Духовно и културно уздизање великог броја верника

ДРУГИ СВЕТОПРЕОБРАЖЕЊСКИ ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР У МИЉКОВОМ МАНАСТИРУ

Духовно и културно уздизање великог броја верника

Поводом православног празника Преображење Господње у Миљковом манастиру у Гложану одржан је Други светопреображењски црквено-народни сабор. У петак 18. августа 2017. године у вечерњим часовима било је празничко бденије, тропар преображења и духовни програм „Светосавске мисионарске заједнице“ из Врбовца код Смедерева где су изведене духовне и етно песме уз гусле. У организацији сестре Доситеје наступили су и Наташа Постоловић из Црквенца и Стефан Лазаревић, песник из Ђуринца.

У суботу 19. августа духовник манастира, отац Нектарије, служио је јутарњу Свету Божанствену Литургију и освећење плодова. Пред великим бројем верника и гостију у манастирској порти одржан је Саборски програм где је игуманија Анастасија све скупа поздравила и са сестринством манастира отпевала духовну песму. Стефан и Наташа казивали су стихове о српском православљу, Вероника и Маја отпевале су песму „Ми смо деца неба“, а Бранко Радунковић, народни уметник, избеглица из Славоније, отпевао песму „Христе опрости“. Затим је игуманији поклонио књигу у којој је описао 50 година свог уметничког рада.

Културно-уметничко друштво из Гложана, уз помоћ Црквенчана, извело је фолклорне игре, а КУД из Плажана игре са Космаја, док је трио хармоника, Михајло и Никола из Гложана и Милош из Бресја, одсвирао народно коло, на одушевљење свих присутних. На крају је наступио музички састав „Ступови“ из Крагујевца где је Милинко Ивановић – Црни свирао на фрули, а Александра, Мина и Марија певале духовне песме. За све вернике и госте у великој сали парохијског дома Миљковог манастира приређен је свечани ручак и певане божанске песме.

Миљков манастир се налази у селу Гложану, заједно са манастирима Златенац, Добреш, Радошин и Томић, представљају целину која се назива Ресавска Света Гора. Миљков манастир је своје данашње име добио у другој половини 18. века, а ранији назив био је Буковица. Године 1787. манастир обнавља Миљко Томић, трговац из Гложана, по коме добија садашње име.

Текст и фото: Брана Живковић

https://www.facebook.com/postonosa/posts/1939866462939989

https://t.co/0OtuY5TQ4x https://t.co/16Yrqa1WAc

— resavski postonosa (@resavskipostono) August 24, 2017

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019