Предавање „Историја банатских Срба“
Ознака: историја
Извештај – Нови Сад
Извештај – Нови Сад
– Представљање књиге др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић – Из мог ратног дневника 1914-1919“
У Издавачкој кући Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, у понедељак, 24. децембра 2018. године, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, представљена је књига др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић – Из мог ратног дневника 1914-1919“
детаљ са промоције 
О књизи су говорили:
- Зоран Колунџија, главни уредник Издавачке куће „Прометеј“
- Гордана Буловић, Виши кустос историчар, Музеј Града Новог Сада.
- Драган Видојковић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“
- Др. Слободан Бјелица, историчар, приређивач рукописа
Организатори представљања књиге су били:
- Издавачка кућа Прометеј
- Музеј Војводине и
Васа Ешкићевић (Ириг 1867–Нови Сад 1933), велики сликар, ученик и сарадник славног Иље Рјепина, на глас о аустроугарској објави рата Србији напустио је лагодан живот у Петровграду и ступио као добровољац у редове српке војске, поставши, по сопственим речима: Најсретнији човек што сам доживео да будем српски војник, да се српском Краљу закунем на верност, њему и Отаџбини – мајци Србији и то у тренутку, кад се на њу дигла и ала и врана.
Гордана Буловић, Виши кустос историчар, Музеј Града Новог Сада. 
„У књизи се указује на објављене и необјављене записе сликара Васе Ешкићевића из Ирига о Првом светском рату.
По избијању рата, Васа Ешкићевић се јавио у добровољце и из Русије дошао у Србију. Са српском војском прешао је Албанију, био на Крфу, учествовао у пробоју Солунског фронта…
Био је ратни сликар Прве српске армије, што је, у великој мери,обележило његов сликарски опус. О ратним данима писао је у листовима Србадија и Северна Србија. Део грађе о Првом светском рату остао је до данас у рукопису.
Његови ратни дневници доносе драгоцену грађу, значајну како за проучавање живота и дела Васе Ешкићевића, тако и за разумевање положаја интелектуалца у Великом рату.“
Ратни дневник Васе Ешкићевића је готово пун век био сакривен од очију јавности.
Те вечери заједно смо се сетили ове значајне личности која је живела у Новом Саду од 1918. до 1933. године
Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад
Имејл: srpskidobrovoljci.ns.1912.1918@gmail.com
Веб-сајт: http://srpskidobrovoljcins1912-1918.org/
Фејсбук: Удружење добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – Нови Сад
Како се некада примала плата
Како се некада примала плата
Како се некада примала плата
Како се некада примала плата 
Висина плате уписивала се у платну књижицу, као и сви подаци о породичном додаткуна скупоћу. Уписивани су путни трошкови, порез и чланарина за пензиони фонд. Иземеђу осталих података у платној књижици из 1934.године назначена је и положајна група чиновника приправника.
Р. П.
Краљевић Марко
Краљевић Марко
Краљевић Марко
Споменик Марку Краљевићу 
Маркове куле изнад Призрена
Марко Мрњавчевић (око 1335. — 17. мај 1395), познатији као Краљевић Марко, био је дејуре српски краљ од 1371. до 1395, док је дефакто владао само територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп.
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ
-Удружење грађана-
академик, професор, доктор Зоран Војић
Предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
Други наставак
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
Када је Француска својом топлином и великом љубављу раширила своје руке да у своја недра и на својој територији дочека и прими српску децу и српске професоре, многи од њих замишљали су и доживели да долазе у „Обећану земљу“ и били преплављени неописивом радошћу и усхићењем, па су тада престале њихове егзистенцијалне патње и страховања, јер су били исцрпени и изгладнели на леденим путевима и беспућима Албаније. Превоз од обала непријатељске Албаније до питомих обала топле Француске, извршила је француска флота, уз пратњу и заштиту француских ратних бродова.
Један српски професор, који је пратио и путовао са српском децом, у свом дневнику написао је следеће : „ Ми смо почели да певамо, ми смо полазили у Обећану земљу“, јер су сва деца, и дечаци и девојчице, већ волели Француску,иако је она још увек била далеко, и нису ни крочили ногом на њено тле. Неки аутори овакву појаву описују као манифестацију инстиктивне љубави.
