Да ли је стварност све суровија?

  Из другог угла

Да ли је стварност све суровија?

Радило се и градило. Посла било за све. Основно демократско право на рад било доступно свакоме. А данас? Дође нека нова демократија која се претворила у њену супротност. Ново време – нови људи. Критеријуми поремећени, што мање школе то већа функција. Ајде, нека им је, али „соле памет“ како од њих све почиње. Поништавају и измештају годишњице важних догађаја, мењају називе улица, укидају основну ћелију – месну заједницу.  За изборе у месним заједницама гласало се на брзину, без припрема и кворума, без да се чује глас народа, а најважније без финансијских извештаја. Некада се бирали утицајни људи коме народ верује, а данас се именују и они који  не живе на тој месној заједници.

Ипак најугроженији су млади који треба да носе „терет“ развоја. Навикавамо их на нови систем вредности, уђи у партију и добићеш посао или ниси „наш“ и пут под ноге. И они одлазе. Да ли се у 21. веку може замислити општинско место без дома за младе? Од петка поподне до недеље увече они шетају од кафића до кафића и клубова и то је све. Неки сврате и до многобројних коцкарница. Њихова креативност тек понегде долази до изражаја. Канцеларија за младе стално закључана, а и шта ће у канцеларији.  Дом омладине којим би они управљали и осмишљавали програме подстиче их на рад и одговорност, али то не постоји. Овако на улицу или на спратове тржних центара за оне који немају новаца за кафиће.  Још у тежем положају су малобројни млади на селу.  И тамо где постоје домови кутуре нема програма. Нестају фудбалски и други спортски клубови, фолклори и све друге активности. И док други држе до традиције ми поништавамо све.

Оснивају се неки нови центри за бригу о грађанима, неки сервиси, а стварност  све суровија. У тим некаквим на брзину формираним центрима нема стручних лица и рада већ је све подређено политичкој промоцији.   Брига о младима инвалидним лицима и старима нису једнократни поклончићи  у присуству медија нити картице већ дугорочни програми и озбиљан рад стручних тимова.

Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/979268770421239808

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/11jJ7hNAcDo

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019