Потомци задругара после 90 година основали су Земљорадничко – виноградарско- воћарску задругу са циљем да се увећају засади винограда, а млади људи остану у свом селу. На иницијативу Удружења виноградара и воћара „Димитрије Катић“ основаног 2012. године председник скупштине Мирољуб Спасојевић је председавао конституисању Земљорадничко виногрдарско – воћарске задруге регистроване 29.6. 2020. године у Београду. Изабран је Управни одбор од пет чланова и то: Зоран Јовичић, Иван Катић, Ивица Тошић, Мирољуб Новаковић, а за председника Томић Владимир. Председник скупштине Земљорадничко виноградарско –воћарске задруге „Црквеначки Чокот“ је Мирољуб Новаковић. Искра се није гасила ни у најтежим тренуцима када је престао да ради Подрум „Навип“ одласком у стечај па продат 2017 године. Тешко су то подносили црквенчани али нису се дали већ су обрађивали своје винограде чувајући спомен на претке. Дегустација вина о Светом Трифуну се није прекидала већ је догурала до 20 година трајања ове 2020. године. Виноградари иако бескућници без свога подрума су се дружили и такмичили у справљању добрих вина . Показали су зрелост издигли се изнад тешкоћа времена у коме живе и основали „Црквеначки Чокот“ задругу по угледу на прадедове. Подрум за прераду је будући задатак уз помоћ државе да се врате бербе грожђа када се прерађивало 100 вагона грожђа у сезонама од 1935. до 1967. године у црквеначком подруму.
Виноградарско-Воћарска Задруга из 1929. до 1959 године оставила је дубоки траг, милион чокота винове лозе у селу са ресавским виногорјем три милиона и подрумом за прераду грожђа који је био понос и ослонац развоја села и града. Вино се извозило за Италију шездесетих година прошлога века.Трговало се са купцима из Марибора, Загреба, Крагујеваца и сви завршни рачуни су били позитивни. Задруга је тада остваривала добре резултате, могла је да исплаћује грожђе, већ после треће бербе 1937. године, одмах задругарима, а позајмице су биле без камате и плаћане у грожђу .“Задругаре је красила велика слога и солидарност која им је била друга кућа“ причао је први књиговођа Драгомир Катић . Црквенац је имао и прву Земљорадничко- Кредитну Задругу 1897. године у Ресави коју је основао народни трибун Димитрије Катић и изградио Задружни дом. Скупштина је покренула иницијативу, на предлог задругара Ивице Тошића да се затражи повраћај задружног дома из 1897 године од свилајначке земљорадничке задруге који се води од 1955. године као њено власништво.
Нова Задруга „Црквеначки чокот“ креће путем опоравка винограда у Ресави поштујући светлу традицију и пут предака.
М. Спасојевић
Фото: Д. С.
