Помоћ поплављеним пољопривредницима у Деспотовцу
Европска унија и Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), почели су 12. априла поделу хуманитарне помоћи пољопривредницима оштећенима у поплави 2014.године. Детаљније
yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131информације из пољопривреде ресавског краја
Европска унија и Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), почели су 12. априла поделу хуманитарне помоћи пољопривредницима оштећенима у поплави 2014.године. Детаљније
На овом плану активност Удружења вођара и виноградара „Димитрије Катић“ Црквенац- Свилајнац и Пољопривредно саветодавне и стручне службе из Јагодине
Домаћинство вишегодишњег рекордера пољопривредне производње из Медвеђе, код Деспотовца, Радише Радисављевића, угостило је недавно, представнике министарства пољопривреде и представнике локалне самоуправе.
На челу делегације министарства, била је министарка пољопривреде, Снежана Богосављевић Бошковић. Министарка је изразила задовољство што се налази у једном овако примерном домаћинству које, без обзира на квалитет земљишта постиже рекордне резулате. Такође је похвалила свестраност домаћина, који је поред свих признања имао и признање Црвеног крста, као добровољни давалац крви.
Гост и домаћин био је председник општине Деспотовац, Дејан Ненадовић, који је овом приликом истакао врло добру сарадњу са министарством пољопривреде и изразио наду да ће се та сарадња у предстојећем периоду унапредити.
РП
Израелска компанија Green Only 2010.године подигла је 112 пластеникa укупне површине пет ипо хектара за производњу зачинског биља. У опрему за производне погоне пластенике, системе за наводњавање и другу опрему, Израелци су уложили 850 хиљада евра. Према најавама из општине Свилајнац, израелска компаније је планирала да прошири производњу са 10 на 100 хектара, чиме би општина из Ресаве постала центар за производњу зачинског биља и поврћа у Србији.
Почетком јуна 2010.године потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и израелски амбасадор Артур Кол пустили су у Свилајнцу у рад погон компаније „Гринонли“, из Израела.
– Захваљујући овом погону, 30 свилајнчана је добило посао. Њихова просечна плата износи 400 евра, уз два топла оброка. Како је реч о ручној производњи, за коју годину овде би требало посао требало да добије близу 1000 радника-рекао је Ђелић.
Представници „Гринонлија“ казали су тада новинарима да ће се у пробној фази пројекта зачинско биље узгајати на седам хектара отвореног простора о три хектара пластеника, а извоз је планиран на тржишта ЕУ и Русије казали су тада у израелској компанији. Полугодишња производња влашца, нане, тарагона, руколе, першуна, мирођије красуљице планирана је на око 150 тона, а вредност извоза требало би да буде око 450.000 евра.
Власници „Гринонлија“ су Меир Авитал, Израелац и српски држављанин Теса Фукс са по 40% и Плациде Јосепх Емиле Мацхоуд, Швајцарац са 20 одсто.
Фирма је у 2012.години омала 14 запослених, висок степен задужености и врло низак кредитни рејтинг. Вредност капитала је нула, због нагомиланог губитка из претходних година. Мали је укупан приход, само 36 милиона динара, а добит је у 2012. Била симболична 725.000 динара. Занимљив је списак компанија сестара: „Teri engineering“, „Profinet“ i „Tri-stan fresh produce“, a ostale povezane firme su „Koeleman fuds produkts“ i „Avital“.
Уз све државне сагласности Пољопривредно-ветеринарска школа са домом ученика из Свилајнца издвојила је пет хектара земље и дала је у трогодишњи закуп по цени 110 евра по хектару годишње. Када се све сабере и помножи Пољопривредна школа је за три године најма пет хектара добила 1.650 евра.
И то нису једина питања без одговора када је реч о овој инвестицији. Не зна се шта крије уговор о сарадњи фирми са СО општином, ако постоје и да ли га странци поштују, колико је кроз порезе Свилајнац добио до сада за поклоњену земљу Тристан фрешу, односно какви су економски ефекти свих пољопривредних инвестиција. Број запослених у ове три фирме је безначајан, сем ако се не рачуна Ђелићево футуристичко виђење развоја производње зачинског биља, у односу на уложена буџетска средства.