Једна ученица, написала је : „ Још док сам била мала, мени су Французи изгледали као неки велики, диван и чудан народ. Зато у праскозорје једног свежег децембарског јутра, када сам први пут назрела брежуљкасте обале јужне Француске, ја од свег срца поздравих ову земљу мојих снова.“
Један ученик, када је прешао границу возом између Италије и Француске, био је веома срећан и усхићен, те је написао и ове дирљиве речи :„Ја отворих прозор, нагох се напоље, и стадох пожудно да удишем ваздух Француске. Учини ми се да све изгледа необично, планине, шуме и вароши, које сам примећивао под месечином. Мирис цвећа, који је све прожимао, и који је на махове улазио у наш вагон, говорио је : нема више беде за вас, овде је крај ваших патњи. И мирис је рекао истину.“
Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету. Формирањем такозване „Војске Косова“ ситуација у јужној српској покрајини постаје све тежа и неизвеснија.
НОВА КЊИГА У СВИЛАЈНЦУ
НОВА КЊИГА У СВИЛАЈНЦУ
НОВА КЊИГА У СВИЛАЈНЦУ
Поводом сто година од пробоја Солунског фронта, у општини Свилајнац изграђен је споменик солунцима у Ђуринцу, постављене су спомен-плоче изгинулим ратницима од 1912–1918. године у Црквенцу и изашла је књига Зорана Војића „Успомене Митра Ст. Богићевића из Великог рата“ – ратни дневник. Детаљније
ФРАНЦУСКА ПОМОЋ СРБИЈИ
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ
-Удружење грађана –
Одржано предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“
Председник Удружења магистар Јосо Циндрић, поздрављајући присутне најавио је предавање академика, професора доктора Зорана Војића који се између осталих тема проучава и херојску борбу нашег народа у Великом рату.
Академик Војић рекао је да у предавању говори о Французима из оног времена као и чињеници да је током Првог светског рата Србија поднела велике жртве. Тако је четири хиљаде деце, сирочади из Србије било смештено у француске средње школе и хиљаду студената на универзитетима. Надахнуто предавање илустровао је аутентичним документима. У години када се обележава стогодишњица од Великог рата Удружење је овом темом још једном одао пошту нашим прецима и указала на њихову херојску борбу у тешким тренуцима за Србију.
Из предавања академика Војића:
„У новембру 1915 године, када су непријатељске снаге Централних сила у Европи најездом напредовале нa скоро свим фронтовима, истерали су и много српске деце и младих из Србије, којa су евакуисанa у Француску. Тада, Француски Парламент доноси једногласно овакву одлуку : „Француска влада примила је у своје заводе ученике из белгијских гимназија, отеране из своје земље.
Треба указати исто гостопримство и ученицима српских гимназија, којима је непријатељ данас наметнуо исту судбину.“ Тешкоће у самој Француској биле су огромне, јер је ратовала истовремено на више фронтова, али није изгубила своја племенита и хумана осећања, да у исто време чини огромне напоре помажући и другима народима у борби за правду и слободу. Француски министар просвете, тим поводом је рекао : „Ја знам колико ће тешкоћа створити започето дело, али има племенитих послова, за које Француска треба увек да буде спремна. Неће се рећи да смо остали неосетљиви и немоћни спрам таквих несрећа.“
Рачунало се да ће из напаћене Србије, пред страшном бедом, доћи у Француску, неколико стотина ратне сирочади, а дошло их је више хиљада, којима је требало пружити гостопримство. Било је неопходно одмах обезбедити боравишта, прехрану и школовање за више хиљада младих Срба и Српкиња који нису познавали француски језик, наставне садржаје, програме, који су се разликовали доста од наших, школске навике и много тога, што је реметило читав њихов образовни систем, због изненадног увођења великог броја странаца у њихове школе. Али француска школа је савладала тај проблем, врло лако, јер се руководила својом племенитом паролом : „Најнесрећнијима највише љубави“.
Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету.
Присутни су одали признање академику Војићу, наглашавајући да су у предавању наведени подаци који до сада нису били познати широј јавности.
Ресавски поштоноша ће и у наредним текстовима објављивати делове предавања академика Војића, који је и почасни председник Центра за истраживање „Ресава“.
Председник Удружења магистар Циндрић, навео је који су основни циљеви у раду: очување здравља едукацијом становништва, заштита људских и мањинских права. едукација, информисање, заштита животне средине као и хуманитарни рад.
