Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 привреда | - Part 16 Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Сремуш (медвеђи лук, дивљи лук, цријемуш(а), сријемуж, сријемужа, цремош, скрембош), лат. Allium ursinum, је биљка из породице лукова (Alliaceae). Има велику хранљиву вредност, нарочито у првим месецима пролећа.
Са сајта http://sremus.com/
Карактеристично за ову биљку и њене сроднике, који спадају у исту фамилију, јесте луковица (метаморфозирани подземни изданак). Стабло је тространо, а бели цветови сакупљени у вишецветне, штитолике цвасти. Са основе стабла полазе два издужено елиптична листа на дугачким дршкама. Семе је црвене боје и округлог облика.
Употребљава се , како у исхрани, као зачинска биљка и замена белог лука, тако – као лек, снижава холестерол и триглицериде, делује као антибиотик, јача срчани мишић, регулишући крвни притисак. Препоручује се особама које пате од гастритиса.
У Деспотовачком крају, већ трећу годину организује се сремушијада, у прелепом амбијенту Винатоваче, прашуме и истоимене реке. И овог пролећа, окупила је бројне љубитеље природе, планине и ове биљке.
Окупљени, сада већ традиционалног трећег сусрета Ресавске „Сремушијаде 2016“, имали су заједнички ручак, а затим и фотографије за успомену – до следећег сурета.
Где несташе пластеници са имања Пољопривредно-ветеринарске школе из Свилајнца, а било је више од 100 ?
Овако је почело
Green Only 2010
Green Only 2010
Израелска компанија Green Only 2010.године подигла је 112 пластеникa укупне површине пет ипо хектара за производњу зачинског биља. У опрему за производне погоне пластенике, системе за наводњавање и другу опрему, Израелци су уложили 850 хиљада евра. Према најавама из општине Свилајнац, израелска компаније је планирала да прошири производњу са 10 на 100 хектара, чиме би општина из Ресаве постала центар за производњу зачинског биља и поврћа у Србији.
Ђелић обећао 1000 радних места
Почетком јуна 2010.године потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и израелски амбасадор Артур Кол пустили су у Свилајнцу у рад погон компаније „Гринонли“, из Израела.
– Захваљујући овом погону, 30 свилајнчана је добило посао. Њихова просечна плата износи 400 евра, уз два топла оброка. Како је реч о ручној производњи, за коју годину овде би требало посао требало да добије близу 1000 радника-рекао је Ђелић.
Представници „Гринонлија“ казали су тада новинарима да ће се у пробној фази пројекта зачинско биље узгајати на седам хектара отвореног простора о три хектара пластеника, а извоз је планиран на тржишта ЕУ и Русије казали су тада у израелској компанији. Полугодишња производња влашца, нане, тарагона, руколе, першуна, мирођије красуљице планирана је на око 150 тона, а вредност извоза требало би да буде око 450.000 евра.
Власници „Гринонлија“ су Меир Авитал, Израелац и српски држављанин Теса Фукс са по 40% и Плациде Јосепх Емиле Мацхоуд, Швајцарац са 20 одсто.
Фирма је у 2012.години омала 14 запослених, висок степен задужености и врло низак кредитни рејтинг. Вредност капитала је нула, због нагомиланог губитка из претходних година. Мали је укупан приход, само 36 милиона динара, а добит је у 2012. Била симболична 725.000 динара. Занимљив је списак компанија сестара: „Teri engineering“, „Profinet“ i „Tri-stan fresh produce“, a ostale povezane firme su „Koeleman fuds produkts“ i „Avital“.
Уз све државне сагласности Пољопривредно-ветеринарска школа са домом ученика из Свилајнца издвојила је пет хектара земље и дала је у трогодишњи закуп по цени 110 евра по хектару годишње. Када се све сабере и помножи Пољопривредна школа је за три године најма пет хектара добила 1.650 евра.
Green Only 2016.
Green Only 2016.
И то нису једина питања без одговора када је реч о овој инвестицији. Не зна се шта крије уговор о сарадњи фирми са СО општином, ако постоје и да ли га странци поштују, колико је кроз порезе Свилајнац добио до сада за поклоњену земљу Тристан фрешу, односно какви су економски ефекти свих пољопривредних инвестиција. Број запослених у ове три фирме је безначајан, сем ако се не рачуна Ђелићево футуристичко виђење развоја производње зачинског биља, у односу на уложена буџетска средства.
