Гушење слободе медија у Свилајнцу
yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
ТВ Ресава, која се емитује посредством кабловског оператера Коперникус из Свилајнца искључена је неовлашћено из програма 4. јуна Детаљније
Веза: Ваш бр 1317-1209/16, дел бр 10320 од 23.03.2016 године
Примио сам допис Вашег заменика у којем ме обавештава како „констатује“ да је моја притужба „у овом тренутку преурањена због тога што још увек није протекао рок у коме је другостепени орган дужан да одлучи о основаности“ моје жалбе. Стога је моја притужба „морала бити одбачена сагласно члану итд …“ Закона о Заштитнику грађана(„Службени гласник РС“ бр.79/2005 и 54/2007).

Пре тога, у другом пасусу Господин Сепи ме подсећа (или се преслишава) да је Заштитник грађана „независни државни орган, који штити права грађана и контролише рад органа државне управе …“.
У својим бројним дописима почев од 2007 године кад сам Вам се први пут обратио (предмет број 626/2007, о чему се Господин Сепи не преслишава), наслушао сам се многих одговора зашто нисам добио Вашу помоћ, или зашто се мој предмет одбацује. Подсетићу Вас на неке: „Референт је отишао у пензију“, „Пресељавали смо се па је предмет ето затурен“, до „Сачекајмо одлуку суда“.
Поред „оваквих“ одговора био је и један конструктиван, када сте ми предложили да ако сматрам да сам оштећен могу да поднесем тужбу и да онда са њом застанем како рокови за обештећење не би прошли. На жалост то Господин Сепи није потписао.
Себе не сматрам нешто посебно глупим човеком, ипак ми се деси да некад не могу да растумачим рачун за струју (нпр), па Вас молим да ми уз одговор на притужбу (ако Вас не мрзи) објасните како то (на коју фору) моја права нису угрожена? Ево конкретних чињеница које јавности Србије стављам на увид:

– РТВ Стил Медиа за закашњењем од неколико дана добија Решење о покретању контроле, која је већ покренута. (година 2007)
– Документација у поступку теренске контроле је без икакве потврде и записника однета у Пореску филијалу Свилајнац (претпостављам) где је боравила неколико месеци, после чега ми је враћена у просторијама Пореске ескпозитуре Лапово.
– После таквог законитог поступања дошло је Решење о привременој мери наплате пореза блокадом рачуна, при чему ни ПДВ нисмо могли да платимо иако је било средстава на рачуну. Неко је због тога и прекршајно гоњен. Погодите ко. Моја маленкост наравно.
– После усвојене Жалбе Пореском центру Крагујевац Пореска филијала Свилајнац није извршила деблокаду рачуна. Ко је крив за то? Ко је сносио последице? Господин Сепи? Он сигурно није. Противправна блокада по поништеном Решењу је остала на снази шест месеци без доношења новог Решења. Шта је Господин Сепи предузео по том питању?
– На основу претходно описане документације против мене је покренута (и) кривична пријава која је после неколико година малтретирања и провлачења моје маленкости по судовима пала у воду. Трошкове одбране срећом сноси Република Србија, јер ја то у овој ситуацији себи не бих могао да приуштим. Господина Сепија као што видите не помињем.

– Због свеколиког законитог поступања у којем ме је Ваш заменик (Господин Сепи) штитио телевизија је ликвидирана. Био сам присиљен да чувам имовину која је пренета у државину више година у изнајмљеном простору. Ко је то платио? Ако кажете Господин Сепи погрешићете.
– Пореска филијала Свилајнац је свој савестан рад наплатила што у новцу, што у опреми коју је продавала на лицитацији. Господина Сепија не помињем.
– Ја сам давне 2013 године постављен од стране Привредног суда за ликвидационог управника са овлашћењем да „извршим повраћај“ средстава што се ни до данас није десило. Јавни Правобранилац јесте поднео жалбу која је одбијена Решењем Апелационог суда па је моје постављење постало правоснажно.
