Наше домаће ствари   Мито и К, учитељ

То је нама наша борба дала…

Демонкраторске промене, пут у бољи живот, 1000 евра плате за љубитеље празних прича. Процвета економија, пољопривреда, здравство и нарочито просвета. Све је виртуелно само је власт опипољива, слава и богаћење се подразумевају.Пензије скочиле, а пензионери за „певају“, фабрике им распродаше и децу кући послаше. Сада се отварају фабрике за десет радника, а зтварали оне од петсто па навише. Народне кухиње раде само у граду, потспешује се останак на селу јер тамо остали само стари и болесни који се сналазе.
Срби буне дизали и ратове добијали, говече топове вукло рањене и нејач поревозило, војску хранило, а данас рогате стоке на селу никад мање. Деца је виде само на тетрапаку и мисле да је љубичасте боје. Промовишу се енергетски напитци, а дедови са шљивовицом Албанију пешке прошли и направили највећу државу на Балкану. Нема АИК-а и ПИК-а, задруге остављене на милост и немилост. Домаћини полако гасе светла и села тону у мрак. Све је мање домова где се свећа пали о слави.Код нас овладао „коров“, тренутно то се најбоље прима.
Нова елита израсла после „поштене“ приватизације заузела Дедињски вис. Има ли данас богаташа у Србији, а да мирно спава. Стекоше шетњама авенијама и булеварима. Данас децу уче да им се преци џаба борили против окупатора. Нису требали фабрике да граде и куће јер данас све је проћердано, а у пашалуку иду на пркно прајд. Зар је могуће да ми из земље мита и корупције и поштене власти идемо код њих, а не они код нас.
Ријалити програми завладали у земљи Србији затворени 24 часа лају једни на друге. Деца жртве транзиције или углед у глобалном свету. Нема времена да се брине јер сада поглавље 35 надире, САНУ оману, збогом колекво потписа елита наша. Бранковића ће наћи потомци елите и за 50 година их рехабилитовати и прогласити за првоборце ЕУ – вредности. Нашу историју џаба учимо кад је ревидира ко хоће, џелати постају жртве и обрнуто, а на крају сви добију пензије и траже дедовину муком стечену. Код нас Срба нема издајника и потурица ми то гумицом бришемо.Србија данас болује од сиромаштва и повређеног поноса. Да ли ћемо после ове демонкратије и „благостања“ имати више жртава него после великог рата. Умно препарирани, деградирани издани од своје државе теже се лечи и дуже траје. Ђуре нема а и никога не помиње, чак ни у ријалити шоу да каже „остајте овде“ већ омладину саветују да иду у ЕУ-рај.
Следи наставак „Стиже мајка Тереза на белом коњу“ у Дино сити.

РП

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019