Годишњица рада ТЕ „Морава“

Годишњица рада ТЕ „Морава“

Када је пре 54 године донета одлука да се на десној обали Велике Мораве недалеко од Свилајнца изгради фабрика струје,само ретки су знали да ће термоелектрана „Морава“ постати један од најзначајнијих привредних субјеката Поморавског округа. Била је то претеча највећих термоелектрана у Србији, која данас званично ради и производи у саставу Електропривреде Србије , огранак Термоелектране „Никола Тесла“. Синхронизована је на електроенегретски систем јануара 1969. а затим је наставила пробни и  производни рад.

Свечаност поводом редовне производње електричне енергије ТЕ „Морава“ одржана је  21. марта 1970. године. Био је то дан великог славља не само за Свилајнац и околину, већ за целу државу.  Није ни чудо, јер је у „Мораву“ био уграђен тада највећи генератор у земљи, јачине 125 мегавата.

У кругу објекта, испред машинске хале, одржан је скуп на коме су говорили високи званичници државе. Јасан показатељ значаја који је дат пуштању у рад једног таквог објекта. Био је то први у низу корака који воде државу у просперитет.

Поред државног руководства и партијског врха, свечаности су присуствовали и представници привредног и културног живота тадашње Федерације, Републике, свилајначке и околних општина. Били су ту и амбасадори и министри из неколико земаља. У име 3.289 радника који су изградили електрану, ту су били и представници 53 домаћа и  девет предузећа из иностранства.

Данас је у „Морави“ запослено око 300 радника. У погонима је радило више од 1.500 радника из свих крајева некадашње Југославије.

Модернизована је 2004. године, а нови, аутоматски  систем за надзор и управљање блоком је обезбедио још сигурнији и ефикаснији рад. То је био први пројекат такве врсте који је урадила домаћа памет, односно стручњаци Института „Михајло Пупин“ у сарадњи са запосленима у ТЕ „Морава“.

Производња електричне енергије је примарна, али не и једина делатност термоелектране. Друштвено одговорно пословање ове компаније се огледа, како кроз изражену бригу о стандарду радника, тако и кроз стално побољшање услова рада. Изграђена су 123 стана, а неколико објеката је намењено породичном одмору и рекреацији радника на Копаонику, у Бару и на Бељаници. Редовна контрола здравља обавља се у сопственим и специјализованим здравственим установама.

Током катастрофалне поплаве 2014. запослени у термоелектрани су дали огроман допринос спашавању, евакуацији и збрињавању људи из Свилајнца, али и сачували погон и обезбедили непрекидну производњу електричне енергије.

У 2015. и 2016. години урађена су два капитална ремонта а најзначајнији еколошки пројекат, вредан пет милиона евра, обезбеђен је из донације Европске уније за уградњу електро филтера. Овим радовима обезбеђен је сигуран и ефикасан рад блока у наредих десет година.

Тескт и фото: Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/976492440378052610

https://www.facebook.com/rade.djordjevic.50702/posts/182626049193290

https://www.pinterest.com/pin/95420085840235666/

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019