Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
медији, издаваштво, вести, | - Part 13
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Ко треба да одржава споменик Стевану Синђелићу ?

 

             Недопустиво велика оштећења на текстуалном делу споменика, на мермерним плочама око расвете, кишним пропустима, а на стазама око споменика просуто је уље. Ружна слика за све туристе и житеље општине.

             Да ли то бледе сећања на ресавске јунаке и војводу нарочито ако се има у виду да су „Синђелићеви дани“ ове године трајали само неколико сати.

 

Р. П.

Време је за „опасуљивање“ браћо

          Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.

            Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.

Мито и К учитељ

Стари и нови храст

             Запис Стари храст у Марковцу налазио се недалеко од ауто пута Београд – Ниш. Постао је одредиште за скретања према Свилајнцу, Рачи, Марковцу и другим местима. Ресторан у његовој близини носи име „Стари храт“ и омиљено је одмориште за туристе који долазе из далека.

Храст који је пао у Марковцу.
Нови храст који је засађен након пада старог.

            Времешни храт је дотрајао и пао, али је у близини посађен нови који је почео да доминира величином. Остатци старог су остављени на месту где је и пао.

             Нажалост у Свилајнцу у улици Браће Југовића је посечен храст стар преко 40 година због изградње тротоара. Није угрожавао стари добро очувани тротоар нити саобраћајницу. Остаје нејасно коме је стало да га посече када се зна колико свако дрво значи за чистију и здравију околину. Некада су се домаћице одмарале у његовом хладу по повратку са пијаце. Данас када темпаратуре достижу и 40 степеи у хладу усијани плочник више није место за предах. Долазила су и деца из вртића да се упознају са овом врстом дрвета.

Храст у Свилајнцу који су посекли.

              У другим још прометнијим улицама у центру општине сува стабла стоје и по неколико година. То општинарима несмета а ружи слику општине која много улеже у туризам.

Р. П.

 

Искривљени саобраћајни знаци

             Знаци на којима се налазе упутства за паркирање постављени су у ужем центру општине Свилајнац. У улици Браће Југовића два таква знака накривљена су у лево. Радници су их вероватно добро поставили али шта се десило касније остаје непознаница.

            Када је реч о саобраћајним знаковима уопште уништавају се исписивањем графита, лепљењем огласа или  политичким порукама. Често саобраћајни знаци зарасти у коров или грање па се и невиде.

             Да ли ће и када наведена два саобраћајна знака бити поправљена видећемо у наредном периоду. У сваком случају руже слику улице која је недавно добила нови тротоар, а изгубила да непотребно посечена дрвета липу и храст.

Р. П.

Oтворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ у селу Хајдучица

          На дан храмовне и сеоске славе Сабора Светог архангела Гаврила, 26. јула 2021. године, у манастиру Хајдучица у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Детаљ са изложбе.

           Повод за отварање изложбе је био обележавање стогодишњице од почетка колонизације српских добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније у Банат, Бачку, Барању, Срем и Славонију. Најинтензивније досељавање је били између 1921. и 1923. године.

          На отварању изложбе говорили су Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“ и Никола Дангубић, потпредседник Удружења Добровољци – Хајдучица 1921-2021.

          Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ уз стручну подршку историчара др Милана Мицића.

 

Р. П.

Стари ,,моћни“ фића

Био је у саставу возних паркова полиције, домова здравља, електродистрибуције и великог броја домаћинстава. Данас га многи чувају и одржавају. Неки су пропутовали целу Европу са њим.

            Нека и ове фотографије буде носталгију код оних који су га возили. У шали се говорило да делова за фићу има и на трафикама.

Фото: Б. Петаковић

Mошти Свете Огњене Марије у Тропоњу

Mошти Свете Огњене Марије у село донео је Архимандрит Методије из манастира Прохор Пчињски. Мештани су дочекали мошти у цркви која носи њено име где ће преноћити.

Црква у Тропоњу и дочек моштију.

 

На дан славе цркве у Тропоњу од 8 и 30 часова служиће се литургија.

 

 

Фото: Д. О.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481