Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
svilajnac | - Part 55
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Споменик наредника Милоша Стевановића у Црквенцу,

Сећања на наредника  Милоша Стевановића у Црквенцу

 

Споменик наредника Милоша Стевановића у Црквенцу
Споменик наредника Милоша Стевановића у Црквенцу

Из Црквенца, као и многих других  села у Србији, отишло је много војника и добровољаца  да бране част народа и отаџбине. Из рата се није вратило 65 житеља, махом младих који су положили своје животе на олтар отаџбине. Њих 105 су имали ратне среће, храбрости и вештине, да се врате кући, неки тек 1920. На црквеначком гробљу је и споменик нареднику, артиљерцу Милошу Стевановићу из Пирота, студенту технике у Минхену, који се одазвао позиву да брани своју отаџбину. Са положаја „Ђурђева главица“, виноградско брдо изнад села Црквенца, чета наредника Милоша је 14. октобра 1915. године дејствовала  топовима према Свилајнцу по немачкој претходници. Тога дана од гранате испаљене са непријатељског положаја погинуо је наредник Милош Стевановић, артиљерац  треће чете, трећег батаљона, осмог пука Дунавске дивизије. Саборци и мештани сахранили су га на сеоском гробљу, а јединица је наставила преко села Војске пут Јагодине.

Учитељ Светолик Милошевић, родом из Кушиљева  био је у чети у којој  је Милош био командир и саборац. Он је обавестио његову мајку Кристину, учитељицу из Пирота, где је њен син јединац сахрањен. Учитељ Света, како су га Црквенчани звали, 1922. године долази на службовање у основну школу са супругом Милицом, где је остао до 1930. године и он се брине о гробу  свог командира.  Мајка Кристина је често посећивала гроб свога сина и била гост у школи  учитеља Свете и његове супруге Милице. Она је одлучила да не ремети вечни мир свога сина, већ му је подигла споменик. Приликом  прикупљања новца за изградњу цркве у селу у периоду од 1921. до 1928. год.  Кристина је  марта 1925. приложила на име свога сина Милоша 1.000 динара за цркву, што је био један од највећих појединачних прилога.

Милош и данас почива на црквеначком гробљу, а о његовом споменику брину радници Подрума Навип из Црквенаца. Наредник Милош Стевановић почива у миру окружен својим саборцима из Великог рата, на црквеначком гробљу.

                                                   „Скоро је било – још људи знају 

                                                                    још се старци тога сећају

                                                                    када се оно Србија мала

                                                                    снажити  стала.

                                                               …………………………………………….

                                                                   Скоро је било још спомен живи

                                                                   да му се Србин поносом  диви“.     

                                                                                                  Драгомир Брзак

РП

Све мање стада на српским пашњацима

Шишање оваца, породица Здравковић, Суботица, код Свилајнца,

 

  • Шишање оваца, породица Здравковић, Суботица, код Свилајнца
  • Шишање оваца, породица Здравковић, Суботица, код Свилајнца
  • Шишање оваца, породица Здравковић, Суботица, код Свилајнца,
  1. 1
  2. 2
  3. 3

У селу Суботици код Свилајнца  све je мање домаћинстава који гаје овце. Углавном  кажу не исплати се. Већина младих из села је на раду у иностранству, а они који су остали у том послу нису нашли рачуницу. Овца се храни   целе године и када  труд треба да се исплати јагњићима је ниска  цена. Породица  Свете Здравковића гаји петнестак оваца, углавном за своје потребе, а вишак јагњади врло брзо прода. Да им је цена  већа Света би увећао стадо. Домаћин нам је рекао да овце гаји из хобија и да има заграђене ливаде и вођњаке где се оне напасају, јер би га плаћање чобанина одвело у губитак. Захваљујући њиховој паши нема  кошења, а оне очисте и годинама запуштене површине. За потребе исхране оваца обрађује два хектара земље. Осим механике, којом се професионално бави, гајење оваца за њега је  одмор за „душу“.

Стадо од петнестак  оваца, спретно  маказама сваког пролећа шиша Јон из Румуније који годинама долази у овај крај на „привремени“ рад. Док их шиша овце мирују, а сређује им и чисти папке. Са неколико врста маказа, које мења током рада, „берберин“  за овце за двадесетак минута је комплетно  среди.

Шишање оваца  за  домаћинство Здравковића је и прилика да се укућани,родбина и пријатељи окупе и прославе Ђурђевдан уз жеље за бољом и берићетнијом годином. Овај пример многи би могли да следе па макар и из хобија. Испалти се.

РП

Бој на Чегру

Бој на Чегру
Стеван Синђелић

Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру.
Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.
Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби[3].
После ове погибије нишки паша наредио је да се све српске главе одсеку и однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је наредио да се сазида Ћеле-кула. И дан данас овај споменик палим чегарским браниоцима налази се у Нишу и претворен је у спомен обележје.

извор  http://sr.wikipedia.orgр

Сарадња руских и српских предузетница

КЛУБ ПРВИХ ЖЕНА

Пословна асоцијација “Клуб првих жена” била је домаћин делегацији жена предузетница из Санкт Петербурга, представницама асоцијације Бизнис Петербуржанка. Сусрет је уприличен у Привредној комори Београда и том приликом сурушке и српске предузетнице представиле активности својих асоцијација, као и законодавни оквир и привредно окружење у коме послују. Детаљније

Вести из медија

Тања Фајон

Извор: Танјуг, 

Тања Фајон
Тања Фајон

 

 

Тања Фајон: Забрињавајуће стање у медијима у Србији

Facebook UNS
Facebook UNS

 

 

Посланица Европског парламента Тања Фајон изјавила је данас на трибини о медијима у Србији да је стање у тој области веома забрињавајуће и да би власти морале више да раде да се то поправи.

„Новинари се суочавају са претњама, насиљем и политичким и економским притисцима“, рекла је Фајон на трибини „Невидљива рука аутоцензуре“ која је данас одржана у седишту ЕП у Бриселу и додала да су прави власници многих медија непознати, као и начин на који се они финансирају.

Представници медија и невладиних организација из Србије пожалили су се на преосетљивост власти на сваку врсту критике, као и на поплаву „ботова“ у коментарима и на друштвеним мрежама, чиме се обесхрабрује отворена дискусија о политичким питањима.

Маја Васић-Николић из Независног удружења новинара Србије је указала да је пакет медијских закона, који је Скупштина у начелу усвојила прошле године, у складу са европским стандардима, али да се они споро и недоследно примењују док се у пракси готово ништа не мења.

У сличном тону је говорио и Горан Милетић из организације „Браниоци људских права“, који је констатовао да се ситуација у медијима развија по принципу „један корак напред – два назад“, док се Светлана Вучинић Месаровић у име портала „Пешчаник“ пожалила да још нису откривени хакери који упорно нападају тај сајт.

Фајон је изразила жаљење што су српски министар културе Иван Тасовац и високи представници Европске комисије у последњи час отказали учешће на трибини, због чега је дискусија изгубила важну димензију.

„Имам утисак да ми којима је стало до људских права у региону водимо усамљену битку и превише разговарамо сами са собом“, рекла је словеначка посланица, која је и сама низ година била новинарка.

 


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481