Занимљиво је шта је од громогласно најављених инвестиција остало. Сем у извештајима РТС-а мало шта. Две зоне, од којих је једна слободне трговине делују уређено, са лепом оградом. „Панасоник“ ради и то врло успешно. На већини осталих фирми или катанац или понеки радник. А шта је са три фирме које су требале да препороде добро уздрману ресавску пољопривреду?
Ни најбољим познаваоцима свилајначких прилика није лако да утврде редослед доласка две назовимо их „киселе“ фирме, јер им је основни програм производња и прерада краставаца- корнишона. На крају ђе се испоставити да то и није битно, јер су обе фирме толико повезане да је готово свеједно ко је ко, а у пару се све лакше ради. И да чорба буде гушћа ту је и зачинско биље. Читава интернационална плејада власника (Холанђани, Јевреји, Американци, Срби, Швајцарци…).
(из текста Слободана Раковића објављеног у Привредном прегледу )
Врањанци се не одричу традиције и на улици на импровизованим тезгама купују воће и поврће. Цењкају се са продавцима који на разне начине привлаче пажњу купаца. На оваквим продајним местима и цене су ниже. Све траје неколико сати, а после купци и продавци задовољни одлазе кућама.
После капиталног ремонта сигуран рад и у наредној деценији
Када је пре 52 година донета одлука да се на десној обали Велике Мораве недалеко од Свилајнца изгради фабрика струје,само ретки су знали да ће термоелектрана „Морава“ постати један од најзначајнијих привредних субјеката Поморавског округа. Била је то претеча највећих термоелектрана у Србији, која данас званично ради и производи у саставу Електропривреде Србије , огранак Термоелектране „Никола Тесла“. Синхронизована је на електроенегретски систем јануара 1969. а затим је наставила пробни и производни рад.
Детаљи са свечаног
отварања ТЕМ“Морава“
Свечаност поводом редовне производње електричне енергије ТЕ „Морава“ одржана је 21. марта 1970. године. Био је то дан великог славља не само за Свилајнац и околину, већ за целу државу. Није ни чудо, јер је у „Мораву“ био уграђен тада највећи генератор у земљи, јачине 125 мегавата.
У кругу објекта, испред машинске хале, одржан је митинг на коме су говорили високи званичници државе. Јасан показатељ значаја који је дат пуштању у рад једног таквог објекта. Био је то први у низу корака који воде државу у просперитет.
Поред државног руководства и партијског врха, свечаности су присуствовали и представници привредног и културног живота тадашње Федерације, Републике, свилајначке и околних општина. Били су ту и амбасадори и министри из неколико земаља. У име 3.289 радника који су изградили електрану, ту су били и представници 53 домаћа и девет предузећа из иностранства.
Данас је у „Морави“ запослено око 300 радника. У погонима је радило више од 1.500 радника из свих крајева некадашње Југославије.
„ Морава“ 46 година на мрежиРадови на ремонту 2015.године
Модернизована је 2004. године, а нови, аутоматски систем за надзор и управљање блоком је обезбедио још сигурнији и ефикаснији рад. То је био први пројекат такве врсте који је урадила домаћа памет, односно стручњаци Института „Михајло Пупин“ у сарадњи са запосленима у ТЕ „Морава“.
Производња електричне енергије је примарна, али не и једина делатност термоелектране. Друштвено одговорно пословање ове компаније се огледа, како кроз изражену бригу о стандарду радника, тако и кроз стално побољшање услова рада. Изграђена су 123 стана, а неколико објеката је намењено породичном одмору и рекреацији радника на Копаонику, у Бару и на Бељаници. Редовна контрола здравља обавља се у сопственим и специјализованим здравственим установама.
Током катастрофалне поплаве 2014. запослени у термоелектрани су дали огроман допринос спашавању, евакуацији и збрињавању људи из Свилајнца, али и сачували погон и обезбедили непрекидну производњу електричне енергије.
У 2015. години урађена је прва фаза капиталног ремонта вредна десет милиона евра. У току је дуга фаза капиталног ремонта у коју ће бити уложено 15 милиона евра. Најзначајнији еколошки пројекат, вредан пет милиона евра, обезбеђен је из донације Европске уније за уградњу електро филтера. Када послови буду завршени обезбедиће се сигуран и ефикасан рад блока у наредих десет година.
Налази се на 14 километара од Ниша, према Димитровграду, а у њој су боравили Цар Константин и српски краљеви.
