Неки нови домаћини у Србији 2017.

Влада Републике Србије – Програм модернизације школа

Неки нови домаћини у Србији 2017.

Потомци су дужни да чувају оно што им преци остављају и воде бригу да не пропада. Установе и институције, народу потребне, су огледало државе. Школе су један од стубова опстанка народа. ОШ “Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу , одељење у Црквенцу, реновирано је 2016. године, средствима из зајма Европске инвестициоме банке, после 52 године први пут, салонит табле попуцале а кров је годинама прокишњавао. У децембру 2016. године букнуо је пожар, ујутру док су ђаци долазили у школу. Затечени у школи евакуисани су у кафану преко пута. Ватрогасци су угасили пожар који је избио око димњака за парно грејање. Бољи услови за рад у школи, али дође белај.

Па онда долазише комисије, инспекције у комбијима са БГ регистрацијом, експерти да утврде ко је крив за ову бруку. А онда катанац на капији и улазу у школу, после 147 година. И нигде никога, где је “домаћин“?

Димитрије Kатић, наш славни предак 1870. године подигао је прву школу и учитеља је довео да се деца школују и село напредује. Ишколовано три доктора наука. Сада се чека ново реновирање, месецима, већ је јун дошао са кишама и до 30 литара по метру квадратном. Велика рупчага на крову, лимене табле лепршају на ветру, вода јури у ходнике и учионице, акумулира се за лето и врућине. Буђ, влага, прете заразе, као да се ђаци више неће враћати у учионице.

Зар је могуће да се ово догађа на очиглед свих нас, има ли неко одговоран за ову школу, плаћен да се стара и одговара? Kоји би домаћин дозволио да му месецима ,,зјапи“ оволика рупчага над главом да му чељад кисну? Зар нема у држави Србији да неко заштити даље пропадање већ као да је намера да штета буде што већа на школи? Једна је од већих у околини, на два спрата, 85 метара дужине, понос Црквенца од 1964. године, преци зидали за потомке. А ми? Грађани згрожени небригом и немаром одговорних.

Државо, председниче, министре, инспектори, директори, ово је ваше огледало, ми народ плаћамо порезе и не жали се кад су школе у питању. Тражимо поштовање и за ово јадно стање наше школе, одговорност! У име предака и домаћина. Нисте радили и градили, одрицали се, са пољане почињали као ваши преци да вам створе услове за бољи живот, то не значи да се према повереној вам имовини не односите одговорно и са поштовањем. Зар је могуће такво понашање? За функционере школе брига она њима мора да буде светиња, јер је то храм знања и институција. Хоће ли некоме образ да поцрвени због наше школе у Црквенцу? Шта би нам славни преци рекли и како пресудити за ову небригу? Њихов зној пече, штедели и школу саградили. Потомци нису кадри, или не желе да сачувају тековине предака? Да ли ми имамо права да рушимо нешто што нисмо градили?

Р.П.

https://t.co/A3hFvdc1jh https://t.co/9nKMiWGKRp

— resavski postonosa (@resavskipostono) June 9, 2017

https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/473324353003898

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019