Категорија: Пољопривреда
информације из пољопривреде ресавског краја
ПРОИЗВОДЊА ВОЋА ПОВЕЋАНА ТРИ ПУТА
ДЕСПОТОВАЦ
Удружење воћара и виноградара за десет година, колико постоји, уз помоћ општине и Фонда за пољопривреду поделило је скоро 11.000 садница више врста воћа. Захваљујући новом садном материјалу, Деспотовчани годишње
ПРВИ ПРИВАТНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ
Пчеларско друштво „Ресава“ из Свилајнца
Пчеларско друштво „Ресава“ из Свилајнца
Пчелари Свилајнца су својим активностима учинили много на унапређ|ењу пчеларства, без обзира на то да ли се овим послом баве као основним занимањем, додатним извором прихода или из хобија. Пчеларска подружница у Свилајнцу, Друштво пчелара ,,Ресава“ основано је 1973. године и броји 80 чланова. Од тада до данас пчелари су организовали на десетине пчеларских изложби. Процењује се да пчелари Доње Ресаве остваре просечан годишњи принос у багремовом, липовом, ливадском и сунцокретовом меду од 130 000 кг.
- Свилајнац изложба меда и пчелињих производа
- Свилајнац изложба меда и пчелињих производа
- Споменик пчели у Ђуринцу код Свилајнца
На тргу Стевана Синђелића у Свилајнцу и овог октобра двадесетак пчелара је организовало продајну изложбу меда и пчелињих производа. Посетиоци су имали прилику да пробају и купе мед као и да се упознају са разноврсним производима од меда.
За изузетне активности у раду Друштва и на развоју и унапређењу пчеларства, многи пчелари добили су висока пчеларска и друштвена признања.


53. Међународни ресавски пољопривредни сајам окупио 30 излагача са 120 грла
ОД КРАВА ОСТАО САМО РОГ
Александар Ђорђевић из Суботице код Свилајнца за шешир је заденуо класје пшенице и дошао да види краве, каже, да га жеља мине. Имао је 25 грла, а сада му остао само рог. Сејао је по 20 хектара пшенице, а сада само хектар.
– За канту млека нисам могао ни два оваква рога да напуним нафтом. Од орања до брања сељак у хектар кукуруза улаже 70 црвене, а добиће 20 црвене. И где је ту рачуница? – пита се овај шерет.
на слици – Александар Ђорђевић
Све мање стада на српским пашњацима
У селу Суботици код Свилајнца све je мање домаћинстава који гаје овце. Углавном кажу не исплати се. Већина младих из села је на раду у иностранству, а они који су остали у том послу нису нашли рачуницу. Овца се храни целе године и када труд треба да се исплати јагњићима је ниска цена. Породица Свете Здравковића гаји петнестак оваца, углавном за своје потребе, а вишак јагњади врло брзо прода. Да им је цена већа Света би увећао стадо. Домаћин нам је рекао да овце гаји из хобија и да има заграђене ливаде и вођњаке где се оне напасају, јер би га плаћање чобанина одвело у губитак. Захваљујући њиховој паши нема кошења, а оне очисте и годинама запуштене површине. За потребе исхране оваца обрађује два хектара земље. Осим механике, којом се професионално бави, гајење оваца за њега је одмор за „душу“.
Стадо од петнестак оваца, спретно маказама сваког пролећа шиша Јон из Румуније који годинама долази у овај крај на „привремени“ рад. Док их шиша овце мирују, а сређује им и чисти папке. Са неколико врста маказа, које мења током рада, „берберин“ за овце за двадесетак минута је комплетно среди.
Шишање оваца за домаћинство Здравковића је и прилика да се укућани,родбина и пријатељи окупе и прославе Ђурђевдан уз жеље за бољом и берићетнијом годином. Овај пример многи би могли да следе па макар и из хобија. Испалти се.
РП
ДА СРПСКО СЕЛО НЕ ПОБЕДЕ ГРОБОВИ