– Мој захтев Пореској филијали Свилајнац за повраћај незаконито наплаћених средстава и (исто тако) незаконито одузетих средстава је одбијен са образложењем да Пореска филијала Свилајнац жели да понови поступак теренске контроле (са оном документацијом) а ја се као странка томе нисам одазвао.

Не желим да давим ни читаоце (а ни Вас) бројним бисерима и (некажњеним) детињаријама које по мојој скромној процени не приличе пореским органима који на мени читаву деценију тренирају безакоње. Помишљам како бих се тек провео да ме Господин Сепи није штитио.
– Наводим да је у питању нонсенс јер мој захтев не би требао да се одбије због моје немогућности учествовања у поступку у којем (узгред буди речено) ни не могу да учествујем, јер од стране Привредног суда нисам овлашћен за тако нешто. За ликвидационог управника сам постављен на основу члана 453 став 7 Закона о привредним друштвима, са посебним овлашћењима (да извршим повраћај незаконито одузетог).
– Још само једна ситница: Пореска филијала Свилајнац нема никаквих овлашћења да покреће поновни поступак теренске контроле у предмету који је окончан пре осам година, нити јој је било ко тако нешто наложио. Телевизија Стил је одавно ликвидирана. Мртвој баби сахрањеној пре деценије нико не може да измери притисак јер (ни) откуцаја срца одавно нема. Сагорелог нико не запали, рекао би песник. За разлику од песме и медицине овде је могућ финансијски повратак у претходно стање што је законом и прописано. После свега очекивао сам од вас да бар тада адекватно реагујете.
Уједно Вас обавештавам да неће бити нове притужбе на рад Пореске филијале Свилајнац јер мислим да је и једна (од пет колико сам Вам послао од 2007 до данас) превише. Ја после свега не бих да будем ни један (уместо пет) од више хиљада предмета како мученички истичете по медијима. Ова притужба се односи на рад Вашег несавесног чиновника, који је уз то и Ваш заменик.

Искрено ми је жао што нисам у кожи Кинеског дисидента, добитника Нобелове награде који о Вама као демократској тековини вероватно има најбоље мишљење. Руку на срце пореска бирократија и ја смо се заиста трудили (ја као статиста). Проблем је изгледа што сам одавде. Зато размишљам да ову притужбу пошаљем и кинеској амбасади.
Обавештавам Вас, да сам против Пореске филијале Свилајнац поднео тужбу за накнаду штете. Везано с тим ако Господин Сепи до сад није ништа предузео против несавесних, корумпираних чиновника који би да рекетирају (а могао је), не морате ни Ви. Ни судбина Господина Сепија ме претерано не занима. Нисам ни тужибаба ни злопамтило, али нисам ни провинцијска поданичка будала како ме преплаћени надобудни Господин Сепи доживљава. Кривичне пријаве ни против кога нисам подносио, сигурно није ни Господин Сепи. Сигуран сам и да је Тужилаштво необавештено.
Признајем, имао сам жарку жељу да ме Господин Сепи импресионира ефикасношћу, али, изостао је баш тај део. Како су сви актери ове срамне работе аванзовали инсистираћу да се и мени врати моје, незаконито одузето. После наших судова остаје ми суд у Стразбуру, али не бих Вас више задржавао.
Парадоксално ову притужбу прилажем на увид јавности да бих и Вама олакшао живот. Сво то омбудсманисање без резултата мени је вештачко и смешно. Додуше и Ви сте путем медија указивали на тај проблем па зашто не бих и ја дао мали (стручни) допринос, јер, Господин Сепи је на овом случају тотално подбацио. Не улазим у његову стручност и мотиве само констатујем видљиво из авиона.