Занимљиво је шта је од громогласно најављених инвестиција остало. Сем у извештајима РТС-а мало шта. Две зоне, од којих је једна слободне трговине делују уређено, са лепом оградом. „Панасоник“ ради и то врло успешно. На већини осталих фирми или катанац или понеки радник. А шта је са три фирме које су требале да препороде добро уздрману ресавску пољопривреду?
Ни најбољим познаваоцима свилајначких прилика није лако да утврде редослед доласка две назовимо их „киселе“ фирме, јер им је основни програм производња и прерада краставаца- корнишона. На крају ђе се испоставити да то и није битно, јер су обе фирме толико повезане да је готово свеједно ко је ко, а у пару се све лакше ради. И да чорба буде гушћа ту је и зачинско биље. Читава интернационална плејада власника (Холанђани, Јевреји, Американци, Срби, Швајцарци…).
(из текста Слободана Раковића објављеног у Привредном прегледу )
Врањанци се не одричу традиције и на улици на импровизованим тезгама купују воће и поврће. Цењкају се са продавцима који на разне начине привлаче пажњу купаца. На оваквим продајним местима и цене су ниже. Све траје неколико сати, а после купци и продавци задовољни одлазе кућама.
фото Р. Угрнић
Чувар имовине задругара и радника Подрума у Црквенцу отпуштен са посла на седници СО Свилајнац

На последњој седници скуштине општине Свилајнац одржане првог марта прочитан је текст са насловом „Даље руке од подрума“ ауторизован, потписан и јавно објављен. Био је то одговор на вест свилајначког јавног сервиса да ће бити решено питање подрума током предизборне кампање. То је изазвало сукоб са опозицијом и дошло до узнемиравања власти.
Врховник власти изађа на врх говорнице, држи предавање о лабуристичком курсу, а ови изађоше неће да слушају што изазва бес, срџбу говорника па запрети фактурама из фијоке које није видео државни ревизор. Као Цезар држи све у шаци или фијоци.
Исказа велику бригу над судбином подрума у Црквенцу, хоће да га прода, али има сметњи. Пожали се овима што га са пажњом слушају да то кочи чувар имовине подрума и да су већ такве смицалице радили портири погона „Бека“ у Свилајнцу, који су одвраћали пословне партнере да би сачували плате од стечајног управника. Дубоко смислена бесмисао рече да су у истрази јадни портири признали све. Где то још има да пословни партнер преговара са портирима о послу. Где је ту власт и веће општине.
Ухвати се господина чувара имовине предака подрума у Црквенцу да се дрзно да је чува и да прима плату од стечајног. Испали претњу са врха власти да му неће дозволити да ради и кад он нађе решење може да се сели на берзу рада. Отпуштање с посла директно и јавно чувара каква част. Без иједног гласа против уз ћутање и одобравање коалиционих партнера. Ваљда је боље да је све опљачкано, а не сачувано до коначног решења. У Србији на стотине фирми и виноградарских подрума нажалост су право ругло.
Кад завршише са отпуштањем чувара помоћник „лева“ рука чита допремљен акт Месне заједнице Црквенац да поткрепи причу јер је и сам „Чимбменик“. Власт се крије испод сукње месне заједнице, а не рече да одлука не би једногласна. У историји села се не памти овако политикантски и „смрдљиви“ акт. Многи часни људи водили општину црквеначку и месну заједницу. У овим небулозама отпуштања чувара који оста без посла слика иде у свет за пример. Марш на берзу рада са 38 година и осам месеци радног стажа. Демократски и немилосрдно само још фалише аплаузи.
Иначе ово лично сматрам као атак и претњу власти мојој породици. Дно дна, љигаво и безобзирно. Баш да ми породицу оставите без хлеба, да иде на казан црвреног крста или у центар „великог срца“ по социјалну помоћ. Стрељате чувара пред камерама у гробној тишини, без суђења. Породица чувара увек живела од онога што заради. Подрум да купимо немамо па чак да се сви радници и пензионери удруже тешко да би имали више од власти.
Мораћу код заштитника права грађана јер ми ускратисте право из устава на рад. Можда и Давенпорту из ЕУ који дарове доноси власти.
Ја вашим породицама желим свако добро, срећу и да никад не уживају благодети стечајног управника већ до пензије да раде у фонду ПИО, пореским управама, пољопривредној школи, библиотекама, музеју праисторије и шалтерима. Не би им пожелео да остану без посла, радног места јер им то право припада по припадности.
