Специфичност Лефкаде је боја мора, која са источне стране, која “гледа на копно” тамно је зелене боје, провидно, чисто и топло. Са те стране су места Нидри, Никиана, Лигниа и Порос. док су плаже шљунковите, са боровинм шумама или жалосним врбама, те маслињацима. Једна од најлепших плажа је Десими. Са западне стране море је бледо тиркизно, да би, даље и при већој дубини добило карактеристичну тамније плаву боју. Сва места на острву имају своје специфичности и дражи које вреди осетити, од плажа и пијаца, до локалних гостиона и ресторана, са пријатним и љубазним особљем.
Поводом Дана Русије 10. јуна у Амбасади Русије у Београду одржан је пријем, коме су присуствовали највиши српски званичници: председник Томислав Николић, потпредседник Владе, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар одбране Братислав Гашић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар привреде Жељко Сертић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе Иван Тасовац, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар без портфеља Велимир Илић, министар без портфеља Јадранка Јоксимовић, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, посланици Народне Скупштине Републике Србије, ветерани Великог Отаџбинског рата као и бројни представници руско-српских невладиних организација,културни и јавни радници, привредници, носиоци локалне власти и чланови дипломатског кора.
Међу присутнима су били Марија Стевановић, директор ТЕ „Морава“ и Дејан Ненадовић, председник општине Деспотовац, која има веома изражену сарадњу са Руском федерацијом.
Сваке године у јуну нове али и старе генерације ученика прослављају дан када су завршили средњошколско образовање. Поново седају у клупу и евоцирају успомене.Најтеже им је када виде колико их је остало. Тако су Бранка Ђурковић, возач и Добрила Милојевић сувозач, дошле на прославу. Бранка живи у Београду, а Добрила у Крагујевцу. „Фића“ из 1982. године је Бранкин миљеник, каже да је никад није изневерио а путовала је са њим до Атине. Возачку дозволу има од 1969. године.
Желимо им још пуно матурских прослава и срећну вожњу.
Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру.
Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.
Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби[3].
После ове погибије нишки паша наредио је да се све српске главе одсеку и однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је наредио да се сазида Ћеле-кула. И дан данас овај споменик палим чегарским браниоцима налази се у Нишу и претворен је у спомен обележје.
