Из архива – Црквеначка палета 2008.године
yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131svilajnac
Svilajnac je mali grad na obalama Velike Morave i Resave 100km od Beograda u srcu Srbije.
Поводом седам година од оснивања Српске напредне странке у Београду је одржана свечаност којој су присуствовали страначки лидери и представници из општинских одбора из Србије.
Међу присутнима су били Марија Стевановић, директор ТЕ Морава из Свилајнца у чијој кући је и основан свилајначки општински одбор, и Златан Добросављевић. Тада је послата иницијатива за формирање одбора. Из врха странке професор Радмил Црњаковић је изабран за повереника, а касније и за председника.
После слабих резултата на локалним изборима. и прикључења групе грађана распуштен је одбор и постављена су два повереника. На страначким изборима 2015.године изабран је нови председник општинског одбора. На кампању и ток гласања уложена је жалба страначким органима. Екипи Тв Ресаве је прво забрањиван рад, а касније су и ометани у раду. Иначе Тв Ресава је 2008.године снимала оснивачке скупове СНС у Великој Плани и Смедеревској Паланци.
Председник Републике Србије Томислав Николић и Марија Стевановић
Преузимањем одговорности за вођење државе СНС је широм отворио врата за све способне, образоване и поштене кадрове. Из врха странке су најављиване промене и смене за неспособне.
Председник странке је најавио: „Оне који само траже функције и положаје, сменићемо на страначкој скупштини у јануару и поставити нове и вредне људе.“
Очекују се и промене у Главном одбору странке. Велика су надања грађана да ће огромно поверење које је дато страци на изборима дати резултате у економској стабилности земље и истрајности у вођењу спољне политике.
Са свечаности је упућена јасна порука да се морају прочистити редови странке и дати шанса способнима и образованима који знају умеју и хоће.
Колико се успело у унутарстраначким реформама врло брзо се може видети на предстојећим изборима.
Оснивачи СНС из Свилајнца дошли су на свечаност да чују смернице за даљи рад из врха странке и председника Александра Вучића.
[FinalTilesGallery id=’5′]
У Чачку је одржана Регионална конференција о женском предузетништву под називом Независне и запослене. Организатор конференције, на којој је учествовало око 120 предузетница из Србије и Црне Горе је Удружење пословних жена „Надежда Петровић“ из Чачка.
Кроз три дебате говорило се о женама у бизнису и проблемима са који се суочавају, женама у политици и на руководећим положајима и омладинском предузетништву.
Горана Танасковић из Пословног удружења Надежда Петровић подсетила је да је ово удружење основано пре шест година са идејом да број предузетница расте из године у годину. Нажалост, тај проценат није повећан у протеклом период.
-Проценат је остао исти, око 25 одсто регистрованих друштава воде жене. Женске фирме се углавном односе на услуге а оне су мање плаћене. Самим тим немају могућност да финансирају бољу производњу која би их одвела на друга тржишта. Жене су мање склоне ризику па их можда зато мање има али су боље платише и редовније испуњавају своје обавезе. У тој почетној фази, жене немају у својим рукама имовину и немају хипотеке на које могу узети кредит, истакла је Горана Танасковић.
Министасртво за рад и социјалну политику је за последњих годину дана израдило разне планове и програме за помоћ женама предузетницама.
– На томе се вредно ради и жене преудзетнице су осетиле бољитак од неких нових мера које доносимо. То је сваки вид помоћи, сугестија, информација у вези отварања посла и самог вођења посла. Желимо да стимулишемо жене у Србији да иду напред, да се отварају радна места јер су веома успешне и енергичне, наводи саветница у министарству Беатрис Грозданић.
Председник Регионалне привредне коморе Краљево и један од најуспешнијих привредника у Србији Петрашин Јаковљевић, каже да је предрасуда о женама у бизнису данас мање него што је то било раније. Према његовом мишљењу, жене су данас равноправне, али им треба више храбрости и подршке, пре свега од мушких колега али и државе како би се осмелиле у бизнису.
– Сигурно је да треба да постоји подршка финансијске природе и стимулативне пореске политике које би омогућиле да се жене што више охрабре и оснаже у бизнису. У досадашњем раду са женама видим да су оне вредније, радније и прецизније у односу на мушкарце. Као личностима им недостаје више храбрости, каже Јаковљевић.
Да се жене предузетнице и даље суочавају са предрасудама у пословном свету, чули смо од прве директорке у производњи електричне енергије Марије Стевановић која се налази на челу Термоелектране Морава.
– Прва сам жена директор у производњи електричне енергије. У првом тренутку је било необично, колегама је било мало чудно. Сусретала сам се са предрасудама. Временом сам се наметнула пословним резултатима, и мислим да свако треба да буде професионалац. Више жена је неопходно на свим местима у ЕПС-у, на руководећим местима и у свим делатностима, каже директорка ТЕ Морава Марија Стевановић.
Како се могло чути на скупу, женско предузетништво је један од најмање искоришћених ресурса економског раста, не само у Србији, већ и у читавој Европи, због чега је подршка његовом јачању важан задатак свих актера друштва. У том смислу, важна је кредитна подршка од финасијских институција, што је последњих година све присутније. Тако Европска банка за обнову и развој планира да са 20 милиона евра допринесе креирању кредитних линија за подршку женском предузетништву преко локалних банака у земљама западног Балкана, док је Влада Шведске обезбедила додатних 3,6 милиона евра за јачање капацитета институција како би помогла банкама у региону у развоју финансијских производа који испуњавају специфичне потребе женског предузетништва, али и обезбедила предузећима којима управљају жене знање које им је потребно за развој и унапређење пословања. За овај програм на располагању су и средства другог донора, Луксембурга, у укупном износу од 1,5 милиона евра.
