиње нове клупе и столице, старе отписане и раздељене ноћу симпатизерима поштоваоцима власти. Бљутаво и скарадно, а свечано више личи на циркус. Учионице пуне нових клупа и столица али само пет – шест ђака у разреду и учитељ. Ко и зашто објави податак да у школи са четири разреда има 180 ђака ваљда боље звучи али истина је поражавајућа. Безобразлук.

Обраћа се беседник, и ђацима нешто помиње своје село и својих завршених четири разреда школе као пример, да и са села неко може да стигне до врха власти, ако је бистар као он. Помиње деци њиховог славнога претка, који је био, рече и оста жив –“председник скупштине велике Југославије” а рођен у селу.

Аплауз, бележе камере ТВ-Његове и шаљу у етар високо умну беседу власника власти. Основно знање за поштовање четири разреда школе. Он гледа децу право у очи, ни да поцрвени на глупост коју извали, образ као ђон, демонстрира знање пред камерама и народом. Нико од поданика ни да бекне. Ко сме да посумња у његово знање историје кад он памти још од диносауруса иу жутог доба.

Навече вести, репризе са отварања школе али ники не сме на
ТВ-Његова да исправи беседника да је великан из села, живео у Србији и био председник скупштине Србије, јер тада није ни била Југославија.

Јал лапсус, јал буздован Краљевића Марка.

Обрукаше се и беседник и власт на почетку окречене школе у селу, вест путује светом, а деца погрешно уче лекцију из историје о свом претку. Није баш свако зрео за власт и беседника, зато постоји школа и књига. Обрука се као баба на вашару.

На почетку школске 2018/19 године у нашем селу.
-Хумористичка прича-

ПРЕНОСИМО:
пријатељи са нета: ГЛАС ПОМОРАВЉА

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани?

Ове 2018-е године Катићеви дани нису одржани. Месна зајеница села Црквенац или није могла или није хтела да их организује. Месну заједницу у Црквенцу као и све остале Месне зајденице у општини Свилајнац је на чудан начин формирала владајућа коалиција коју предводи група грађана “Свилајнац чува будућност”. Како су се Дани овог ресавског трибуна неки пут организовали, прочитајте у тексту из 2016-е године.

***

Другу годину заредом у Црквенцу, у присуству мештана, фамилије и гостију, обележено је сећање и дуг према Димитрију Катићу, народном трибуну из Ресаве. Положен је венац на бисту у Основној школи која носи његово име, а венац је исплела његова чукунунука Мирјана. Венац су положили потомци Момчило и Милосав Катић, а том приликом одата је пошта минутом ћутања. Овом приликом отворена је изложба слика посвећена оснивању прве Земљорадничко – кредитне задруге у Црквенцу и прве такве врсте у Ресави 31. марта 1897. године чији је оснивач и први председник био Димитрије Катић.

Тада је сазидан и први Задружни дом пре 120 година кога су подигли задругари села Црквенца, али је данас у веома лошем стању.

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани? — Полагање венаца код ОШ „Ј.Ј. Змај“ Црквенац

Катићеви дани у Црквенцу – 2016 година

Ове године 21. ликовна колонија „Црквеначка палета“ посвећена је лику и делу Димитрија Катића, уз учешће 20 сликара из Србије и Русије, као и традиционално ресавских сликара, домаћина колоније. Изложба слика отворена је у згради бивше Општине црквеначке којом је 1879. године председавао Димитрије Катић. Приказ „Српске драме“ у извођењу Театра „Ресава“ из Деспотовца, уз присуство Црквенчана и гостију, у централном парку побудио је велико интересовање. О Великом рату говорио је Никола Станковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ Свилајнац.

Учесницима на свечаности пригодним речима обратио се проф. др Зоран Војић, пуковник у пензији, који је говорио о моралном лику ратника Српске Краљевске војске у Великом рату, истичући његову велику спремност и борбеност да и у најтежим ратним условима издржи, опстане и победи. Уз то, напоменуо је и велику помоћ цара Николаја Другог Романова и Русије, као и помоћ Француске. Помињујући муке и патње српског народа, истакао је велике заслуге наших мајки, бака и свих жена, заборављених хероина Србије из Великог рата, које су дочекале окупатора, без средстава, без хране, празних штала, са малом децом и болесним старцима. За испољену издржљивост и храброст заслужиле су да им се подигне велелепни споменик у центру Београда.

Први пут после 100 година, пред потомцима, глумци су прочитали имена 77 Црквенчана – хероја изгинулих од 1912. до 1918. године, исказујући поштовање уз звуке трубе Божидара Младеновића из Дубља, учесника сабора у Гучи. Са овог јединственог скупа обновљен је захтев који је прошле године послат Скупштини општине Свилајнац, да се подигне споменик Димитрију Катићу у Свилајнцу.

На летњој позорници КУД „Димитрије Катић“, са своја три ансамбла, извело је фолклор, а изворна група састављена од потомака отпевала је песму „Широко је лишће орово“. Гости из Гложана и Кушиљева допринели су да програм потраје до дубоко у ноћ који је завршен свенародном игранком. Димитрију у част, на многаја љета!

М.Спасојевић
Година 2016