Беле покладе

Беле покладе

Последња недеља пред велики пост се зове „бела недеља“, а последњи дан ове недеље „беле“ или „сирене“ покладе.

Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара“, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.
Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“). Постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.
На беле покладе је постојао обичај да се гата, нарочито помоћу јаја.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019