ПОЛОЖЕН ВЕНАЦ НА СПОМЕН-БИСТУ
Ознака: други светски рат
Сећања на Народног хероја
Сећања на Лазара – Лазу Стојановића Народног хероја из Ресаве
ДетаљнијеГОДИШЊИЦА СМРТИ НАРОДНОГ ХЕРОЈА
ГОДИШЊИЦА СМРТИ НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЛАЗЕ СТОЈАНОВИЋА
ДетаљнијеУ Црквенцу обележен дан ослобођења од фашизма
У Црквенцу обележен дан ослобођења од фашизма
Венци на спомен плочи
У Црквенцу обележен дан ослобођења од фашизма
За дан ослобођења од фашизма у Свилајнцу 8.октобра положен је венац на спомен плочу жртвама погинулим у другом светском рату 1941-45. Године, на згради Дома културе у Црквенцу уз присуство фамилије и грађана, а у организацији Општинског одбора Субнора Свилајнац и месног одбора Црквенац.
Спомен плоча палим борцима. 
О борби против фашизма, страдалим борцима у НОБ-у на фронтовима у Босни и Срему, као и жртвама фашистичког терора говорио је потпреседник Субнора Србије пуковник Жељко Зиројевић.
Немци су 15 маја 1944. године блокирали Црквенац после ликвидације Мајора Колмана, команданта позадине за Поморавље са седиштем у Јагодини. Ликвудацију је извршио испред Општине Црквеначке Јово Граовац, избеглица из Босне, члан летеће бригаде четничког војводе из Ресаве Вукашина Петковића. Незнајући шта се догађа у селу домаћица Ружа Коруновић се враћала са Мораве из Лапова преко њива где су је опазиле немачке трупе и ликвидирале. Село је избегло одмазду, стрељање талаца, сто за једнога, јер до смираја дана нису могли да утврде место ликвидације па су се повукли према Јагодини. Нико није признао, а солунци на челу са Томом Јовановићем, носиоцем Карађорђеве звезде су гарантовали да ничега у селу није било што је немачки командант поверовао.
2. Потпредседник СУБНОР-а Србије пуковник Жељко Зиројевић. 
Сељани су побегли из села, одводећи жене и децу по колибама у виноградима, на Хуму, преко скеле на Морави код рођака у Марковац и Лапово. Владао је велики страх, сећа се Снежана Богићевић која се као дете склонила са својима.
Но убрзо је сванула слобода, Руске трупе Црвене армије су 8.октобра ослободиле Црквенац где су у Задружном дому и школи сместили санитет и рањенике. Црквеначки подрум вина даровао је ослободиоце заједно са њима славећи победу над Фашистима. Рањеници су после ослобођења Београда 20. октобра напустили Црквенац.
Фото Б. Живковић
Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату
Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату
Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату
Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату
После четири године рата оклопне јединице Пете самосталне гардијске моторизоване стрељачке дивизије, под командом пуковника Завјалова, имале су задатак да до 8.октобра дођу у реон Свилајнца. Делови ове дивизије су планираног дана око 16 часова из правца Кушиљева, без икаквог отпора ушли у Свилајнац. Исте вечери запосели су планирану линију Свилајнац- Црквенац-Гложане.
У књизи Миодрага Ковачевића “Фудбал у Свилајнцу“ аутор је, као очевидац, описао долазак руских трупа у Свилајнац: „ Осмог октобра 1944. године је била недеља. Дан леп, тихо време, сунце је грејало као усред лета. Ми, деца, у данашњој улици Милентија Поповића, таман смо направили договор за поподневно окупљање пред одлазак кућама на ручак, када су из правца Жабара на улазу у Свилајнац на, у то време пристојној висини, прелетела два авиона и испалила по један хитац, вероватно из својих топова.
Наступање Црвене Армије у Југославији и ослобођење Београда, од 28. септембра до 21. октобра 1944. године
Прекинули смо договор, јер је у том тренутку из правца кафане „Орач“ трчећи до нас стигао Александар – Аца Матејић, вичући : „ Ево су Руси! Иду од Бука!“ Сви смо заборавили на глад, окренули смо се и трком на улицу која води из центра вароши према Кушиљеву, први смо дочекали Русе. На челу колоне је моторциклиста предводио јединице које су долазиле из правца Кушиљева. Било је свакојаких возила. Данас се не сећам шта је све прошло, али знам да је то улажење у град трајало читав тај дан и ноћ.“
У току ноћи са јединицама Црвене армије стигли су и делови седме бригаде двадесет треће српске дивизије. Одмах по ослобођењу Свилајнца огромна ратна техника Црвене армије била је, због немогућности пребацивања на леву обале Мораве, распоређена по периферији и околним селима.
Поводом Дана ослобођења Свилајнца на споменик у Топољару палим борцима и жртвама фашизма делегацијe СУБНОР-а одају пошту минутом ћутања и полагањем венаца.
Да ли је тело мајора немачке војске закопано у околини Црквенца?
Из историје Свилајнца
(Не) откривене тајне из Другог светског рата
Да ли је тело мајора немачке војске закопано у околини Црквенца?
Други део
(Не) откривене тајне из Другог светског рата
