Улаз у Свилајнац из правца Марковца

Прва слика о уређености места

Када се искључите са ауто пута Београд – Ниш код Старог храста и кренете ка Свилајнцу води вас кривудав али одржаван пут. Тако све до друмско-железничког моста  на коме се теретна возила и аутобуси не могу мимоићи. Кажу да је то последњи мост у Србији где није раздвојен друмски и железнички саобраћај. Када наиђете на рампу која се спушта када преко моста прелази воз, лево и десно видећете  непокошено шибље, запуштену железничку кућицу и сигнализацију. Из шибља се назире бачена пластична амбалажа, а посебан је утисак када видите зарђалу конструкцију моста. Све подсећа на сценографију за снимање неког акционог филма. Мост граничи општине Велика Плана и Свилајнац.

Улаз у Свилајнац из правца Марковца

Стање коловоза на мосту и приступне рампе су посебна прича. Коловоз има много ударних рупа а приликом уласка и силаска са моста неопходан је додатни опрез. Конструкција моста је зарђала што додатно доприноси утиску као да улазите у напуштено место, како рече један туриста који је дошао да обиђе манастир Манасију и друге знаменитости ресавског краја.

Можда ће некоме, нарочито онима који политичку кампању граде на обећењима о новом мосту, овај текст изгледати малициозан и тендециозан али он је истинит. Замислите да се о уређењу овог простора договоре две општине и Железнице Србије. Тада би уместо шибља цветале руже, мост био офарбан, а коловоз поправљен. Саобраћај преко моста је интензиван па су честе гужве и на прелазак се увек чека, нарочито када се затвори због наиласка воза.

Пошто је туризам у Свилајнцу последњих година приоритет требало би више пажње поклањати оваквим проблемима са којима се туристи срећу при доласку у град. Велика средства су уложена и улажу се у развој туризма, па овакве слике са уласка на територију општине треба избећи. Нама је ова слика свакодневна па можда и не обраћамо довољно пажње на овакве проблеме док туристи који први пут долазе у Свилајнац још пре уласка у општину запажају овај проблем. Зато би одговорни и надлежни за овај део пута требало што пре да предузму одговарајуће мере како би променили изглед  и пре свега побољшали безбедност путника.

https://twitter.com/resavskipostono/status/1027559015159685120

Текст и фото: Р.П.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019