Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
србија |
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Орден Карађорђеве звезде

Орден Карађорђеве звезде

Орден Краљевине Србије и Краљевине Југославије

Орден Карађорђеве звезде
Орден КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ

Орден Карађорђеве звезде Краљевине Србије и Краљевине Југославије је орден којим су одликована лица за заслуге према краљу и отаџбини, у миру и рату. Установљен је 1. јануара 1904. године (по старом календару) као успомена на стогодишњицу Првог српског устанка под Карађорђевим вођством. Орден је са мачевима или без мачева.

Орден Карађорђеве звезде
Орден на реверу

Војнички орден Карађорђеве звезде установљен је уредбом 28. маја 1915. године. Добијали су га само војници и борци подофицири. Војничком варијантом Карађорђеве звезде с мачевима одликовано је 3417 лица. Карађорђевом звездом са мачевима је одликован и град Београд, на Спасовдан, 18. маја 1939.

Овај вид одликовања уживао је нарочита права у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији; али се није додељивао након 1945. године, док се у иностраним односима рачунао се као 36. одликовање СФРЈ по редоследу важности.

Из Википедије, слободне енциклопедије


Фото: Р.П.

100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА
На слици: 1. Полагање венаца на Српско војничко гробље у Битољу.

Главнокомандујући свих војних снага био је начелник Штаба Врховне команде, војвода Живојин Мишић. План пробоја предвиђао је да се напад одвија у две фазе: пробој и гоњење. Српска војска на располагању је имала 6 пешадијскох и једну коњичку дивизију, савезници 28 а бугарско – немачке снаге бројале су 14 и по дивизија.

100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА
Помен палим српским ратницима код спомен костурнице на Кајмакчалану.

Након жестоких тродневних борби, српска војска је пробила Солунски фронт на сектору Добро поље–Ниџе–Козјак. Заузела је Прилеп (23.септембар) и Скопље (29. септембар), потукавши до ногу бугарску војску. Моравска дивизија је са својим пуковима наступала ка планини Козјак где су одбрану организовали бугарски војници.
Након што је освојен већи део Козјака уследио је напад на „Кучков камен“ и узвишење „Свођ“ и коначно овладавање Козјаком. Коначан слом фронта у Македонији присилио је бугарску владу да 30. септембра 1918. године потпише безусловну капитулацију.

Полагање венаца на спомен костурницу на Кајмачлану.

На Солунском фронту је у свим вођеним борбама од 1916, погинуло, рањено и нестало 42.725 српских војника, од овога 4.430 из редова Моравске дивизије. Коњица се развија у гоњењу противника и заробљава читаве његове колоне, противничка артиљерија још дејствује, септембар 1918. (Историјски музеј Србије, Б 683, Албум Ристе Марјановића „1912 – 1916“)



Фото: З.Ж.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481