Верујући у новостворени демократски систем са Вама и свим тим регулаторним телима ушао сам у бизнис својим парама, које ми је држава бројним злоупотребама одузела. Ни Ви ни систем у целини по мом скромном мишљењу нисте положили испит. Декоративни скупи фикуси су једно док је плодоносно дрвеће нешто сасвим друго. Данас ми је као грађанину Србије драго да сам као главни и одговорни уредник почетком 2008 године одустао од Вашег гостовања у мојој емисији, после Вашег првог повлачења са случаја 2007 године.
Био сам у праву. Додуше нисам желео да будем баш оволико у праву, читаву деценију. Владе су се смењивале у том периоду али сте Ви, бројне државне агенције и остала бирократија опстајали, при чему сву ту ефикасност нико не доводи у питање. Пошто су и данас резултати голим оком видљиви мени остаје само да честитам (и тек подсетим на моје опљачкане паре).
По речима Господина Нина Брајовића генералног секретара УНС-а „ТВ Стил из Лапова (поред БК телевизије) је најтежи случај гушења слободе медија после петог октобра 2000, односно најочитији пример злоупотребе механизама којима располаже држава, као што је Пореска управа. Парадокс је још већи ако се зна да је држава медијима који су кажњавани драконским казнама у време Милошевића вратила новац без судских и правоснажних пресуда. У случају ТВ Стил имамо пресуду која доказује да је фирма била незаконито блокирана и да новац треба да се врати, а власник медија не може да оствари то своје право“.
Господину Сепију ово није довољно, мада би смо и као друштво могли да ставимо прст на чело кад следећи пут искрсне потреба да се бране права кинеских или руских дисидената. Парадокс ће бити комплетан кад се погледа које медијске перјанице о овоме не смеју да зуцну (Б92, Блиц, Нин, Време, Недељник, Информер, Нови Стандард …), за разлику од оних који смеју попут УНС-а, НУНС-а, Танјуга, Фракфуртских вести, Политике, Таблоида, Цензоловке, Крагујевачких новина, Погледа, Видовдана, Ресавског поштноше …
Све у свему ако и остале грађане који Вам се обраћају штитите као што сте заштитили мене… Не желим да говорим напамет, јер то захтева посебну студијуб али Вас свакако нећу препоручивати пријатељима. Од мене толико. Одговор (прави) не очекујем. Волим и ја вас.
У Крагујевцу Ликвидациони управник
24.03.2015.
РТВ „СТИЛЛ МЕДИА“ ДОО
мр Радосав Лазић
Од првих избора 1990. до данас на листама посланичких кандидата налазила су се бројна новинарска имена. Док траје изборна кампања, Јасмина Каранац неће радити као уредница на ТВ „Прва” јер се налази на 60. месту на напредњачкој изборној листи. За разлику од ње, посланик СНС-а Владимир Ђукановић ће као и до сада водити Јутарњи програм на ТВ Коперникус. И док на „Првој” вероватно желе да се ограде од могућих квалификација да су напредњачка телевизија, Ђукановићу не пада на памет да се одрекне улоге водитеља, али ни страначког активизма.
Могу ли новинари да учествују у кампањи истовремено радећи свој посао, питање је око којег се ових дана води расправа у Србији. На две изборне листе које су до сада проглашене: „Александар Вучић – Србија побеђује” и „За праведну Србију – Демократска странка”, налази се шест новинара.
Сигурно је да се одређени број новинара окреће политици због блискости са идеологијом. Истовремено, и све партије покушавају да врбују познате личности које им могу донети глас више. У тренутку када проруске странке оптужују напредњаке да приближавају Србији НАТО-у, СНС је направио вешт политички маневар. На листу су као нестраначку личност ставили познатог војног коментатора „Политике” Мирослава Лазанског, оштрог критичара НАТО-а. Има ли ефектнијег начина да се пошаље порука – ми нисмо за НАТО?
И док Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а, истиче да је политички активизам једно од основних људских права које се ни новинарима не сме ускратити, председник НУНС-а Вукашин Обрадовић сматра недопустивим кандидовање новинара и уредника у политичкој кампањи.