Предавања се организују месечно од стране еминентних стручњака по темама везаним за различите области. Наведена тема је организована у склопу обележавања 100 година од ослобођења у Првом светском рату. На предавањима присуствују чланови удружења и остали грађани по жељи и уз позиве.
Текст и фото: Р. П.
Споменик Мари Ресавкињи
Споменик Мари Ресавкињи
Споменик Мари Ресавкињи
Споменик палим ратницима вароши Свилајнца од 1912. до 1918. године, познатији каоспоменик Мари Ресавкињи, подигло је благородно потомство 1926. године. Дело јевајара Ивана Зајца.
Састоји се од високог мермерног постамента на коме су урезана имена и фотографије ратника изгинулих са овог подручја. На овом постаменту доминира бронзана скулптура девојке у народној ношњи, са високо подигнутом буктињом у једној и ловоровим венцем у другој руци, симболима победе и напретка. За ово уметничко дело позирала је девојка из Свилајнца Зора Милосављевић, касније удата Биџић.
За време Другог светског рата споменик је оштећен. Нова статуа Маре Ресавкиње постављена је поново 1951. Године, а дело је вајара Лојза Долинара, коју је направио према сачуваном калупу првобитне скулптуре.
Споменик се налази на малом тргу који пресеца улицу Стевана Синђелића у Свилајнцу, а народга је прозвао по споменику – Трг Маре Ресавкиње.
Текст из Пословно – туристичког водича општине Свилајнац, у издању Туристичке организације општине 2008. године.
Фото: Р. Ђ.
Орден Карађорђеве звезде
Орден Краљевине Србије и Краљевине Југославије
Орден Карађорђеве звезде Краљевине Србије и Краљевине Југославије је орден којим су одликована лица за заслуге према краљу и отаџбини, у миру и рату. Установљен је 1. јануара 1904. године (по старом календару) као успомена на стогодишњицу Првог српског устанка под Карађорђевим вођством. Орден је са мачевима или без мачева.
Војнички орден Карађорђеве звезде установљен је уредбом 28. маја 1915. године. Добијали су га само војници и борци подофицири. Војничком варијантом Карађорђеве звезде с мачевима одликовано је 3417 лица. Карађорђевом звездом са мачевима је одликован и град Београд, на Спасовдан, 18. маја 1939.
Овај вид одликовања уживао је нарочита права у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији; али се није додељивао након 1945. године, док се у иностраним односима рачунао се као 36. одликовање СФРЈ по редоследу важности.
Из Википедије, слободне енциклопедије
Фото: Р.П.
27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату
27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату
27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату
3. Делегација из Ниша полаже венац 
2.Никола Станковић обраћа се присутнима 
1. Споменик Мари Ресавкињи
Поводом 100 година од ослобођења Свилајнца у Првом светском рату делегације удружења, које негују традицију ослободилачких ратова, положили су венце на споменик палим ратницима , познатији као споменик Мари Ресавкињи. Српска и француска војска су заједно на дан Свете Петке 27.октобра 1918.године протерале окупатора и ослободиле Свилајнац. Интересантно је да је Свилајнац 27. октобра 1915.године био окупиран од стране Немаца.
После тачно три године страдања стигла је слобода, а благородно потомство подигло је споменик 1926.године. На мермерном постаменту урезана су имена и постављене фотографије 353 војника изгинулим са овог подручја.
Иначе српски народ је поднео велике људске и економске жртве. Погинуло је милион и триста хиљада људи, двеста шездесет хиљада је рањено.
4. Делегација из Деспотовца полаже венац 
5. Делегација општине Жабаре полаже венац. 
Детаљ са постамента 
Детаљ са споменика
Србија је много платила слободу. Јунаштву наших војника дивили су се и непријатељски генерали. Велики пријатељ српског народа Арчибалд Рајс у књизи „Чујте Срби“ написао је да се највише чувамо сами од себе. Нажалост ово упозорење нисмо схватили озбиљно ни до данашњих дана. Неопходно је да се више поштујемо и међусобно уважавамо рекао је један од присутних на данашњем полагању венаца.
Венце су положиле делегације Удружења добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Ниша, Деспотовца, Жабара и Свилајнца.
Присутне је поздравио и подсетио на славне дане ослобођења председник Удружења добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“из Свилајнца Никола Станковић, а пригодан рецитал припремили су гости из Жабара.
Р.П.