Даље руке од подрума у Црквенцу

ОТВОРЕНО ПИСМО ЈАВНОСТИ

Даље руке од подрума у Црквенцу

У свитање изборнога тркања челници партија и власти на отварањима фасада и мостова сете се села. Нуде брз опоравак, подизање наталитета, студије, пројекте и решења из рукава. Мађионичари. Село и сељак грцају у порезима и дуговима раде за сопствени губитак. Фабрике и задруге давно замандаљене, а хиљаде људи оста без посла. Додуше мали број срећника“ нађе ухлебљење на државне јасле но и тамо пребукирано. Нема посла.

  И сетише се у предизборној смутњи, осведочени привредници и бизнисмени да још Подрум „Навип“ у Црквенцу остао да му помогну и нађу „решење“ Досад чега год се дотакли позлатило се. Из правца моста са Мораве некад текла река радника враћајући се са посла. Данас индустријска зона пуста, радници на берзи рада чекају послодавца. Преко две хиљаде незапослених.

   Подрум у Црквенцу је најстарији сачувани привредно-пољопривредни објекат у општини Свилајнац. Транзиција и реформе донеше „благостање“ и 2013.године снађе га стечај. Од тада се чека суданије да одреди „чији“ је наш подрум. Задругарима се имовина не враћа, а радницима се дугује, пензионерима са 40 година стажа 21 хиљада „награде“ за минули рад.

  Задругу основаше 1929.године и подрум подигоше сложни и вредни људи из Црквенца, Свилајнца, Дубља, Грабовца и Гложана. Подрум је кроз рад и време остварио изваредне резултате и израстао у институцију. Бербе грожђа и развој виноградарства, а касније извоз српске шљивовице у 30 земаља света су радни резултати за поштовање.

   Понижавајуће је да на летећој седници Месне заједнице већином гласова обезбеђен „легитимитет“ да власт може да приступи „радовима“. Просветна радница тада обећа да ће запослити 30 радника, наравно одабраних. Неки се уздржаше ваљда им је и ово благостање довољно. За лаковерне гласаче иде ударна вест на свилајначком јавном сервису као када је први човек слетео на месец. Продаје се подрум у Црквенцу, идеја генијална да се узме још један кредит на народној грбачи, па да га откупе као своју прћију, а онда да га власт понуди „поузданом“ партнеру. Ниси градио, ниси радио, туђ зној камате народне, да се нађе решење и развија бизнис уз халабуку као са диносаорусима, високом модом, праговима за железницу, зачинским биљем и плантажама краставаца у стакленицима на брду Чаир.

  Господо, добронамерни и „остварени“ ваше је да народу нудите фатаморгане и благостање.

Подрум „Навип“ Црквенац, народно благо и драгуљ Србије са 88 година рада и постојања, чувар традиције, заслужује да државни судови то реше. Поштено. Он заслужује и дужно поштовање државних органа републике Србије. Нисте ни свесни његове величине кад га користите за јевтине политичке поене у изборним смутљавинама.

          Зато даље руке од подрума у Црквенцу, а он ће као добар српски домаћин својим именом и резултатима рада наћи решење уз јавно надметање српских привредника.

Чувар имовине задугара и радника Подрум „Навип“ Црквенац

са 38 година и осам месеци рада  инг.пољопривреде

Мирољуб Спасојевић

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019