Кодекс новинара Србије прописује да „активно заговарање у политичкој, изборној или медијској кампањи не може да се обавља истовремено с новинарским/уредничким послом”, као и да би „новинар требало да учини све да избегне ситуације које би могле да доведу до сукоба интереса, стварног или привидног, и које би могле да га наведу да компромитује свој углед или углед професије”.
Нино Брајовић поручује да новинари не би смели да злоупотребе новинарство зарад политичке пропаганде, али то не значи да не могу да обављају свој посао.
– Новинар не би смео да извештава о активностима политичке странке на чијој је листи, као ни о активностима других партија. То не значи да не може да пише текстове на другу тему– истиче наш саговорник.
И Вукашин Обрадовић из НУНС-а није против тога да се и новинари баве политиком, али каже да већина свој политички ангажман схвата као активизам и уместо новинара постају пропагандисти.
– Сви новинари који се одлучили да се политички активирају, као што су Мирослав Лазански, Јасмина Каранац или Наташа Михаиловић, не треба да се у време изборне кампање јавно експонирају. Они могу да раде, али на неким другим пословима који немају везе са кампањом– изјавио је Обрадовић.
Ипак, председник Надзорног одбора НУНС-а Стојан Марковић одборник је чачанске скупштине још од 2008, на листи ЛДП-а, а и члан Комисије за жалбе Савета за штампу у име „Локал преса”, асоцијације локалних медијских газда.
И други истакнути чланови НУНС-а активно се баве политиком, па је тако Жељко Бодрожић из Кикинде био члан Главног одбора ЛДП-а, а Зоран Остојић, некадашњи директор Студија Б, био је републички посланик ЛДП-а.
Упитан шта мисли о политичком активизму својих колега, Вукашин Обрадовић истиче да не подржава ни Стојана Марковића ни Жељка Бодрожића, као ни друге колеге који активно учествују у политици.
На питање зашто је НУНС тек сада осудио политички активизам новинара иако су чланови овог удружења годинама уназад присутни у политичком животу, Обрадовић истиче да „то што тада нисмо реаговали не значи да не треба данас да реагујемо”.
– Наше сaопштење нема политичку позадину и није усмерено ни против кога, само желимо да заштитимо новинаре и професију од евентуалних оптужби грађана или политичких странака– истиче наш саговорник.
Незванично учешће новинара у изборним кампањама велики је проблем српског новинарства 15 година уназад, потврђује Вукашин Обрадовић.
– Помагање странкама је најперфиднија злоупотреба новинарске професије. Много је часније бити члан неке партије или на изборној листи него да тајно, испод жита радите послове за поједине странке, а да се при том издају за нестраначког новинара – мишљење је нашег саговорника.
У Европи постоји традиција партијски опредељених медија, док је у САД-у новинарима забрањено и да јавно испољавају политичке симпатије. Новинарима Њујорк тајмса интерним правилником је забрањено да се баве политиком, да воде кампању и јавно подржавају неког кандидата или неки закон. Забрањено им је чак и да дају донацију неком кандидату или странци.
Још на првим вишепартијским изборима 1990. године осванула су новинарска имена на листи СПС-а, Слободана Милошевића. Тада су у посланичким клупама седели Александар Прља, главни и одговорни уредник „Политике”, али и тада позната новинарска имена Живорад Игић и Слободан Јовановић.
Али и на листама опозиционих странака налазио се завидан списак новинара – у првом сазиву је посланички мандат добио телевизијски водитељ Михајло Ковач, у време ДОС-а амбасадор у Аустрији. Посланици у наредним сазивима били су Захарије Трнавчевић, Милорад Јовановић, Љиљана Несторовић, Слободан Орлић…Један од највећих српских новинара Александар Тијанић се није налазио на изборним листама али је заслужан за низ веома успешних изборних слогана разних странака. Такође, неколико месеци био је и министар информисања у влади Мирка Марјановића. Деведесетих година демократску опозицију отворено су подржавали новинари и уредници медија који су се тада називали независним.
