Да ли се и како могу спречити или ублажити последице поплава?

Да ли се и како могу спречити или ублажити последице поплава?

Веома честа временска прогноза: РХЗМ упозорава на нове интензивније падавине  са грмљавином.

Да ли се и како могу спречити или ублажити последице поплава?

Променљиво време после, како кажу стручњаци, глобалних климатских промена све чешће на Балкану и Србији проузрокују временске непогоде праћене обилним падавинама. Од катастрофалних поплава маја 2014.године радило се на отклањању последица поплава, регулацији река и подизања одбрамбених насипа и бедема. Међутим много тога није урађено на малим водотоковима, потоцима и каналима. Јер оно што је карактеристично за поплаве стално се понавља. Сви реагују када вода дође у двориште.

Изостаје онај део који се односи на превентиву стрпљив и дугорочан рад од најмање 10 година. Ако таквог рада нема последице су неименовне. Наука и технологија стално напредују. Чини се да човек заостаје и никоме не одговара за своје поступке. Све је до сада написано и све је познато, они који треба да то знају не знају, они који треба да раде не раде и резултати се виде.

Знање и незнање

Која је цена незнања, нерада и неодговорности углавном се мери листом успешних и неуспешних, богатих и сиромашних и др. Углавном је штета од поплава најмање десет пута већа од улагања у одбрану. У раду се могу издвојити делови који се односе на мере заштите и обавештавање о могућим поплавама.

И приликом недавних поплава у селима у околини Свилајнца становници су се сами борили са воденом стихијом. Бежали на више спратове, премештали стоку, спасавали оно што су годинама стицали. На пример у Кушиљеву прва помоћ је стигла око 10 часова, а вода је почела да плави пред зору. Главни водени талас је прошао, када су почели да се пуне џакови са песком и организује одбрана.

Да се оваква ситуација у највећем селу у општини Свилајнац понавља сваког пролећа упозоравали су мештани. Нажалост ни главни водени правац кроз село није био оћишћен од ниског растиња, шибља и разних отпадака. Део кривице сносе несавесни мештани, али и руководство месне заједнице које би требало да организује чишћење потока и канала. Замислите да се организује на пример гулашијада после успешно спроведене радне акције или концерт неке популарне естрадне звезде. Да ли се ми то стидимо да засучемо рукаве или то треба да буде наша обавеза? Последице поплава би сигурно биле мање.

За сада важе објашњења да је пало преко 100 литара на квадратни метар и да се поплаве не могу избећи. Много тога се може и мора урадити. Најважнија је превентива, чишћење потока и канала, проширење постојећих или изградња нових да се припремимо за веће падавине. Ако то не буде приоритет у раду у будућности стрепећемо после сваке кише и трпети материјалне штете али и угрозити здравље.

Наставиће се…
Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/1013825614854479872

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/EXNkt1PfW9n

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019