Венац на споменик нареднику Милошу Стевановићу

Венац на споменик нареднику Милошу Стевановићу

На црквеначком гробљу код Свилајнца налази се споменик нареднику, артиљерцу Милошу Стевановићу из Пирота, студенту технике у Минхену, који се одазвао позиву да брани своју отаџбину. Са положаја „Ђурђева главица“, виноградско брдо изнад села Црквенца, чета наредника Милоша је 28. октобра 1915. године дејствовала топовима према Свилајнцу по немачкој претходници. Тога дана од гранате испаљене са непријатељског положаја погинуо је наредник Милош Стевановић, артиљерац треће чете, трећег батаљона, осмог пука Дунавске дивизије. Саборци и мештани сахранили су га на сеоском гробљу, а јединица је наставила преко села Војске пут Јагодине.

Учитељ Светолик Милошевић, родом из Кушиљева био је у чети у којој је Милош био командир и саборац. Он је обавестио његову мајку Кристину, учитељицу из Пирота, где је њен син јединац сахрањен. Учитељ Света, како су га црквенчани звали, 1922. године долази на службовање у основну школу са супругом Милицом, где је остао до 1930. године и он се бринуо о гробу свог командира. Мајка Кристина је често посећивала гроб свога сина и била гост у школи учитеља Свете и његове супруге Милице. Она је одлучила да не ремети вечни мир свога сина, већ му је подигла споменик. Приликом прикупљања новца за изградњу цркве у селу у периоду од 1921. до 1928. год. Кристина је марта 1925. приложила на име свога сина Милоша 1.000 динара за цркву, што је био један од највећих појединачних прилога. Милош и данас почива на црквеначком гробљу.

Венац на споменик нареднику Милошу Стевановићу… https://t.co/kHGLcDBORZ

— resavski postonosa (@resavskipostono) October 29, 2016

На дан погибије венац су на његов гроб положили Миливоје Милосављевић, учитељ у пензији и Мирољуб Постоловић потомци солунских ратника. О његовом споменику брину чланови Месног одбора Удружења добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ који су и организоватори полагања венца.

Р.П.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019