Ђукановић: А шта је са Ђорђем Вукадиновићем?
Посланик СНС-а Владимир Ђукановић сматра бесмисленом одредбу Кодекса новинара Србије по којој новинар не може истовремено да обавља свој посао и да учествује у изборној кампањи. – Шта то значи да неко ко је новинар не може да се активно бави политиком или не може да буде на изборној листи било које партије? Ја водим Јутарњи програм у који се уживо укључују гледаоци разних политичких оријентација који јако добро знају да сам члан СНС-а. Нема цензуре и развије се дискусија и не знам шта је ту спорно – наглашава Ђукановић. Он се запитао који то новинар нема свој политички став и истиче да је лицемерно етикетирати новинаре који су одлучили да јавно подрже неку политичку партију. У разним медијима, како каже, ради гомила „независних и професионалних” новинара из чијих се текстова види колико су политички острашћени. Он је запитао еснафска удружења која промовишу забрану рада новинарима који су на изборним листама, да ли то правило важи и за политичке коментаторе, попут колумнисте „Политике” Ђорђа Вукадиновића
Српска радикална странка обавештена је данас да је покренут поступак за изручење проф. др Војислава Шешеља Хашком трибуналу. Детаљније
У свитање изборнога тркања челници партија и власти на отварањима фасада и мостова сете се села. Нуде брз опоравак, подизање наталитета, студије, пројекте и решења из рукава. Мађионичари. Село и сељак грцају у порезима и дуговима раде за сопствени губитак. Фабрике и задруге давно замандаљене, а хиљаде људи оста без посла. Додуше мали број срећника“ нађе ухлебљење на државне јасле но и тамо пребукирано. Нема посла.

И сетише се у предизборној смутњи, осведочени привредници и бизнисмени да још Подрум „Навип“ у Црквенцу остао да му помогну и нађу „решење“ Досад чега год се дотакли позлатило се. Из правца моста са Мораве некад текла река радника враћајући се са посла. Данас индустријска зона пуста, радници на берзи рада чекају послодавца. Преко две хиљаде незапослених.
Подрум у Црквенцу је најстарији сачувани привредно-пољопривредни објекат у општини Свилајнац. Транзиција и реформе донеше „благостање“ и 2013.године снађе га стечај. Од тада се чека суданије да одреди „чији“ је наш подрум. Задругарима се имовина не враћа, а радницима се дугује, пензионерима са 40 година стажа 21 хиљада „награде“ за минули рад.
Задругу основаше 1929.године и подрум подигоше сложни и вредни људи из Црквенца, Свилајнца, Дубља, Грабовца и Гложана. Подрум је кроз рад и време остварио изваредне резултате и израстао у институцију. Бербе грожђа и развој виноградарства, а касније извоз српске шљивовице у 30 земаља света су радни резултати за поштовање.
Понижавајуће је да на летећој седници Месне заједнице већином гласова обезбеђен „легитимитет“ да власт може да приступи „радовима“. Просветна радница тада обећа да ће запослити 30 радника, наравно одабраних. Неки се уздржаше ваљда им је и ово благостање довољно. За лаковерне гласаче иде ударна вест на свилајначком јавном сервису као када је први човек слетео на месец. Продаје се подрум у Црквенцу, идеја генијална да се узме још један кредит на народној грбачи, па да га откупе као своју прћију, а онда да га власт понуди „поузданом“ партнеру. Ниси градио, ниси радио, туђ зној камате народне, да се нађе решење и развија бизнис уз халабуку као са диносаорусима, високом модом, праговима за железницу, зачинским биљем и плантажама краставаца у стакленицима на брду Чаир.
