У сусрет лету

У сусрет лету

Етно село Стари Пантелејмон

   Почиње сезона годишњих одмора. У нашим туристичким агенцијама и ове године најпопуларнија дестинација је Грчка. После недавних немира на северу Македоније пут кроз ову бившу југословенску републику је поново безбедан.

   Већина српских туриста по традицији се одлучује за летовање на Халкидикију или у Олимпској регији. У агенцијским понудама у летовалиштима нуде се разни излети, шопинг туре до Солуна, обилазак манастира и занимљивих места. Уколико путујете сопственим аутом бићете у предности јер можете обићи места у околини која вам се учине интересантним. За оне који на одмор одлазе у Олимпску регију препоручујемо посету етно селу Стари Пантелејмон.

   Село је смештено на обронку Олимпа у близини Платамона. У њему има мноштво прелепих старих али и потпуно реновираних кућа у комбинацији дрвета и белог камена. Типично грчко планинско село очувало је изворну македонску архитектуру до данашњих дана. У 19.веку било је уточиште грчких клефтеса-хајдука, у борби против Турака. Саграђено је на 450 метара надморске висине и има свега тридесетак сталних житеља.

   До пре десетак година куће су биле потпуно пропале и напуштене. Пошто се село налази четири километара изнад ауто пута Грци нису имали намеру да улажу новац у обнову села. Локално становништво прича како су туристи, углавном Немци и Енглези средином деведесетих година „открили“ село, одушевљено покуповали старе куће и реновирали их, поправили камене улице. Највећи део села сада је власништво странаца. Стари Пантелејмон је веома популаран и за грчке и за стране туристе. У лепим тавернама може се појести укусна храна, а у шетњи калдрмисаним улицама купити прави грчки сувенири,лековито и зачинско биље, жестоко пиће, мед, природни сапун. Село је изузетно чисто, препуно цвећа и шармантних сувенирница.

   Пут до села је пун кривина па је обавезна пажљива вожња. На крају асфалта је паркинг који се не наплаћује а са кога се пружа предиван поглед на Олимпску ривијеру.

 Д. Ковачевић – Ђорђевић

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019