Полагање венаца у Црквенцу
На гробљу у Црквенцу, селу надомак Свилајнца налази се споменик нареднику, артиљерцу Милошу Стевановићу из Пирота, студенту технике у Минхену, који се одазвао позиву да брани своју отаџбину. Са положаја „Ђурђева главица“, виноградско брдо изнад села Црквенца, чета наредника Милоша је 14. октобра 1915. године дејствовала топовима према Свилајнцу по немачкој претходници. Тога дана од гранате испаљене са непријатељског положаја погинуо је наредник Милош, артиљерац треће чете, трећег батаљона, осмог пука Дунавске дивизије. Саборци и мештани сахранили су га на сеоском гробљу, а јединица је наставила преко села Војске пут Јагодине.
Учитељ Светолик Милошевић, родом из Кушиљева био је у чети у којој је Милош био командир и саборац. Он је обавестио његову мајку Кристину, учитељицу из Пирота, где је њен син јединац сахрањен. Учитељ Света, како су га Црквенчани звали, 1922. године долази на службовање у основну школу са супругом Милицом, где је остао до 1930. године и он се бринуо о гробу свог командира. Мајка Кристина је често посећивала гроб свога сина и била гост у школи учитеља Свете и његове супруге Милице. Она је одлучила да не ремети вечни мир свога сина, већ му је подигла споменик. Приликом прикупљања новца за изградњу цркве у селу у периоду од 1921. до 1928. год. Кристина је марта 1925. приложила на име свога сина Милоша 1.000 динара за цркву, што је био један од највећих појединачних прилога.
Полагање венаца у Црквенцу
Милош и данас почива на црквеначком гробљу, а о његовом споменику брину радници и пензионери Подрума „Навип“ из Црквенаца и МО Удружења. На дан погибије обишли су Милошев гроб и положили венац учитељ у пензији Миливоје Милисављевић и Драги Живановић.
О биткама 1915.године на овом подручју и погибији наредника Стевановића окупљенима је говорио професор Никола Станковић председник Удружења. Изведен је и пригодан програм глумац Театра „Ресава“ из Деспотовца Мирољуб Ивановић и трубач Божидар Младеновић. Помен је служио месни свештеник Стеван.
Наредник Милош Стевановић почива у миру окружен својим саборцима из Великог рата, на црквеначком гробљу.
Из Црквенца, као и многих других села у Србији, отишло је много војника и добровољаца да бране част народа и отаџбине. Из рата се није вратило 73 житеља, махом младих који су положили своје животе на олтар отаџбине. Њих 105 су имали ратне среће, храбрости и вештине, да се врате кући, неки тек 1920.
Председник МО Удружења Црквенац Мирољуб Спасојевић посетио је на храбре ратнике из Великог рата, као и о иницијативи да се свима њима, после 100 година, црквенчани одуже подизањем споменика у центру села.
Фото и текст Р. Ђорђевић
Манастир Јаковић – ХРАМ АПОСТОЛА ЈАКОВА
[FinalTilesGallery id=’8′]
фото Драган Ђ. (Ђоле бициклиста)
https://plus.google.com/114271628359528599237/posts

фото: Р. Живановић
Пројектом „Петрија ресавска“, као документарним материјалом обележи ће се 35 година од снимања филма „Петријин Венац“ (1980) Срђана Карановића, као и 40 година од изласка првог издања романа „Петријин венац“ (1975) Драгослава Михајловића. Снажна прича о судбини и тешком животу рудара присутна је и данас. Намера, носиоца пројекта Удружења грађана „Буђење 35213“ и ТВ Ресаве је да се подсетимо на прошлост и вредна уметничка остварења роман и филм. Носиоци пројекта планирају и да укажу како се данас живи од тешког рударског посла и како изгледају предели где је сниман филм 1980.године у Сењском руднику. Биће то и својеврсна прича о Деспотовцу и Горњој Ресави и могућностима развоја свих проивредних грана.
Петријин венац
Филм би се састојао од три дела:
Први: подсећање на роман, филм и Сењски рудник пре 40 година,
Други: урадиће се бројни интервјуи са писцем романа Драгославом Михајловићем, режисером Срђаном Карановићем и глумачком екипом, Мирјана Карановић, Марко Николић, Зоран Симјановић, Владета Јанковић и др.
Трећи: Данашње време живота и рада у Сењском руднику. Каква је перспектива овог живописног места.
Сва три дела би се мнотирала у једну питку причу о прошлости али и будућности.
Завршни део активности је приказивање документарног филма у Сењском руднику, Деспотовцу, Београду другим местима широм Србије и региона, а био би и дистрибуиран другим телевизијама на емитовање.
Партнерски тим Удружења „Буђење 35213“ и ТВ Ресава спреман је да изнесе овај уметнички пројекат, а ангажоваће и одређени број стручих лица као консултанте на пројекту.
Молимо све оне који имају у приватним архивама документа (текстове, фотографије и др.)или су сведоци снимања филма да нам се јаве. Такође позивамо да нас финансијски подрже сви заинтересовани који могу и желе да учествују у реализацији овог пројекта.
Координатор пројекта Ђорђе Маленовић