Господо, добронамерни и „остварени“ ваше је да народу нудите фатаморгане и благостање.
Подрум „Навип“ Црквенац, народно благо и драгуљ Србије са 88 година рада и постојања, чувар традиције, заслужује да државни судови то реше. Поштено. Он заслужује и дужно поштовање државних органа републике Србије. Нисте ни свесни његове величине кад га користите за јевтине политичке поене у изборним смутљавинама.
Зато даље руке од подрума у Црквенцу, а он ће као добар српски домаћин својим именом и резултатима рада наћи решење уз јавно надметање српских привредника.
Чувар имовине задугара и радника Подрум „Навип“ Црквенац
са 38 година и осам месеци рада инг.пољопривреде
Мирољуб Спасојевић
Термоелектрана „Морава“ почеће ускоро другу фазу капиталног ремонта блока снаге 120 мегавата, у коју ће бити инвестирано око 15 милиона евра. Детаљније
Удружење новинара Србије вести
Ни девет година од контроле Пореске филијале Свилајнац и годину дана пошто је доказано да ТВ Стил има право на повраћај новца који јој је незаконито одузела Пореска управа, новац није враћен. Власник телевизије Радосав Лазић правду је решио да потражи на суду. Прво рочиште било је заказано је за 9.фебруар у 10 сати, у Крагујевцу, али је оно одложено за 26. април.

„Како се рокови пролонгирају и како нема добре воље са друге стране, Вишем суду у Крагујевцу је поднета тужба за повраћај новца и опреме, камату и обештећење. Одузели су нам опрему и новац на основу решења која смо побијали код виших пореских инстанци и на суду. До данашњег дана ништа нам није враћено. Истовремено, иако смо провучени кроз блато нема ни извињења ни обештећења“, рекао је Лазић УНС-у.
Подсећамо, 2007. године, дан након што је на ТВ Стил емитован ТВ дуел између тадашњег председника општине Свилајнац Добривоја Будимировића Биџе и председника општине Баточина Радише Милошевића, у ТВ Стил је дошла пореска инспекција која је овој телевизији блокирала рачун.
Власник и директор Телевизије Стил из Лапова Радосав Лазић је 2013. године, након пет година тешке борбе, доказао да је филијала Пореске управе у Свилајнцу незаконитим решењем о блокади рачуна угасила ову локалну телевизију.
„Од последица блокаде 35 новинара и медијских радника тада је остало без посла“, каже Лазић за УНС и додаје да је „наредне две године морао у корист пореске управе да чува опрему телевизије, за коју је о свом трошку изнајмљивао простор. На крају, Пореска филијала Свилајнац је преузела и продала опрему“, наводи Лазић.
Иако је од Решења Привредног суда прошло скоро три године, ТВ Стил још увек није добила новац. Пореска управа у Свилајнцу се на неколико захтева за повраћај новца оглушила.
„Пореска филијала Свилајнац на челу са новом директорком Виолетом Костић годину дана „тражи мишљење”, препоруке виших инстанци и моделе како би то могло да се заврши, све време нас обмањујући неоснованим, законски неутемељеним предлозима. Рокове редовно пролонгира реагујући тек кад је дописом упозоримо да им за ћутање администрације следује тужба. Тек тада стижу одговори како из неких (процедуралних) разлога, “још увек не може да одговори“, каже Лазић.
Он додаје да су, током девет година, на различите начине покушавали да га одврате од борбе.
„Било је пуно бисера док су нас гурали у блато. Претили су да “се никако не жалимо јер ћемо тек онда да видимо шта све могу”. Данас после деценије натезања, понижавања и прегањања, Пореска филијала Свилајнац нам и даље онемогућава да до свог новца дођемо. О одговорности за учињено нема ни помена“, рекао је Лазић и додао да је „због ћутања администрације био је принуђен да покрене судски поступак.
„Доста ми је суђења, али изгледа да је то једино решење,“ истиче Лазић.
