Представљање књиге „Бригадири Свилајнца на омладинским радним акцијама

Други рецензент новинар Раде Ђорђевић, указао је на мукотрпан рад аутора на прикупљању грађе, која је небригом и немаром уништена, али је од заборава сачувана епоха велике обнове ратом опустошене државе. Посебно је указао да су се некада о омладини бринуле многобројне организације, а данас је то сведено на минимум. Могу се и у томе тражити узроци девијација код младих који се у периоду транзиције не сналазе. Нажалост мало је места где се млади могу окупљати, налик на домове омладине, разне манифестације или друге активности при културним и спортским центрима.

Промоцију је отворила мр Јелена Томић, директор Ресавске библиотекекоја је суиздавач са Културно просветном заједницом Србије. Отварајући редак скуп бивших бригадира, аутора и гостију истакла је вредност штампања јединствене до сада публикације о радним акцијама у Свилајнцу и шире.

У име бригадира успомене на свилајначке гимназијалце бригадире евоцирао је Петар Робинац, тада командант састава бригаде са 114 омладинаца, Ресавска средњешколска бригада, формирана од Среског комитета омладине Свилајнац за радну акцију изградње Фабрике каблова у Светозареву 1952. године.
Свилајначка омладина билиа је у саставу омладинских бригада са подручја поморавских општина и у саставу општина других крајева ондашње Југославије. За организовање бригада најзначајнију улогу имала је традиционална бригада Лаза Стојановић из Свилајнца у којој је, из године у годину, учествовало више од пет хиљада младих. Радили су напорно и за испуњавање и пребацивање норме на радилиштима проглашавани вишеструко ударничком бригадом а појединци су проглашавани ударницима.

Међу учесницима било је и вишеструких учесника, а такође и више пута са ударништвом. Међу њима су Душан Обиђановић 22 учешћа (17 ударништва), Зоран Обрадовић, Градимир Обиђановић и Ралић Миодраг са по 13 учешћа, Владимир Јовановић 11 и Микица Вукић и Рајко Митић са 10 пута.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019