Преврћете џепове портира колико примају, а ја ваше не бих изврћао и ситничарио колико ту има хиљада. Питајте ваше партнере „социјалне правде“ они до јуче из руке подрума јели као голуб, а сад му слетеше на раме. Оставише знак захвалности.
Зашто власт са говорнице и читач аката месне заједнице не купите, за своје паре подрум у Црквенцу и запослите тридесет поузданих радника.
Ја сам мало млад да би се плашио претњи макар долазиле и са врха говорнице коалиционе власти.
„Ову власт сматрам као херметички затворен леш који кад дође у додир са ваздухом ће се распасти“ како је говорио народни трибун из Ресаве Димитрије Катић. Даље руке од подрума у Црквенцу он је сачуван, а кад дође време и стечајни суд објави решење јавиће се партнери који га препознају као домаћинску кућу. Фасадиран и чуван кроз време од радника и пензионера.
Власт моћ и привилегије знају да понесу али су пролазне ви сте се заимали мада срећа није у имању.
Није богат који има све већ је богат онај што се радује.
Чувар имовине задругара и радника Подрума Црквенац
Мирољуб Спасојевић
Историјат
На челу са напредним сеоским домаћинима учитељ Светолик Милошевић и мештани основали су првог априла 1929.године Земљорадничко-виноградарско-воћарску задругу са 62 задругара и изградили подрум. Од 1964.године подрум се интегрисао са „Навип“-ом из Земуна када се проширује капацитет, модернизује производња и повећава број запослених. Подрум се 1970. године специјализује за производњу и промет српске шљивовице препеченице за домаће и страно тржиште.
Извоз
Из овог узорног и познатог колектива извозило се на тржишта 30 земаља међу којима САД, Канада,Немачка, Енглеска, Француска, Аустралија, Русија, Бразил, Уругвај, Филипини, Холандија, Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Венецуела, Чиле, Исланд, Индија и др.
Шљивовица препеченица паковала се у препознатљиву амбалажу стаклене српске буклије. Прерадом 100 вагона шљиве у својој пецари-дестилерији и откупом 150 вагона шљивовице од произвођача и земљорадничких задруга Левча, Шумадије, Поморавља, Браничева, Хомоља, Космета, Фрушке Горе и Жупе. Приход од извоза достизао је и до милион долара осамдесетих година. Највећи извоз од 854 хиљаде литара остварен је на Немачко тржиште од 1975. до 1980. године.
Стечај
Podrum u Crkvencu otiшao je u steчaj zajedno sa Navipom kome pripada maja 2012. godine. U podrumu je ostao Miroљub Spasojeviћ, koji je od 1996. rukovodilac ove radne jedinice, radnici obezbeђeњa , a na Зavod za trжiшte rada je otiшlo 18 radnika. Od maja, kada je doшla komisija iz Navipa iz Zemuna и popisala pokretnu и nepokretnu imovinu, prestala je proizvodњa koju su pretci u Crkvencu poчeli prvog aprila 1929. godine. Zalihe alkoholnih piћa пренете су u Navip u Zemunu. После 84 године рада први пут је обустављена производња.
Пратеће манифестације
Редовно се сваке године у Подруму „Навипа“ одржава међународна ликовна колонија „Црквеначка палета“, на којој осим уметника из Србије учествују сликари из Русије, Бугарске, Украјине, Индије, Египта, Ирака и Филипина. Прошле године одржана је јубиларна двадесета „Црквеначка палета“. У циљу очувања традиције виноградарства и воћарства за Светог Трифуна организује се у оцењивање вина и воћних ракија. Такође су радници и пензионери Подрума „Навип“ из Црквенца огрганизовали културну манифестацију у част 170.годишњице рођења Димитрија Катића, народног трибуна из Ресаве. Од дивљег растиња чисти се и његов гроб и споменик на месном гробљу, а покренута је иницијатива за подизање споменика. Навиповци из Црквенца одржавају и гроб наредника из Пирота који је погунуо у Првом светском рату на вису изнад Црквенца. Осим помена организује се и пригодан сценски наступ. У просторијама Подрума „Навип“ основано је и Удружење воћара и виноградара које је покренуло многобројне акције, као и садњу малина уз помоћ Задруге „Агро-еко воће“ из Ариља. Мало је колектива и који нису у стечају са оволиким ангажовањем корисним за развој села и општине.