На питања УНС-а када ће Лазићу бити враћен новац, Пореска управа одговорила је да УНС-у не може да достави одговоре, а да ће о исходу поступка бити обавештен Радосав Лазић.
Подсетимо, УНС од 2007. године указује на незакониту блокаду овог медија и истиче да је у Србији после 5. октобра 2000. године ово најдрастичнији случај дугогодишњег притиска и финансијског уништавања медија.
Девет година после незаконито спроведене теренске контроле Пореске филијале Свилајнац, годину дана пошто су се стекли сви услови за повраћај незаконито одузете имовине угашеној телевизији новац није враћен. Није било ни извињења, ни обештећења, нити је неко од надлежних одговарао.
Осам година после начињене намерне штете и поднетог захтева за повраћај злоупотребом одузетог, Пореска филијала Свилајнац на челу са новом директорком Виолетом Костић годину дана „тражи“ мишљење, препоруке виших инстанци и моделе како би то могло, све време нас обмањујући са неоснованим предлозима. Рокове редовно пролонгира реагујући тек кад је дописом упозоримо да им за ћутање администрације следује тужба. Тек тада стижу одговори како из неких разлога, још увек не може да одговори“.
Један од предлога је и поновна контрола. На Управном одбору незаконито угашене телевизије, тај предлог није прихваћен. Зашто? Из најмање два разлога. Прво, рок за још једном контролом је давно прошао. Виша пореска инстанца из Крагујевца је после пресуде Управног суда (у нашу корист) крајем 2010.године наложила филијали у Свилајнцу спровођење поновне контроле са роком од двадесет дана.
Други разлог су чињенице да је Пореска филијала Свилајнац много пута до сада злоупотребила своје моћи, таленте и овлашћења. Стога се намеће питање зашто то не би још једном урадили, ако унапред знају и да су криви и да неће одговарати? Свака њихова поновна контрола пре обештећења је све мање законита и представља притисак. После каквог таквог обештећења поновну контролу (већ од стране Свилајнца поново поновљене контроле), Порески центар у Крагујевцу могао би да повери другој филијали са кредибилитетом иако су за то прошли сви рокови. Пореска филијала Свилајнац то свакако није.
Како се рокови пролонгирају и како нема добре воље са друге стране, Вишем суду у Крагујевцу је поднета тужба за повраћај новца и опреме, камату и обештећење.Прво рочиште је заказано 09.02.2016. Праћење суђења су најавили представници УНС-а иОЕБС-а.
Подсећамо још једном да су разлози за злоупотребу положаја и терор пореске Свилајнца били неприхватање ТВ „Стил“ да јој главни и једини свилајначки кадровик (иначе демократа и кафеџија) креира уређивачку политику. Јесте кафеџија био рођачки повезан са пореском филијалом и био први човек Поморавских демократа, али ми смо радили по закону, плаћали порезе, таксе, зараде, стипендије … Исказали смо и добит за претходну годину, и то платили пар хиљада евра, али очито да се у Србији (или барем у Свилајнцу) тако не ради.
Кад је од кафеџије постао заменик председника општине дотични је послао батинаше (са записником) и физички избацио ТВ „Ресава“ из уредно изнајмљених просторија. Метод мање софистициран али моментално делотворан. Потом је отворио телевизију својој мами, мало погурао ствар општинским парама, успут укинувши стипендије одличним ђацима. Сад се средства медијима додељују путем конкурса. Тренутно Свилајнац живи у медијском благостању, које је нарочито изражено током и после катастрофалних поплава. Није било таласања мада ће се у Свилајнцу и о томе сигурно проговорити другачијом објективношћу, после неког времена.
– За разлику од ТВ „Ресава“ телевизији Стил су у теренску контролу послати порезници и однели документацију без икаквог реверса. Онда је против мене на основу те и такве докуметације са мало штеловања поднета кривична пријава, по службеној дужности. Тако је мени, а не њима прикачена етикета која је и данас на снази. После вишегодишње провидне представе ослобођен сам бесмислених оптужби. Држави је остало да са више стотина хиљада обештетити моје адвокате.
