Сећање на жртве фашизма крај Велике Мораве код Лапова
Категорија: Историја
Има пара- нема пара
Има пара- нема пара
Општинска каса у Свилајнцу отворена за народна весеља
За пољопривреду и културу уведене рестрикције
Венац на споменик нареднику Милошу Стевановићу
Венац на споменик нареднику Милошу Стевановићу Детаљније
27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату
27. октобар, Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату Детаљније
Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату
Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату
Одата пошта Солунцима
Одата пошта Солунцима
Поводом 98 годишњице од пробоја Солунског фронта у Свилајнцу на споменик жртвама у Првом светском рату положен венац Удружења добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“. Одржана је комеморација, а о учешћу ресаваца у пробоју Солунског фронта говорио је председник удружења Никола Станковић. Присутна су била и три одељења ученика Основне школе „Јован Јовановић – Змај“ из Свилајнца чије су ученице одржале рецитал о јунаштву српске војске и ресаваца у Првом светском рату.
[FinalTilesGallery id='17']
Полагању венаца придружио се и ОО СПС. Комеморативној свечаности присуствовао је велики број грађана потомака и поштовалаца јуначког дела српске војске и ресавских ратника.
текст и фото Р. Угрнић
ИЗ АРХИВА ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ АКЦИЈА
ОБЕЛЕЖЕНО 75 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА РЕСАВСКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ
Чувар историје и традиције градитељства
Чувар историје и традиције градитељства
Манастир Покајница је првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.
Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.
Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/88. године.
Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време.
Фото: Р.Угрнић
РП
КАТИЋЕВИ ДАНИ У ЦРКВЕНЦУ
