Категорија: Култура и образовање

         У просторијама Културног центра „Вожд” у Мошорину отворена је изложба о Војводи Петру Бојовићу „Живот и победе”, а поводом 101. годишњице ослобођења у Првом светском рату.

        Присутнима су се обратили Секретар Удружења „Вожд Ђорђе Стратимировић” Јован Петровић и програмска директорка КЦ Бранка Несторовић.Секретар Удружења „Вожд Ђорђе Стратимировић“.

        Јован Петровић, апсолвент историје, говорио је о политичким приликама које су претходиле Првом светском рату. У свом излагању акценат је ставио на подвиге Војводе Петра Бојовића и српске војске током рата.

         Програмски уредник Културног центра, Бранка Несторовић, подсетила је на биографију Петра Бојовића, говорила о његовим коренима и личним размишљањима. Подсетила је шта су о овој великој личности српске историје говорили Арчибалд Рајс, Никола Пашић, Живојин Мишић… Бранка Несторовић је посебну захвалност упутила Мићи Крунићу и Лазару Несторовићу који су поставили изложбу.

          Присутним су се обратили председник Општине Тител, Драган Божић, као и праунук вожда Ђорђа Стратимировића, Иван Стратимировић.

         Окупљенима је приказан и документарни филм „Српски добровољци Великог рата” који је дело Удружења ратних добровољаца 1912-1918 „Обилић” из Новог Сада. Своје утиске изнели су председник општине Тител мр Драган Божић, као и праунук Ђорђа Стратимировића, Иван Стратимировић.

Д. М.

         У понедељак, 04. новембра 2019. у просторијама Историјског архива Града Новог Сада, Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ из Новог Сада организовало је предавање  књижевника и историчара др Милана Мицића на тему Ратни добрвољци несрпске националности у Великом рату.

         У поздравној речи Дарко Милојковић, председник Удружења Обилић 1912-1918 и Дејан Сабадош, члан Управног одбора Удружења истакли су да је вечерашње предавање још једно у низу предавања којима Удружење Обилић чува од заборава јуначке подвиге нашег малог народа и витешких предака, који су успевали да стигну и да утекну и на страшном месту да опстану.

          Књижевник и дугогодишњи неимар на пољу очувања и промоције српске културне и историјске баштине, др Милан Мицић,  подсетио је да је пут добровољачког покрета борбени пут хероизма искрених родољуба и потресно страдање једне младости против силног непријатеља, те да  је српска војска кроз Балканске ратове  платила највећу могућу цену за слободу целог српског народа која се мерила не у динарима и злату, већ у милионима жртава слободом занесених српских младића. Српски добровољачки покрет, специфичан по карактеру, посебно се развија 1916. године када је Србија била окупирана. Ратни морал и ратна етика, али и начин на који су добровољци живели у мирнодопским условима и високо морално начело које су са собом носили, учинили су да српска војска ужива велики углед у свету, те јој се прикључује велики број добровољаца других националности: Италијани, Чеси, Словаци, Муслимани, Румуни, Аусталијанци, ….  Тако је  1917. године Прва српска добровољачка дивизија бројала 13 066 војника, од чега је било 12 313 Срба, 348 Хрвата, 121 Чех и 87 Словенаца.

         Избегавајући да овога пута говори о појединачним случајевима, Мицић је нагласио да је постојао јак чешки елемент у српској војсци. Наиме, Чеси су се борили у саставу српских јединица 1914-1918, на Добруџи 1916 и на солунском фронту, а поједини Чеси  припадници српске добровољачке дивизије постали су генерали у чехословачкој војсци између два светска рата и остварили завидне војничке каријере. Касније формирана чехословачка легија била је бројна формација која се борила и на италијанском и француском фронту. Данас у Чехословачкој постоји друштво које се бави неговањем традиције чехословачке легије, унутар које посебно место заузимају Чеси који су се борили у српској војсци.

         Мицић је нагласио да, када се говори о српском добровољачком покрету, свакако треба говорити и о добровољцима несрпске националности, јер су они наш мост према тим народима.

Водитељ програма је био Драган Видојковић, потпредседник Удружења  ,Обилић 1912-1918.

У уметничком делу програма учествовао је Андреј Јанка, фрулаш и гајдаш из Новог Сада.

Јованка Иванишевић

Извор: ВОЈВОЂАНСКЕ – ВЕСТИ СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

          Документарни филм „Српски добровољци Великог рата“ (Споменици Српским добровољцима Великог рата) биће премијерно приказан у Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 3. октобра 2018. године, у 19 часова. Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада.

          Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, Братислав Николић, публициста и Батрић Ћаловић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

   Водитељ програма ће бити Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“.

У уметничком делу програма наступиће Женска певачка група „Источник“ из Новог Сада.

Организатори приказивања филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Историјски архив Града Новог Сада.

Добровољци српске војске у Великом рату (1914- 1918) били су махом Срби преко Дрине, Саве и Дунава аустроугарски држављани који су се борили за Србију своју отаџбину коју пре тога никада нису видели. То су били људи унапред осуђени на смрт јер су за Аустроугарску били „велеиздајници“. Они су били последњи браниоци Београда 1915. године, ослободиоци Кајмакчалана 1916. године: од 1916. године били су последња и једина попуна српске војске.

            Они су били ратници за Српство а творци и чувари Југославије. По завршетку Великог рата били су основна колонизациона маса нове југословенске државе на северу и чувари њених граница. У нехуманој и тегобној колонизацији формирали су своје колоније у Банату, Бачкој, Барањи , Срему и Славонији. Споменици њима су траг захвалног потомства  својим родоначелницима у војвођанској равници…

Фото: Светигора

Р. П.