– Одузели су нам опрему и новац на основу наручених Решења која смо побијали код виших инстанци и на суду. До данашњег дана ништа нам није враћено. Истовремено, иако смо провучени кроз блато нема ни извињења ни обештећења.
– Током тортуре и незаконите шестомесечне блокаде било нам је онемогућено плаћање ПДВ-а што је нормално подразумевало да и због тога неко одговара. Одговарао сам ја, а не они који су ме злоупотребљавајући положај и печате Србије то омогућили. На њихову жалост ослобођен сам јер су постојали докази да сам хтео а нисам могао, њиховом лошом намером.
– Данас, кад улазимо у (скоро) јубиларну девету годину, држава нам ставља хипотеку на некретнине, док извршиоци куцају на врата, истовремено се служећи нашим незаконито одузетим „заборављајући“ да је износ одузетог десетинама пута већи од износа који ми њима данас као грађани не можемо да платимо. Притисак више тек да се зна ред.
Било је пуно бисера док су нас гурали у блато. Од усмених претњи да „се никако не жалимо јер ћемо тек онда да видимо шта све могу“, преко писменог у Решењу, где је назначено да „Лазић пише приговоре“ на шта је и УНС реаговао, чему се смејала читава Србија. Данас после деценије натезања, понижавања и прегањања, Пореска филијала Свилајнац и даље нас онемогућава да до свог новца дођемо. О одговорности за учињено нема ни помена.
Свилајначким властодржцима је искрено жао што је држава развојем демократије себи одузела механизме који су јој пре били на располагању, почев од Голог отока преко конфискације или далеко било пресуде без суђења. Можда је крајње време да им неко тако необавештенима макар скрене пажњу, с обзиром на то да других санкција нема.
Ових дана смо чули министра привреде Сертића како „охрабрује људе да се упусте у предузетништво“. Искрено се надам да поступак Пореске филијале Свилајнац није део тог охрабрења. Бизнис нисмо почели са субвенцијама већ тако што смо продали своје некретнине. Бизнис се лоше завршио не нашом вољом, а ми и даље продајемо некретнине. Овај пут из других разлога.
На састанку Управног одбора незаконито угашене телевизије „Стил“ изражена је захвалност за исказану новинарску солидарност која нам је помогла да све ово издржимо колико толико психички неокрњени. Захваљујемо УНС-у, ТАНЈУГУ и ОЕБС-у, као и угледним новинама: „Политици“, Франфуртским „Вестима“ „Таблоиду, листу за борбу против мафије“, „Погледима“, „Крагујевачким новинама“, , „Ресавском поштоноши“, , „Гласу јавности“ и бројним порталима и појединцима који су писали или преносили вести о нашем случају.
Радосав Лазић, ликвидациони управник незаконито угашене РТВ „Стил“
ОБАВЕШТЕЊЕ
АУДИЦИЈА ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ 6 И 7.02 У ПРОСТОРИЈАМА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ У СВИЛАЈНЦУ !
-Упис у драмски студио за узраст од 5-15 година у 12х-
-УЧЛАЊЕЊЕ кандидата од 15-60 година у 13х-
-Позивамо и остале кандидате који пишу поезију, цртају, шминкају, певају, плешу, идт.
Потребно је припремити рецитацију или имитацију.
(БЕСПЛАТНО, ВАЖИ ЗА СВЕ КАНДИДАТЕ ИЗ ОПШТИНЕ!)
Додатне информације на фацебоок страници или на број 0645771695.
Маска је отворена за сарадњу са свим креативним, маштовитим и вредним људима, који желе да се искажу кроз драмску уметност.
(од 5 година до 60 година)
опширније, од дописника М. Мирковића