Једини димничар у Свилајнцу

Једини димничар у Свилајнцу

 Они су обучени у црно, са капом на глави и четком на леђима, понекад чађави и са мердевинама у рукама. Увек насмејани, привлаче погледе и симпатије а када их сретну на улици људи се обавезно ухвате за дугме. Димничари у Србији имају дугу историју, више од 150 година. Једини димничар у Ресави Миодраг Вучковић-Миле Врланац у сезони ложења има много посла. Већина оџака је стара  а његово је да створи услове за безбедно ложење котлова и пећи како не би дошло до пожара. За димничаре увек има посла. Највећи број свилајнчана се и даље греју на чврста горива која су ове зиме и најисплативија. Многи га зову пред сезону да им се очисте димњаци али има и оних који га се сете тек када „загусти“. Иако на бициклу долази из села Врлана стиже на све позиве. Стално је у покрету и са људима. Многе овај посао подсећа на нека стара времена али димничари опстају упркос новим технологијама.

Текст и фото: Р.Угрнић

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019