У саставу Подрума је и музејска поставка експоната која сведочи о развоју виноградарства и воћарства у овом крају. Ту се налази и бачва са дуборезом ликова аустријског цара Фрање Јосифа и краљице Ержебет, уметничко дело из 1867. године. Иначе бачве капацитета петнаест хиљада литара направљене су када и подрум.
Воља за радом, чување и неговање традиције које су им претци оставили бивше раднике нису напустили ни после увођења стечаја. Надају се да ће држава наћи решење и помоћи да се у једном од најстаријих колектива у Ресави поново покрене производња. Велико упозорење за Владу Србије и Министарство пољопривреде су опљачкани и опустошени подруми Навипа у Ореовици, Јагодини и селу Јовцу у општини Параћин.
Најава решења стечаја
На седници Скупштине општине Свилајнац одржане првог марта председник општине Предраг Милановић најавио је да ће општина покренути поступак за решавање стечаја Подрума Навип у Црквенцу. Између осталог је рекао:
„Ми смо добили један захтев из Црквенца да уђемо у приватизацију Навиповог подрума. Ја и председник Скупштине донели смо ту одлуку пошто имамо новаца од продаје неких добара и да тај новац уложимо у Навипов подрум. Купићемо га ако треба нешто да се уложи направићемо програм, ако треба биће и још један ребаланс буџета. Пробаћемо да нађемо неког здравог инвеститора да решимо тај проблем. То је потреба црквенчана и свилајначке пољопривреде. Нећемо да људима обећавамо оно што не можемо да радимо али имамо услова да овај посао урадимо и доведемо до краја. Не знам да ли ћемо да га завршимо за 15 дана, чекамо одговор стечајног управника у којој процедури можемо да га откупимо, али ћемо сигурно у наредних месец-два да уђемо у посед тог Подрума. А после ћемо да тражимо партнера инвеститора, како се то већ зове, и да га ставимо у погон. Можемо и од тога да правимо политички игроказ, циркус али ја мислим да људе у Црквенцу не интересује политичка игра него да се овај проблем реши као што су решени други проблеми у општини Свилајнац“ закључио је председник.
Председник Скупштине општине Др Владан Рајковић прочитао је допис Месне заједнице Црквенац од 19. фебруара којим се тражи од општине да помогне у решавању стечаја у црквеначком Подруму. Председник општине је заокружујући причу о решавању стечаја у Подруму „Навип“ рекао је да је једини који прима плату бивши директор, јер има интерес. „И овај што наводно чува капитал зна да кад дође нови власник неће више да чува. Да је било поверење у судове тај би се посао до сада завршио, причају се неистине, а ми хоћемо да запослимо људе“, рекао је Милановић.
Објашњење стечајног управника
Поступак пред Вишем апелационом суду је у току. Стечајни управник је оспорио нека потраживања повериоца који су ставили хипотеку на имовину „Навипа“. Чека се пресуда, како би се скинула хипотека, а затим би имовина „Навипа“ била понуђена на јавној лицитацији, уз одговарајућу процедуру. Није му познато да је Општина Свилајнац упутила писмо намере за куповину Подрума „Навип“ из Црквенца.
Подрум „Навип“ у Црквенцу спремно чека купца
Захваљујући бризи бивших радника и пензионера Подрум је сачуван. Нажалост, више нико није запослен и поменути „чувар“ капитала Мирољуб Спасојевић појаснио нам је да прима накнаду са Завода тржишта рада, али не у трајању од две године, како му по стажу припада, већ упола мање, јер му због стечаја није „повезан“ стаж. Иако је Подрум у стечају више година, некако баш сада, пред изборе, покренуте су иницијативе за његово решавање. Мало је времена остало да се дуге административне процедуре око јавног надметања испоштују до завршетка мандата локалне власти, а још није донета ни пресуда Вишег апелационог суда.
О стечају Подрума „Навип“ упознати највиши државни органи
За све време стечаја, осим чувања подрума, писани су дописи највишим државним органима и то: председницима Влада Србије Ивици Дачићу и Александру Вучићу, председнику државе Томиславу Николићу, министрима пољопривреде, државним секретарима у министарству привреде и пољопривреде, скупштинском Одбору за пољопривреду, државном секретару у министарству правде, Регионалној привредној комори у Крагујевцу и другима. Нажалост до сада, како тврде у Подруму у Црквенцу, није било ни једне реакције.
