Категорија: медији, издаваштво, вести,

            Последњи тајкун, камуфлиран у политици, отварао је и приватно предузеће на кућној адреси и себе проглашавао локалним шерифом. Хвале га „обожаватељке“ које збринуо у јавним установама и предузећима али и на политичким функцијама које су им веома драге. Некад их користи за „митовање“ залуталих одборника који дижу два прста из „уверења“. Безочност, снисходљивост, савитљивост је одлика тих који брину за „народно добро“. Свикли на привилегије тако па се заборавили, а ово је 21. век знања и нових технологија који не признаје лажне дипломе, персоне и безобразлук. Иако сумњивих интелектуалних квалитета, уз саветнике из престонице наш велики шериф на локалу се добро позицинирао. Опозициони лист из престонице га прогласио за менагера године. Екипа Твцвц летела око локалног шерифа, направила импресиван прилог са лица места. Репризирано до изнемоглости тако да се здрав разум пита, геније или медиокритет?

              Рачун не подносе народу, што изазива отворене сумње за тендере и јавне набавке које „оборници“ сада помешаних група једногласно усвајају без икакве дискусије. Материјале не читају. На миг шерифа спремни су да изгласају и промену времена, да дан прогласе за ноћ. Нигде се у Европи не вређа опозиција на тако вулгаран и бљутав начин као у парламенту наше касабе од стране шерифа који демонстрира сву снагу примитивизма. Бахато као у кафани. Својом „понудом“ да подели власт са опозицијом за „добро народа“, да раде заједнички, показа сав свој таленат упрпљеног менагера. Осетио је немоћ и да се ближи крај секте на власти. Демократски стил са престоничких кружока покојне демо-странке која је опљачкала државу. Жути тајкуни најбогатији свет, а на локалу види се како живи власт. И нађе место међу напреднима које је „побеђивао“ на изборима. Сада имају дупле поверенике и општински одбор без председника јер неимару истече мандат. Шериф лукав па инсталира преко свог пајдаша и стручњака за боје и лакове своју перјаницу која се куне у демо-кратију, слепо одана али по задатку преузе печат повереника у гнезду напредних. Она не бира гнездо само да је удобно, залегла па се заборавила но тада се обично излегу само мућкови. Жути поштењак са образом. Ово шериф уради у „демок-стилу“ са капацитетом без интегритета ради, групе својих паразита које инсталирао на телу народа сада уз помоћ отпадника са верификованим одборничким мандатима који су сада њихова лична својина и „подарише“ жутом тајкуну из ината. Све финансирао и режирао први неимар, вечити губитник. Чланство и симпатизери збуњени и утучени шта им приреди врх напредних, али и ови други који демонстративно напустише шерифа.

 Ко би могао да разуме неимарско зелену тајкунску подвалу када нико не докучи ову спрдњу. Лично он образложио да је пружио „руку сарадње“ да спасе свог пајдаша са мандатом који ће подарити његовом предузећу како би прерасли у „Холдинг компанију“ за добро грађана. Са два прста без размишљања и пуним моралним капацитетом сви „прде у исту тикву“. Историја памти многе потурице који под скуте сеирише не марећи за образ и част фамилије, нису слутили да ништа није вечно. Кад протерасмо Турке утекоше и они без збогом са Читлука. Народ је говорио „с ким си такав си“. У нашој вароши очекују се објашњења, шта се то променило да се одједном „љути“ политички противници уједине и понизе бираче? У општинском одбору напредних влада конфузија, имају дупле поверенике без председника, а печат уручен новој повереници на миг стручњака за боје која сада делује као чир на задњици. Сви је „срдачно“ дочекали у одбору као спасиоца са пелцером партијског запошљавања и непотизма. Да ли то „паразитизам“ хара?

Мито и К – учитељ