Црквеначка основна школа оштећена у пожару чека решење

Црквеначка основна школа оштећена у пожару чека решење

Снег, киша и ветар додатно оштетили објекат

У пожару почетком децембра прошле године изгорео је део крова подручног одељења Основне школе „Јована Јовановић – Змај“ у Црквенцу. Тек комплетно реновирана школа после 53 године од изградње, средствима Владе републике Србије из зајма Европске инвестиционе банке страдала је у пожару.

Од тада је прошло десет месеци и почела је нова школска година, а на објекту није саниран кров. Ко је одговоран за ову грађевину која на очиглед мештана пропада. Који би домаћин преспавао лето, а да кров на кући непоправи. Хоће ли неком  да поцрвени, питају се најстарији црквенчани, помињу државу, министра, локалну власт. Школске зграде у селу биле су увек за пример. Ђаци у нову школску годину пошли су у принудни смештај у зграду месне заједнице, као некад,  давне 1962 до 1964 године када се зидала зграда школе која је била планирана за осам разреда са фискултурном салом.

Несрећа може да се деси али школа несме да чека и кисне. Невреме које је овај крај захватило неколико пута у септембру додатно је оштетило кров и однело металне табле са крова.  Да је кров на време заштићен сигурно би и штета у унутрашњости зграде била много мања. Овако је неопходна поновна реконструкција, која се од стране локалних власти само усмено најављује. До тада варљиве временске прилике са обилним падавинама и ветром и даље ће увећавати штету на тек реновираној школи. О евентуалној одговорности појединаца за овакву ситуацију нико и не говори.

М.С.
Фото: Р.П.

https://www.facebook.com/postonosa/posts/1958322677761034

https://t.co/IIf3D3x0zg https://t.co/27hNtaZw97

— resavski postonosa (@resavskipostono) September 25, 2017

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019