Институт „Нишка Бања“ је здравствена, научно-наставна и истраживачка установа која се бави лечењем и рехабилитацијом пацијената оболелих од кардиоваскуларних и реуматских болести.
Институт је опремљен савременим медицинским апаратима за дијагностику и лечење у областима неинвазивне кардиолошке дијагностике, реуматологије и ортопедске хирургије. Осим здравствено-рекреативног туризма, Институт пружа све услове за организовање и реализацију спортског туризма (тениски терени, отворени и затворени терени за кошарку, рукомет и мали фудбал, стартне терене за параглајдинг), као и за конгресни туризам (амфитеатар са савременом техничком опремом капацитета 300 места, пленум сала капацитета 60 места), ресторане и салоне за пружање угоститељских услуга са препознатљивом националном кухињом.
Минерална вода главног извора Нишке Бање је хипертермална са температуром од 38ºЦ, олиго-минерална и припада групи лековитих вода. Основна лековита својства долазе од термализма и Радона.
Бања белележи добру посету током целе године.
Чувар имовине задругара и радника Подрума у Црквенцу отпуштен са посла на седници СО Свилајнац
Подрум Навип Црквенац,
На последњој седници скуштине општине Свилајнац одржане првог марта прочитан је текст са насловом „Даље руке од подрума“ ауторизован, потписан и јавно објављен. Био је то одговор на вест свилајначког јавног сервиса да ће бити решено питање подрума током предизборне кампање. То је изазвало сукоб са опозицијом и дошло до узнемиравања власти.
Врховник власти изађа на врх говорнице, држи предавање о лабуристичком курсу, а ови изађоше неће да слушају што изазва бес, срџбу говорника па запрети фактурама из фијоке које није видео државни ревизор. Као Цезар држи све у шаци или фијоци.
Исказа велику бригу над судбином подрума у Црквенцу, хоће да га прода, али има сметњи. Пожали се овима што га са пажњом слушају да то кочи чувар имовине подрума и да су већ такве смицалице радили портири погона „Бека“ у Свилајнцу, који су одвраћали пословне партнере да би сачували плате од стечајног управника. Дубоко смислена бесмисао рече да су у истрази јадни портири признали све. Где то још има да пословни партнер преговара са портирима о послу. Где је ту власт и веће општине.
Ухвати се господина чувара имовине предака подрума у Црквенцу да се дрзно да је чува и да прима плату од стечајног. Испали претњу са врха власти да му неће дозволити да ради и кад он нађе решење може да се сели на берзу рада. Отпуштање с посла директно и јавно чувара каква част. Без иједног гласа против уз ћутање и одобравање коалиционих партнера. Ваљда је боље да је све опљачкано, а не сачувано до коначног решења. У Србији на стотине фирми и виноградарских подрума нажалост су право ругло.
Кад завршише са отпуштањем чувара помоћник „лева“ рука чита допремљен акт Месне заједнице Црквенац да поткрепи причу јер је и сам „Чимбменик“. Власт се крије испод сукње месне заједнице, а не рече да одлука не би једногласна. У историји села се не памти овако политикантски и „смрдљиви“ акт. Многи часни људи водили општину црквеначку и месну заједницу. У овим небулозама отпуштања чувара који оста без посла слика иде у свет за пример. Марш на берзу рада са 38 година и осам месеци радног стажа. Демократски и немилосрдно само још фалише аплаузи.
Иначе ово лично сматрам као атак и претњу власти мојој породици. Дно дна, љигаво и безобзирно. Баш да ми породицу оставите без хлеба, да иде на казан црвреног крста или у центар „великог срца“ по социјалну помоћ. Стрељате чувара пред камерама у гробној тишини, без суђења. Породица чувара увек живела од онога што заради. Подрум да купимо немамо па чак да се сви радници и пензионери удруже тешко да би имали више од власти.
Мораћу код заштитника права грађана јер ми ускратисте право из устава на рад. Можда и Давенпорту из ЕУ који дарове доноси власти.
Ја вашим породицама желим свако добро, срећу и да никад не уживају благодети стечајног управника већ до пензије да раде у фонду ПИО, пореским управама, пољопривредној школи, библиотекама, музеју праисторије и шалтерима. Не би им пожелео да остану без посла, радног места јер им то право припада по припадности.
Преврћете џепове портира колико примају, а ја ваше не бих изврћао и ситничарио колико ту има хиљада. Питајте ваше партнере „социјалне правде“ они до јуче из руке подрума јели као голуб, а сад му слетеше на раме. Оставише знак захвалности.