Стражама чувају имовину
После искључења електричне енергије, бивши радници и пензионери организовали су страже као би сачували имовину. Није им тешко да се организују и чувају оно што су генерације стицале. Поносни су на претке, али су сачували и традицију производње вина и воћних ракија. Многима су овде радили дедови, па родитељи. Подрум је постао и стециште културних дешавања у време сликарске колоније, а врло радо га обилазе и сликари из света. Надају се да ће и неки нови власник препознати све вредности које има у себи Подрум „Навип“ у Црквенцу.
У свитање изборнога тркања челници партија и власти на отварањима фасада и мостова сете се села. Нуде брз опоравак, подизање наталитета, студије, пројекте и решења из рукава. Мађионичари. Село и сељак грцају у порезима и дуговима раде за сопствени губитак. Фабрике и задруге давно замандаљене, а хиљаде људи оста без посла. Додуше мали број срећника“ нађе ухлебљење на државне јасле но и тамо пребукирано. Нема посла.

И сетише се у предизборној смутњи, осведочени привредници и бизнисмени да још Подрум „Навип“ у Црквенцу остао да му помогну и нађу „решење“ Досад чега год се дотакли позлатило се. Из правца моста са Мораве некад текла река радника враћајући се са посла. Данас индустријска зона пуста, радници на берзи рада чекају послодавца. Преко две хиљаде незапослених.
Подрум у Црквенцу је најстарији сачувани привредно-пољопривредни објекат у општини Свилајнац. Транзиција и реформе донеше „благостање“ и 2013.године снађе га стечај. Од тада се чека суданије да одреди „чији“ је наш подрум. Задругарима се имовина не враћа, а радницима се дугује, пензионерима са 40 година стажа 21 хиљада „награде“ за минули рад.
Задругу основаше 1929.године и подрум подигоше сложни и вредни људи из Црквенца, Свилајнца, Дубља, Грабовца и Гложана. Подрум је кроз рад и време остварио изваредне резултате и израстао у институцију. Бербе грожђа и развој виноградарства, а касније извоз српске шљивовице у 30 земаља света су радни резултати за поштовање.
Понижавајуће је да на летећој седници Месне заједнице већином гласова обезбеђен „легитимитет“ да власт може да приступи „радовима“. Просветна радница тада обећа да ће запослити 30 радника, наравно одабраних. Неки се уздржаше ваљда им је и ово благостање довољно. За лаковерне гласаче иде ударна вест на свилајначком јавном сервису као када је први човек слетео на месец. Продаје се подрум у Црквенцу, идеја генијална да се узме још један кредит на народној грбачи, па да га откупе као своју прћију, а онда да га власт понуди „поузданом“ партнеру. Ниси градио, ниси радио, туђ зној камате народне, да се нађе решење и развија бизнис уз халабуку као са диносаорусима, високом модом, праговима за железницу, зачинским биљем и плантажама краставаца у стакленицима на брду Чаир.
Господо, добронамерни и „остварени“ ваше је да народу нудите фатаморгане и благостање.
Подрум „Навип“ Црквенац, народно благо и драгуљ Србије са 88 година рада и постојања, чувар традиције, заслужује да државни судови то реше. Поштено. Он заслужује и дужно поштовање државних органа републике Србије. Нисте ни свесни његове величине кад га користите за јевтине политичке поене у изборним смутљавинама.
Зато даље руке од подрума у Црквенцу, а он ће као добар српски домаћин својим именом и резултатима рада наћи решење уз јавно надметање српских привредника.
Чувар имовине задугара и радника Подрум „Навип“ Црквенац
са 38 година и осам месеци рада инг.пољопривреде
Мирољуб Спасојевић
Крајем прошле године успостављена је сарадња и формирана подружница Задруге „Агро-еко воће“ из Ариља у Црквенцу. Детаљније
Традиционалним окупљањем пољопривредника, у сали зграде Пољопривредне школе на Чаиру, чланова Удружења „Домаћин“ и њихових гостију обележена је 11 годишњица рада. Детаљније