Зашто власт са говорнице и читач аката месне заједнице не купите, за своје паре подрум у Црквенцу и запослите тридесет поузданих радника.
Ја сам мало млад да би се плашио претњи макар долазиле и са врха говорнице коалиционе власти.
„Ову власт сматрам као херметички затворен леш који кад дође у додир са ваздухом ће се распасти“ како је говорио народни трибун из Ресаве Димитрије Катић. Даље руке од подрума у Црквенцу он је сачуван, а кад дође време и стечајни суд објави решење јавиће се партнери који га препознају као домаћинску кућу. Фасадиран и чуван кроз време од радника и пензионера.
Власт моћ и привилегије знају да понесу али су пролазне ви сте се заимали мада срећа није у имању.
Није богат који има све већ је богат онај што се радује.
Чувар имовине задругара и радника Подрума Црквенац
Мирољуб Спасојевић
У свитање изборнога тркања челници партија и власти на отварањима фасада и мостова сете се села. Нуде брз опоравак, подизање наталитета, студије, пројекте и решења из рукава. Мађионичари. Село и сељак грцају у порезима и дуговима раде за сопствени губитак. Фабрике и задруге давно замандаљене, а хиљаде људи оста без посла. Додуше мали број срећника“ нађе ухлебљење на државне јасле но и тамо пребукирано. Нема посла.
Даље руке од подрума у Црквенцу!
И сетише се у предизборној смутњи, осведочени привредници и бизнисмени да још Подрум „Навип“ у Црквенцу остао да му помогну и нађу „решење“ Досад чега год се дотакли позлатило се. Из правца моста са Мораве некад текла река радника враћајући се са посла. Данас индустријска зона пуста, радници на берзи рада чекају послодавца. Преко две хиљаде незапослених.
Подрум у Црквенцу је најстарији сачувани привредно-пољопривредни објекат у општини Свилајнац. Транзиција и реформе донеше „благостање“ и 2013.године снађе га стечај. Од тада се чека суданије да одреди „чији“ је наш подрум. Задругарима се имовина не враћа, а радницима се дугује, пензионерима са 40 година стажа 21 хиљада „награде“ за минули рад.
Задругу основаше 1929.године и подрум подигоше сложни и вредни људи из Црквенца, Свилајнца, Дубља, Грабовца и Гложана. Подрум је кроз рад и време остварио изваредне резултате и израстао у институцију. Бербе грожђа и развој виноградарства, а касније извоз српске шљивовице у 30 земаља света су радни резултати за поштовање.
Понижавајуће је да на летећој седници Месне заједнице већином гласова обезбеђен „легитимитет“ да власт може да приступи „радовима“. Просветна радница тада обећа да ће запослити 30 радника, наравно одабраних. Неки се уздржаше ваљда им је и ово благостање довољно. За лаковерне гласаче иде ударна вест на свилајначком јавном сервису као када је први човек слетео на месец. Продаје се подрум у Црквенцу, идеја генијална да се узме још један кредит на народној грбачи, па да га откупе као своју прћију, а онда да га власт понуди „поузданом“ партнеру. Ниси градио, ниси радио, туђ зној камате народне, да се нађе решење и развија бизнис уз халабуку као са диносаорусима, високом модом, праговима за железницу, зачинским биљем и плантажама краставаца у стакленицима на брду Чаир.
Господо, добронамерни и „остварени“ ваше је да народу нудите фатаморгане и благостање.
Подрум „Навип“ Црквенац, народно благо и драгуљ Србије са 88 година рада и постојања, чувар традиције, заслужује да државни судови то реше. Поштено. Он заслужује и дужно поштовање државних органа републике Србије. Нисте ни свесни његове величине кад га користите за јевтине политичке поене у изборним смутљавинама.
Зато даље руке од подрума у Црквенцу, а он ће као добар српски домаћин својим именом и резултатима рада наћи решење уз јавно надметање српских привредника.
Чувар имовине задугара и радника Подрум „Навип“ Црквенац
Државна ревизорска институција републике Србије у извештају за 2014.годину о финансијама у Општини Свилајнац, који је објављен новембра прошле године констатовала је многобројне неправилности.Детаљније
У Подруму Црквенац, код Свилајнца одржана је 17. дегустација и оцењивање вина виноградара из Црквенца и околине. Традиционално је почело изложбом слика са 20. јубиларне међународне ликовне колоније „Црквеначка палета“ и културно -уметничким програмом. Детаљније
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481
